Svedokinja optužbe Dragica Božanić, izjavila je danas na haškom procesu bivšem komandantu „OVK“ Hašimu Tačiju (Hashim Thaci) i saoptuženima za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, da joj je „OVK“ u julu 1998. kod Orahovca otela i ubila supruga i sina koji je imao 16 godina.
Posmrtne ostatke muža Mladena (49) i sina Nemanje, Dragica Božanić je dobila tek 2006. godine, pošto su pronađeni u masovnoj grobnici u pećini Volujak.
Prema optužnici, u pećini Volujak kod Mališeva pronađena su tela ukupno 25 Srba koje je „OVK“ otela u selima Opteruša i Retimlje.
Žrtve, među kojima su bila četvorica Božanića, trojica članova porodice Banžić i čak 13 muškaraca iz familije Kostić iz Retimlja ubijene su 26. i 27. jula 1998. godine.
Božanić (64) je posvedočila da su pripadnici „OVK“ u noći između 17. i 18. jula 1998. pucali na kuću njene porodice i napali druge Srbe u selu Opteruša i da su se ujutro svi Srbi predali.
„Tražili su nešto po kući, ne znam šta, a nama su naredili da sedimo u dvorištu. Moj sin je bio povređen, izgreban po licu od cigle dok su bacali granate na kuću“, kazala je Božanić.
Pripadnici „OVK“ potom su žene odvojili od muškaraca, uključujući svedokinjinog muža i sina, koje su pritvorili u podrumu jedne kuće.
Božanić je izjavila da je „čula kako muža tuku i ispituju o starijem sinu koji je bio u vojsci“.
Stariji sin služio je redovan vojni rok i u vreme napada na Srbe u Opteruši nije bio u selu, precizirala je svedokinja.
Supruga je, kako je posvedočila, videla sutradan ujutro, kada su je kod njega odveli pripadnici „OVK“ da bi joj „predao pismo za Srbe u selu Zočište“.
Iz iskaza svedokinje proizlazi da supruga i sina više nikada nije videla žive.
Žene i decu su zatim pripadnici „OVK“ prebacili u manastir u selu Zočište, gde je svedokinja predala Srbima pismo.
Od Slavice Banžić, Božanić je tamo čula da je u selu Pećane, opština Suva Reka, videla svog muža i Dragičinog sina zatvorene, sa drugim otetim muškarcima iz Opteruše, u jednom podrumu.
Da su srpski muškarci bili oteti iz obližnjeg sela Retimlje, Božanić je u manastiru saznala od Petre Kostić.
„Plakale smo i tešile jedna drugu, ali tu utehe nije bilo. Izjutra je manastir bio napadnut, a monasi su se predali ‘OVK’. Posle su nas ponovo pokupili u centru sela i odveli nas u selo Semetište, gde su nas celu noć i ceo dan ispitivali. Jedan monah je skrivao ruke da mi ne bi videle modrice zadobijene tokom ispitivanja koje je trajalo cele noći“, rekla je Božanić.
Uz pomoć Crvenog krsta, žene i deca iz Opteruše i Retimlja su potom bili oslobođeni.
Božanić je ispričala da je, pre napada „OVK“ na Opterušu, njen suprug, prosvetni radnik sa jednim lokalnim Albancem imao dogovor da se uzajamno štite.
Dodala je da joj muž „nije bio loš čovek i družio se više sa Albancima, nego sa Srbima“.
„Moj suprug je održao reč, a on nije. Kad sam ga 18. jula videla u našem dvorištu bila sam iznenađena, jer je dogovor bio drugačiji“, rekla je Božanić, precizirajući da je u Opteruši u to vreme bilo „260 albanskih i 10 srpskih kuća“.
Svedokinja je naglasila da „nijednom roditelju ne bi poželela ono što joj se dogodilo“.
„Kad su mi odveli sina, odneli su mi pola srca i tako će ostati do mog poslednjeg daha“, rekla je Dragica Božanić.
U nastavku suđenja, Božanić unakrsno ispituju branioci optuženih.
Zajedno sa Tačijem, optuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba „OVK“ Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi).
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, prema optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je „OVK“ smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba „OVK“: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portparol.
U privremenoj kosovskoj vladi, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Ševeningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
