Drugi "istorijski" Briselski sporazum i dalja propast Kosova; osim toga što vređaju inteligenciju građana, predstavnici Vlade kriju se i iza lošeg prevoda sporazuma

Autor: Veton Suroi

(Tekst je objavljen u štampanom izdanju prištinskog lista Koha Ditore, a prevod koji objavljujemo stigao je iz Kancelarije za KiM)

Dana 25. avgusta 2015., premijer Srbije i premijer Kosova, uz posredovanje EU, složili su se da se na Kosovu stvori novi pravni entitet pod nazivom Asocijacija/Zajednica srpskih opština. Oni su potpisali da se taj entitet uspostavi na osnovu zakona Kosova kako onih koji su sada na snazi, pa tako i onih koji će se tek izraditi. Iako takav entitet ne postoji ni u Ustavu, ni u zakonima Kosova, oni su se složili da zajednički opišu prirodu tog pravnog entiteta, od samog osnivanja, materiju koja će ga ispunjavati i odnose koje će imati sa centralnim vlastima u budućnosti.

Ukratko, Asocijacija/Zajednica će se zakonski osnovati ukazom Vlade Kosova. Kada ukaz bude donesen, konstitutivna Skupština Asocijacije/Zajednice će izraditi njen Statut, u roku od četiri meseca. U Statutu će se priznavati pravo izbora predsednika, potpredsednika, Skupštine, sedmočlani Odbor (Izvršno veće, Vlada) i Administracija.

Statut opisuje kompleksne odnose. Statut mora da dobije formu funkcionalnog trougla. U jednom uglu je Asocijacija/Zajednica sa svojim nadležnostima koje su bile priznate još u Prvom sporazumu – ekonomski razvoj, obrazovanje, zdravstvo, urbano i ruralno planiranje. Tome je pridodato, uz saglasnost dveju vlada, i pravo na predstavljanje Asocijacije unutar i van zemlje, odnosno, u sferi spoljnih odnosa. U drugom uglu stoji odnos Asocijacije/Zajednice i centralnih vlasti Kosova. Prema postignutim sporazumima u Briselu, Asocijacija/Zajednica je posrednička instanca komunikacije između centralne i izabrane opštinske vlasti. Asocijacija/Zajednica će "promovisati interese srpske zajednice na Kosovu," imajući priliku, između ostalog, da predlaže izmene u zakonodavstvu u Skupštini Kosova, ili da se pita kada je reč o sudskom sistemu, sve do Ustavnog suda.

Između Srba na Kosovu i njene vlade postojaće kanal komunikacije, a to će ići preko Asocijacije/Zajednice. Ovaj kanal komunikacije će se uspostaviti i sa Vladom Srbije, što predstavlja treći ugao pomenutog trougla. U tom trećem uglu, Vlada Srbije će biti ta koja će jednim delom finansirati ovaj pravni entitet, i potpisivanjem sporazuma u Briselu, strana koja će je implementirati/koja garantuje za nju.

Pravni entitet oko kog su se složile dve vlade u Briselu, naravno da nije nevladina organizacija. Teško bi bilo zamisliti da neki NVO, poput "Govori" ("Fol"), ima prava koja su data Asocijaciji. Na primer, da njeni zaposleni podpadaju pod Zakon o državnoj upravi, kao što će biti slučaj sa zaposlenima u Asocijaciji/Zajednici, ili da budu odgovorni za ekonomski razvoj nekog regiona (primera radi, za Podrinje) i ne samo da ima pravo imovine, ili da budu suvlasnici preduzeća koja pružaju javne usluge. Da li može da se zamisli da opština Orahovac i NVO "Govori" budu zajednički vlasnici kompanije za uklanjanje smeća, ili neke druge za snabdevanje pijećom vodom; ili da budu deo bescarinske zone; da dokle se prostire NVO "Govori" da se ne plaćaju porezi ni carina?

Taj pravni entitet oko kog su se složile dve vlade predstavlja teritorijalnu autonomiju kosovskih Srba. U njoj interesi kosovskih Srba dobijaju teritorijalnu formu, ili kako se navodi u Sporazumu o Asocijaciji/Zajednici da "promoviše interese Srba kod centralnih vlasti". Unutar teritorije Asocijacije/Zajednice (autonomije Srba sa Kosova) njene vlasti će određivati ekonomski razvoj, prostorno planiranje, obrazovanje, zdravstvo – da se zadržimo samo na nekima – i da štiti ono što se smatra srpskim interesom kod onoga što je dizajnirano na centralnom nivou i onoga što se smatra albanskim. U momentu kada nešto identifikuje kao suprotno svom interesu, vlasti Asocijacije/Zajednice mogu da blokiraju izvršenje odluka na svojoj teritoriji, da traže izmene onih odluka donetih na centralnom nivou ili da ih potpuno ospore na raznim sudskim instancama, što podrazumeva i Ustavni sud ili da urade sve tri stvari odjednom.

U srpskom političkom diskursu, još od vremena Miloševića, teritorijalizam prava Srba se nazivao "zaštita od većine". Ovo je bila tačka iz koje se gradila srpska politika tokom raspada Jugoslavije sa katastrofalnim posledicama. Ideja vodilja je bila da Srbi ne mogu da budu manjina – posledično se ne može "majorizovati", stoga, ne može da bude većine nad njom koja bi je nadglasala, pa čak ni u demokratiji – iz čega sledi da mora biti teritorijalno zaštićena od "većinstva".
Istovremeno, ideja je bila da postoji geografska, teritorijalna i politička veza između Srbije i srpskih teritorija koje neće podleći "većinstvu".

Najekstremnija forma pokušaja da se izbegne "većinstvo" bila je Republika Srpska u Bosni. Osnovi principi na kojima je izgrađena (osim onog genocidnog) su da ako su Srbi primorani da žive u državi BiH, onda to mogu samo u svom pravnom entitetu, bez mogućnosti da dođe do "većinstva".

Potpisivanjem Sporazuma o asocijaciji u Briselu, predstavnici Beograda smatraju da su njim konačno onemogućili "većinstvo" na Kosovu, objasnivši u velikoj meri odakle ide ideološka početna tačka za ovo političko postignuće.

Kosovski predstavnici su pokušali da objasne da je Sporazum uspeh. Neki čak i bezukusno, aludirajući da se Srbi uvek raduju neuspehu, poput Kosovske bitke iz 1389, pa tako i sada. Neki su ponavljali da u Sporazumu ne postoje izvršne nadležnosti ili čak da je Srbija priznala Republiku Kosovo.Ali pored tog vređanja inteligencije, u velikoj meri, svesno ili besvesno, predstavnici Kosova se takođe kriju, ili iza loših prevoda ili iza ciljano dvosmislenih diplomatskih formulacija.

Loš prevod? Na primer, u originalnom tekstu, koji je jedini merodavan u ovom kontekstu, Asocijacija/Zajednica će se osnovati nakon ukaza "konstitutivne Skupštine" ("constitutional Assembly"). U pravnoj terminologiji albanskog jezika, ovo telo bi se nazivalo Ustavotvorna Skupština, odnosno telo koje se bira da bi se uspostavio vrhovni pravni akt (ustav/statut) i potom da se raspusti kako bi njen rad preuzela redovna Skupština. U albanskoj verziji koju je objavila Vlada Kosova, ovo telo se naziva "osnivačka/konstitutivna Skupština".

Ako razlika između Ustavotvorne Skupštine (sa sopstvenom specifičnom pravno-političkom težinom) i osnivačke/konstitutivne Skupštine izgleda isuviše blago, onda je druga razlika u prevodu toliko velika da ne može da bude mesta nijansama. U opisivanju nadležnosti Asocijacije, Vlada u svom prevodu navodi da će ona vršiti "u potpunosti posmatranje" kada je reč o oblastima ekonomije, obrazovanja, zdravstva, itd. Da je to tačno, ispada da je Asocijacija stvarno NVO, neka vrsta društva posmatrača, kako kaže Vlada.

Ali, suština nadležnosti Asocijacije/Zajednice u verziji na engleskom jeziku Sporazuma je u reči "overview", pa i u obliku "full overview", što u osnovnom albanskom obliku ima reč "mbikëqyrje e plotë" (puni nadzor).

To znači da je umesto društva posmatrača, Asocijacija/Zajednica srpskih opština pravni entitet koji će imati puni nadzor u oblastima ekonomije, obrazovanja, zdravstva, ruralnog i urbanog planiranja i nad svakim drugim pitanjem koje srpske zajednice smatraju važnim ili koje vođe  Asocijacije/Zajednice smatraju da ima za cilj unapređenje interesa Srba.
"Puni nadzor", u ovom slučaju, je određenje preuzimanja odgovornosti nad određenim oblastima na određenoj teritoriji.
 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.