Premijer Srbije Aleksandar Vučić i ministri u vladi posetiće kosovsko pomoravlje i ta poseta će biti veoma značajna za Srbe koji žive u tom delu pokrajine, jer "još od ranih devedesetih nije bio nijedan visoki zvaničnik države i vlade u tom delu pokrajine," najavio je danas direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, Marko Đurić.
"Za naše ljude koji žive tu izuzetno je važan simbol i signal posete predsednika vlade i ministara u vladi, naročito zbog toga što još od ranih devedesetih nije bio nijedan visoki zvaničnik države i vlade u tom delu pokrajine," rekao je Đurić na TV Pink.
|
Tadić, Đilas, Samardžić, Bogdanović, Vulin, Čović u prošlosti u kosovskom pomoravlju (KoSSev) – Pored sadašnjeg direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića, kosovsko pomoravlje je u prošlosti posećivao i tadašnji šef ove kancelarije, Aleksandar Vulin, ali i ostali zvaničnici Srbije, uključujući i bivšeg predsednika Srbije, Borisa Tadića. Kosovsko pomoravlje posetio je i svojevremeno ministar za Kosovo i Metohiju, Goran Bogdanović. Tako je, obilazeći sela Ranilug, Kusce i Ropotovo, 16. decembra 2009, kazao da neće biti saradnje sa tadašnjim tek izabranim opštinskim rukovodstvima u okviru kosovskih izbora, jer su za Vladu Srbije to bili nelegalni izbori. “Za nas, jedine legalne institucije su lokalne samouprave koje su izabrane 11. maja prošle godine (izbori Republike Srbije, prim.red.). Ne smemo se na takav način deliti, jer svi mi koji ovde živimo moramo shvatiti da bez jedinstva i jedinstvenog stava naša borba za očuvanje Kosova i Metohije je uzaludna”, kazao je tada Bogdanović. Prethodni ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samardžić, takođe je posetio ovaj kraj krajem maja 2008, kada je ostala upamćena njegova izjava u selu Kusce da EU može da šalje svoje osoblje na Kosovo samo u okviru UN, ali ne da, kako je tada naveo, na Kosovo "dođu kao siledžije i doprinesu stvaranju nove države." A 13. februara 2005, kosovsko pomoravlje posetio je i tadašnji predsednik Srbije, Boris Tadić i to srpsko selo Šilovo i mešovito selo Cernicu, inače poznato po tragedijama Srba nakon 1999. Tadašnja poseta ostaće upamćena i po tome što je Tadić predao direktoru osnovne škole "Branko Radičević" u Cernici srpsku zastavu kao simbol prisustva Srbije u ovom kraju. I nekadašnji direktor Narodne Kancelarije predsednika Republike Srbije, Dragan Đilas, posećivao je kosovskopomoravski kraj, koji je ova kancelarija podržavala kroz nekoliko, pre svega, humanitarnih projekata. A ranih dvehiljaditih kosovsko pomoravlje je takođe posećivao šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Nebojša Čović. |
On je, govoreći o detaljima posete, rekao da će premijer Vučić u sredu, 14. januara, najpre posetiti kosovsko pomoravlje, kraj u okolini Gnjilana, gde živi skoro 40.000 ljudi.
"O njima se često nedovoljno priča, niko do sada od zvaničnika nije bio tamo u prethodnim godinama," naveo je Đurić i dodao da tu živi približan broj ljudi kao na Severu Kosova.
Budući da je to kraj u kome se beleži rast nataliteta, započeti su i privedeni veoma brzo radovi na izgradnji porodilišta u kome će se prvi put posle 1999. godine rađati bebe u kosovkom pomoravlju, dodao je on.
Predviđeno je da u Pasjanu premijer Vučić otvori porodilište, a njegovo otvaranje kako je kazao, važno je kako iz praktičnih, tako i zbog administrativnih razloga.
Posle otvaranja porodlišta, premijer će posetiti opštinu Štrpce u kojoj živi oko 15.000 Srba.
Na Brezovici je ovih dana završen i u rad pušten ski centar, a dve žičare ponovo će moći da prevoze skijaše, dodao je Đurić.
Neizostavna tačka posete biće Gračanica, na čijem širem području živi oko 20.000 Srba, koji žive u gotovo nemogućim uslovima poslednjih godina, dodao je on.
Đurić je kazao da se uverio da našim ljudima u južnoj pokrajini najviše nedostaje dugoročna izvesnost i sigurnost.
"Oni žele da znaju kako će živeti u narednih pet, ili deset godina," rekao je Đurić i poručio da će Srbija nastaviti da podrzava svoj narod na KiM-u.
"To je naša obaveza i najdublje uverenje svih nas koji radimo u vladi," poručio je Đurić.
(KoSSev) – O Srbima iz kosovskog pomoravlja se na Severu Kosova malo zna, iako je, uz Sever Kosova, tamo ostala da živi najveća zajednica kosovskih Srba – njih između 32 000 i 35 000, uprkos brojnim etnički motivisanim zločinima koje su pretrpeli i nakon rata.
Kosovsko pomoravlje nije demografski kompaktna teritorija kao što je Sever Kosova. Tamo se ipak nalazi najveći broj decentralizovanih opština po Ahtisarijevom planu i većina ih je nastanjena većinski srpskim stanovništvom, a neke su isključivo srpske kao što su Klokot, Parteš, Novo Brdo i Ranilug. Gnjilane, Kosovska Kamenica i Vitina su do pretrošle godine vođene i finansirane u okviru sistema Republike Srbije, da bi nakon kosovskih lokalnih izbora u novembru 2013, postale kosovske. I u ovim opštinama, takođe, postoje srpska sela. Najviše ih je u Gnjilanu, njih 12, i to su velika srpska sela, od dve i po, do tri hiljade stanovnika.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
