Diplomatski „blagi bes“ kosovskih lidera na marginama Skupštine UN

Izvor: Kallxo (Tekst je priređen sa albanskog)

Za nedelju dana, sva politička koncentracija je prešla okean. Političke ličnosti iz celog sveta okupile su se u Njujorku da govore i podignu svoj glas o globalnim pitanjima na Nedelji Skupštine Ujedinjenih nacija (UN). Ovaj događaj nisu propustile ni tri ključne ličnosti sa Kosova, koje su iskoristile priliku da održe sastanke sa svojim kolegama iz različitih zemalja sveta.

Kosovo nije deo Ujedinjenih Nacija, ali ima ambiciozan cilj da postane deo ove važne međunarodne organizacije. A, da bi se tako nešto postiglo, potrebna je dobra diplomatija da bi se dobila podrška zemalja i njihovih lidera, posebno onih koji imaju veću ulogu.

Prisustvo na ovom velikom sastanku dalo je priliku predsednici Vjosi Osmani, premijeru Aljbinu Kurtiju i ministarki spoljnih poslova Doniki Gervali-Švarc da se sastanu sa što je moguće više važnih ljudi kako bi unapredili ovaj cilj – da Kosovo postigne članstvo u organizacijama kojima teži .

Boravak u Njujorku, kako se i moglo očekivati, obilovao je susretima i razgovorima sa predsednicima, premijerima, ministrima spoljnih poslova zemalja sveta, sa važnim diplomatskim zvaničnicima i uglavnom su se održavali sastanci sa šefovima malih država.

Za Kurtija i Gervalu boravak je bio malo kraći, a za predsednicu Osmani duži jer je ranije otišla u Njujork, tačnije 19. septembra, dok se drugo dvoje tamo obrelo više od nedelju dana kasnije, 25. septembra.

U Njujorku su kosovski lideri održali priličan broj sastanaka, ali ne baš na visokom nivou. Tu su bili visoki sekretari američke države, posrednici Evropske unije, pa čak i malih država širom sveta.

Kallxo je analizirao sastanke i diplomatiju koji su se odigrali tokom boravka u Njujorku  šefova država iz različitih zemalja, prilika koja se ne pruža često. Kallxo je pažljivo posmatrao sastanke, razgovore i diskusije koje su vodila tri kosovska političara iz saopštenja koje su oni i tri centralne institucije izdvojile sa ovih sastanaka.

Zaključili su da je održan značajan broj razgovora sa visokim državnim zvaničnicima, sastanci su bili uglavnom sa premijerima, predsednicima i ministrima spoljnih poslova afričkih država i samo jedan sastanak sa državama koje dolaze iz grupe pet zemalja članica Evropske unije koje ne priznaju Kosovo.

Priznanje Španije, Rumunije, Slovačke, Grčke i Kipra – Kosovu je potrebno da bi se otvorio put za članstvo u velikoj evropskoj porodici – EU.

Od država iz evropske petorke – Osmani, Kurti i Gervala održali su sastanke samo sa svojim kolegama iz Grčke. Osim Kipra, ostali su deo NATO-a i njihovo priznanje bi pomoglo Kosovu da se pridruži međunarodnim organizacijama.

Kurti i Osmani su se odvojeno sastali sa premijerom Grčke Kirijakosom Micotakisom tokom kojih su razgovarali o unapređenju diplomatskih odnosa i prostora za povećanje saradnje i bilateralne posvećenosti. Gervala se susrela i sa svojim grčkim kolegom Giorgosom Gerapetritom, koji je, kako je saopštilo njeno ministarstvo, razgovarao o jačanju partnerstva između Kosova i Grčke i opštoj situaciji u Evropi i na Balkanu.

„Tračak nade da će Grčka priznati Kosovo, bio je živ 2023. godine godine, u vreme kada je kosovski premijer Aljbin Kurti imao česte zvanične posete Atini“, navodi Kallxo, dodajući dalje:

„Ali, njegov grčki kolega, Kirijakos Micotakis, nedavno je umanjio optimizam koji je stvoren na Kosovu“.

Seb Bitići, profesor na Univerzitetu Vinčester, kaže da su sastanci bilo koje vrste – važni, jer Kosovo mora da održava odnose sa zemljama koje su ga priznale, kao što mora da stvara nove kontakte sa zemljama koje to nisu.

„Pored ovih sastanaka, trebalo bi da se dešavaju i posete, ali je diplomatija hendikepirana pristupom smanjenja troškova po svaku cenu“, rekao je on za Kallxo.

Prema njegovim rečima, primarni cilj bi trebalo da bude povećanje broja država koje priznaju i dostizanje broja od 2/3 članica UN, kako bi Kosovo postalo članica Organizacije Ujedinjenih nacija, članica NATO-a, kao i „država integrisana u Evropsku uniju“.

Gambija, Malavi, Mauritanija, Kuvajt, Samoa, Gvineja Bisao i Bruneji, Andora, Grenada, Kuvajt, Luksemburg, Singapur – samo su neke od zemalja sa čijim su se liderima Kurti, Osmani i Gervala sastajali.

Ovaj medij procenjuje da je ove godine bilo više diplomatskih aktivnosti tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, pozivajući se na ocenu političkog eksperta, profesora Univerziteta u Dablinu – Gzim Visoku, koji kaže da se posebno čini da su baš na ovoj sednici bile pojačane diplomatske aktivnosti sa federalnim i lokalnim predstavnicima u SAD, uključujući i dijasporu.

Ovi sastanci pokazuju „postepeno otvaranje SAD prema Kosovu“, ali i interesovanje za Kosovo iz raznih zemalja članica UN.

„Posebno treba napomenuti da neke zemlje koje u prošlosti nisu priznale Kosovo, ili ih je bar tako predstavljala Srbija, kao da su ponovo uspostavile otvorene i produktivne kontakte sa Kosovom“, rekao je Visoka.

Visoka kaže i da bi bilo dobro da se razgovara o vraćanju priznanja i da se negira srpski narativ o priznanju, jer:

„Srbija i dalje aludira da je Kosovo priznalo manje od polovine zemalja UN, što nije tačno“.

„Postoje dokazi da su mnoge od navedenih zemalja koje su povukle priznanje Kosova, u stvari vratile priznanje i nastavile redovne diplomatske odnose sa Kosovom. Tako da poslednje diplomatske posete i sastanke Kosova u inostranstvu treba posmatrati kao pokušaj da se prisustvo Kosova u međunarodnoj areni pretvori u binarnost“, dodao je Visoka.

Srbija je i ranije tvrdila da su različite zemlje povukle priznanje nezavisnosti Kosova. Međutim, prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Kosova, od proglašenja (jednostranog) nezavisnosti 2008. godine, Kosovo je priznalo 117 zemalja.

Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore reagovalo je i 2020. godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je devet država povuklo priznanje nezavisnosti Kosova, Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo tada da nema obaveštenja o tvrdnjama da su neke države povukle priznanje.

Bedri Emini, lobista za Kosovo, u intervjuu za „Život na Kosovu“, 2020. godine, u vreme kada se pričalo da se priznanje povlači kao rezultat kampanje Srbije, rekao je da afrička država Gambija želi da povuče priznanje Kosova. Dakle, za jednu od zemalja sa kojima su lideri Kosova održali sastanak u Njujorku.

„Predsednik Gambije bi uklonio priznanje da mu nisam rekao. Otišao sam u njegovu kancelariju. Rekao mi je da četiri i po godine nije video nikog sa Kosova, nisu dobili ni čestitke za Novu godinu, ni za Božić“, naveo je on za „Život na Kosovu“.

Međutim, Visoka veruje da bi ovi susreti trebalo da budu praćeni inicijativom i konkretnim diplomatskim radom:

„Kako bi se proizveli dobri efekti za zemlju“, navodi medij.

Za vreme boravka u Njujorku potpisan je ipak samo jedan sporazum. Donika Gervala, kada se sastala sa svojim litvanskim kolegom Gabrijeliusom Landsbergisom, potpisala je sporazum o izbegavanju ilegalne imigracije, putem readmisije lica koja neovlašćeno borave u dotičnim zemljama.

U međuvremenu, zamenica ministra spoljnih poslova, Liza Gaši, potpisala je dva memoranduma o saradnji i razumevanju sa Hondurasom i El Salvadorom koji nisu na nivou sastanaka predsednice Vjose Osmani. Ona je imala razgovor sa državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.

Najviši sastanci su bili i sa državnim sekretarom Svete stolice Pjetrom Parolinom, višim direktorom za Evropu u Beloj kući Majklom Karpenterom, sa pomoćnikom državnog sekretara Džimom O’Brajenom, sa pomoćnicom državnog sekretara – Dafnom Rand.

Sa izvršnim direktorom MCC-a – Alis Olbrajt, susrela se i sa premijerom Andore, zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Luksemburga, ministrom spoljnih poslova Singapura i premijerom Vanuatua.

Kurti je u Generalnom konzulatu primio pomoćnika sekretara za Evropu i Evroaziju Stejt departmenta SAD Džejmsa O’Brajena i izaslanika Evropske unije za dijalog Miroslava Lajčaka.

Kurti je održao sastanak i sa zamenikom pomoćnika sekretara Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Aleksandrom Kasanofom i izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom, premijerom Hrvatske, državnim sekretarom Svete Stolice, premijerom Grenade i zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeikom Abdulahom bin Zajedom Al Nahjanom, uz Salvador i Malavi.

„Visoka kaže da su za susrete u malim zemljama sa ograničenim diplomatskim kapacitetima, događaji oko godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN vreme i prostor kada se potpisuju mnoge diplomatske razmene i bilateralni sporazumi“, podseća dalje Kallxo.

Međutim, prema njegovim rečima:

„Godišnje učešće u Njujorku je od vitalnog značaja za zemlju kao što je Kosovo, ali nedovoljno. Za zemlju kao što je Kosovo koja je na sredini puta u smislu pune integracije u multilateralne i međunarodne strukture morale bi biti neprekidne diplomatske aktivnosti i posete. Samo aktivnom diplomatijom Kosovo može na pravi način da saopšti svoje stavove i unapređuje svoje interese kao suverena i nezavisna država“ – dodao je on.

„Jačanje međunarodnog subjektiviteta“ – bio je samo jedan od zaloga sa kojim je Kurti došao na „presto vlade Kurti 2“.

„Što drugim rečima znači uspon i odjek imena Kosovo širom sveta“, navode dalje, i zaključuju:

„Četiri godine kasnije, država nije uspela da obezbedi neko novo priznanje, niti da postane članica najrelevantnijih međunarodnih organizacija ovog vremena. Priznanja i međunarodne organizacije imaju zajednički imenitelj, povećanje međunarodnog subjektiviteta i bezbednosti u zemlji. Što više zemalja priznaje državljanstvo Kosova, veća je verovatnoća da će se zemlja pridružiti međunarodnim organizacijama i biti zaštićenija od strane međunarodnog faktora“.