Smene, pretnje, premeštaji sa jednog na drugo radno mesto. Medicinski radnici su na udaru režima tokom blokada.
U isto vreme zabrinjavajuće informacije o stanju u zdravstvu. Žene u 36 zaječarskih sela su bez ginekologa, odnosno sa jednim ginekologom u Domu zdravlja. Jedan ginekolog leči i u Domu zdravlja u Kuršumiliji i 80 okolnih sela, uz jednog u privatnoj praksi. Sremski Karlovci, koji imaju 8.000 stanovnika, nemaju ni jednog ginekologa. Čajetina ima jednog ginekologa na 15.000 stanovnika. Temerin i Bački Jarak – jedan ginekolog.
„Do ove situacije smo došli time što godinama imamo ogroman odliv doktora. To je nešto što se ne može zaustaviti. Nas su doktori napuštali odmah po završenom Medicinskom fakultetu. A onda je jedan broj specijalista bio nezadovoljan radom u tadašnjim državnim službama, pa od 2016, 2017. veliki broj lekara prelazi u privatnu praksu. To su bili ljudi koji su najiskusniji, koji je trebalo da budu mentori i da nauče mlađe poslu“, objašnjava prof. dr Snežana Rakić.
Video prilog njenog gostovanja pogledajte na linku.
U Srbiji ima 509 ginekologa u domovima zdravlja u Srbiji, dok ih ukupno ima oko 1.100, prema podacima Ginekološko-akušerske sekcije.
„To je mali broj da se njime pokrije primarna, sekundarna i tercijalna zdravstvena zaštita“, rekla je.
Prof. dr objašnjava da Ministarstvo zdravlja mora da vodi računa o sistematizaciji, ali da dok u pojedinim domovima zdravlja radi samo jedan ginekolog, npr. u Narodnom frontu ih radi 120, iako bi po sistematizaciji trebalo oko 80.
„Ako mi težimo da uđemo u EU, moramo na svakom mestu da obezbedimo isti kvalitet zdravstvene zaštite. Ali ovako, nemoguće je da jedan ginekolog u malom mestu, koji prema rasporedu treba da radi od sedam ujutru do 13h, tako i učini. Kolege koje rade u Prijepolju ili Priboju žalile su mi se da su tamo smene non-stop. Ili su stalno dežurni, ili su stalno u pripravnosti. Vama zakon ne dozvoljava da radite duže od 24 sata“, istakla je ona.
Tokom blokada, pojedini zdravstveni radnici su se žalili da su premeštani iz jednog centra u drugi, kao neka vrsta odmazde.
„Ima i toga, da, apsolutno. Sada je to mnogo više nego 2017. i 2018. godine, kada je to počelo. Jedna grupa nas više nije mogla da toleriše te stvari koje vređaju inteligenciju. Zamislite da jednog specijalistu (treba vam barem 10 godina da napravite iskusnog specijalistu) premestite da radi na nekom mestu, na kome on ne može da da svoj maksimum“.
Dr Rakić kaže kako u Nemačkoj, kada neko treba da postane direktor bolnice, on se prvo postavlja za šefa dežurne ekipe, a onda premešta u drugo mesto – da ne bi bilo nepotizma, veza sa ljudima koji već rade u bolnici, zapošljavanja dece ili bračnog druga („što je kod nas zaživelo“).
„Naše zdravstvo su razorile male privatne prakse, koje su naslonjene na bolnice. Ljudi su otvarali privatne ordinacije u blizini bolnice ili zdravstvenih centara, iz bolnice zapošljavali sestre, spremačice, i pravili jedan svoj mikrosistem koji se, naravno, implementira na rad bolnice. Država je poslednjih 20 godina to posmatrala širom zatvorenih očiju. Sve do momenta dok se nisu urušile univerzitetske klinike, jer ljudi zapravo rade na dva mesta“.
Na zapadu Evrope je drugačije – razgraničeno je da li ćete raditi državno ili privatno, istakla je.
„Kod nas se sve pretvorilo u jednu poluprivatnu atmosferu. I naravno da doktori koji nemaju dodirne tačke s tim napuštaju takve ustanove, čak i velike ustanove. I to je ono što je ozbiljan problem. A opet, s druge strane, da odškolujete dobrog specijalistu, naročito na hirurškim granama, treba deset godina. To je potpuno neverovatno da neko ko je juče položio specijalistički ispit može da otvori jednu privatnu ordinaciju. U Nemačkoj, koja ima najbolje uređeno zdravstvo u Evropi, tačno se zna posle koliko godina možete da radite privatno i ko su ljudi koji mogu da otvore privatne zdravstvene ustanove“, kazala je.
„Okretanje telefona“
Državno zdravsto, navodi, ne poznaje želju ni pacijenta, a ni doktora.
„Ako se opredelite da radite u bolnici, do tercijarnih centara se stiče kvalitetom rada. Bar je tako ranije bilo. Mi smo se ranije trudili da dobre doktore, koji su dolazili iz unutrašnjosti, zadržimo na klinikama. Ne, sad vi možete da okrenete telefon i da vas neko zaposli“, otkrila je.
Na pitanje koliko ima tih „okretanja telefona“, odgovara – mnogo.
„Tamo gde ima prevencije, gotovo da nema operacija“
Podseća da su problemi sa kojima se suočavaju žene u malim mestima i nedostatak puteva, ali i nedovoljna svest o reproduktivnom zdravlju.
„U zemljama poput Finske, gde je prevencija jednostavna i dostupna, veliki hirurški ginekološki zahvati su gotovo iskorenjeni“, napomenula je.
Upitana koje bi mere ona predložila da se tim ženama pomogne, prof. dr Rakić odgovara da je neophodna preraspodela lekara.
„Kao što se organizuju sistematski pregledi, treba da se ode i u te najudaljenije krajeve. Imate ljude koji u penziji rade na univerzitetskim klinikama. Ako stvarno žele da pomognu svojim iskustvom, znanjem – nije bilo ništa neobično ranije otići na po 15 ili 20 dana u druga mesta. To su tzv. pokretne ambulante“, navela je.
Govoreći o platama zdravstvenih radnika, prof. dr Rakić kaže da one jesu povećane, ali da su one mnogo manje od, na primer, plata u Crnoj Gori.
„Lekar-specijalista iz naše države se zaposlio u Domu zdravlja u Nikšiću i dobio je platu od 3.000 evra. Kod nas u državnoj bolnici ne može ni u najluđim snovima da zaradi taj novac. U Beranama je plata anesteziologa 4.500 evra. Oni isto imaju deficit, ali su rešili da doktorima zaista plate, realne plate. Da bi radili u državnim bolnicama, doktori moraju da imaju adekvatne plate i da se tačno zna koliko rade. Ali i u privatnoj praksi se radi preko broja dozvoljenih radnih sati. Kad bi nas Nemci gledali, oni bi rekli ‘ovo ne može ovako'“, zaključila je ona.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
