Lazarević: Vlast u Beogradu, pre svega Aleksandar Vučić sinonim je za sprovođenje briselskog procesa

Izjavu predsednika Vučića da će se Srbija svim sredstvima boriti protiv ukidanja dinara, te ocenu direktora Kancelarije za KiM da nikada težeg sastanka nije bilo nego Vučićevog jučerašnjeg sa ambasadorima Kvinte, treba razumeti kao jednu u nizu „koje se ispostavljaju kao netačne“, uz podsećanje da se „svako malo“ izjavljuje: „nikada teži sastanak“ i „nikada teži dan“, ocenila je urednica KoSSeva za program N1 „Iza vesti“.

Za najavu ukidanja dinara suštinski se znalo, jer je i sam predsednik Srbije na dan postizanja Evropskog dogovora u februaru prošle godine imao takve najave, te pre obelodanjivanja vesti o uredbi CBK, ukazuje Tatjana Lazarević.

Sa druge strane, u Prištini je Veton Suroi, dodaje, neposredno nakon Banjske u svom autorskom tekstu poručio „pratite tokove novca (dinari)“, upoređujući slučaj Banjska, i upotrebu dinarske valute sa terorističkim napadom na Kule u Njujorku, kao deo „borbe protiv terorizma“.

„Bilo je jasno, posle Banjske, da je prva stvar na kojoj će prištinske institucije vrlo jasno da rade – ‘lov na valutu’, kazala je.

Pri tom, Lazarević ukazuje i na to da su prošle jeseni, pre nego da pitanje ukidanja dinara stigne u javnost, zaposleni u državnim institucijama „ohrabrivani“ na to da račune koje su imali u Komercijalnoj banci, prenesu, odnosno otvore račune u Poštanskoj štedionici.

„Naravno, imali smo problem da dobijemo zvaničnu potvrdu, ali je to već tada moglo da upućuje da se iza kulisa već dogovaralo o tome. Jer, prema dogovorima iz Brisela, naročito kada se govori o ZSO, trebalo bi da postoji jedna finansijska institucija i da se već tada ‘tipovalo’ da će to da bude Poštanska štedionica“, dodaje.

Kao važnu informaciju ocenjuje to što je Centralna banka Kosova juče, povodom zatvaranja Komercijalne banke, saopštila da je takva odluka same banke „rezultat nadzornog dijaloga u periodu avgust septembar 2023“, koji je rezultirao planom dobrovoljne likvidacije.

„To koincidira sa nekim nezvaničnim informacijama sa terena koje smo imali mesecima unazad, a to je da se u Briselu negde letos-septembru-otprilike, neću da kažem – dogovorilo, ali razgovaralo, premda smo mi imali neku naznaku da se dogovorilo upravo o likvidaciji srpskih finansijskih institucija i da je do decembra obaveza Beograda bila da se na neki način radi na povlačenju dinara“.

Kaže da bi volela da postavi pitanje predsedniku Vučiću:

„Da li je razgovarano i da li je dogovoreno i kakav je mehanizam – ako jeste, dogovoren u Briselu upravo o, stvaranju onoga što Besnik Bisljimi juče naziva ‘efikasan transparentan mehanizam između dve centralne banke’, o, kako kaže, transparentnom prilivu dinarskih sredstava preko Centralne banke na Kosovu u valuti evro, a potom, ko bude želeo da podiže dinare“.

„Prosto ohrabrujem kolege u Beogradu da na prvoj konferenciji za medije, ili prvom susretu sa zvaničnicima u Beogradu pitaju da li se letos razgovaralo i šta se se dogovorilo i da li je zapravo ova odluka za Beograd bila ishitrena, ili je Beograd za ovo već znao da će da se dogodi“.

Upravo zbog svih ovakvih, kako kaže – „najavica sa strane“, važno je čuti i šta zapad ima da kaže o budućem mehanizmu dve banke, odnosno o kakvom se mehanizmu radi“, ali i brzini sprovođenja odluka.

„I kako se vrlo brzo na terenu menja situacija i vrši ova vrsta integracije u kosovske institucije“, dodaje Lazarević.

Lazarević pretpostavlja da će se upravo takvom brzinom u doglednoj budućnosti i uspostaviti mehanizam dve banke kojim bi se novac iz Srbije nastavio da šalje, ali i da nije sigurna u to da će široj javnosti isti mehanizam i biti vidljiv.

Zabrinutost zapada 

Lazarević ukazuje i na to da kod zapadnog dela međunarodne zajednice postoji „visoka doza zabrinutosti“, zbog načina na koji će odluku da prime i kakve posledice po srpsko stanovništvo će da ostavi uklidanje dinara.

„Kada oni kažu zabrinutost, ona se tiče samo toga da li će prelazni period biti dovoljno dug da može da se na miran način izvrši ovaj transfer“, objašnjava.

„Ključni graničnik za zapad“ je da se na Kosovu održi mir, naglašava.

„I u tom smislu za ovako veliku promenu kod zapada postoji zabrinutost do koje mere će ova odluka pogoditi najsiromašnije kategorije ovog stanovništva, a ja moram da kažem da zaista postoji opravdanost za visoku dozu zabrinutosti, pre svega kada su u pitanju socijalne kategorije stanovništva – siromašni ljudi“.

Naglašavajući da se sva politika zapada u sprovođenju briselskog procesa ovih 10 godina svodi na to da se na terenu održi mir, ona dodaje:

„Zato i postoje ovako snažne spekulacije da jedan od razloga zašto je doveden SNS, odnosno desničari je i taj da su to bili ne samo garanteri sprovođenja briselskog sporazuma, već i neko ko garantuje da će se to uraditi mirno“.

Evropski sporazum se sprovodi

Lazarević je potvrdno odgovorila na pitanje da li kosovski premijer Aljbin Kurti suštinski sprovodi evropski sporazum na terenu.

„Svih ovih meseci nisam imala sumnju da je drugačije. Više puta sam to i rekla da u vreme najveće krize to mislim, jer primećujem da se evropski plan, odnosno, sada već sporazum sprovodi“, kazala je Lazarević.

Ona smatra da se ovde ne govori o Ohridskom aneksu koliko o samom „Sporazumu o putu za normalizaciju odnosa“.

„Sam ohridski aneks se vidljivo dezavuiše u onom delu oko mehanizma samoupravljanja. Pa čak i kod tog mehanizma samoupravljanja, njime se evidentno ne tvrdi da se uspostavlja mehanizam Zajednice opština sa srpskom većinom, već samo model samoupravljanja a i to, prema samom Ohridskom aneksu, nije tvrdnja da će se i učiniti, već samo da se započne sa naporima u razgovorima za tako nešto“.

Efekat kontrole štete

Sastanci predsednika Vučića sa Kvintom, dva saopštenja Kvinte o pozovu na odlaganje, oglašavanje EU danas da primaju k znanju ali i da brinu, deo su efekta kontrole štete, i to pre svega za zvanični Beograd.

„Za zapad je glavni partner u sprovođenju briselskog procesa, pored Prištine, postojeća vlast u Beogradu. Prema efektima rezultata rada, možemo ne samo znak jednakosti da povučemo, već možemo reći da je vlast u Beogradu, pre svega predsednik Aleksandar Vučić – zapravo sinonim za sprovođenje briselskog procesa“.

„Na kraju, došao je na krilima kao neko ko garantuje sprovođenje briselskog procesa, a svakako za ovih 10 godina, vidimo da se briselski sporazum sprovodi uprkos izjavama“, dodaje.

Teški dani za Srbe na Kosovu

Izjavu da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosovo, Lazarević vidi kao „deo propagande“, jer je na terenu drugačije.

„Ovo su teški dani za Srbe na Kosovu. Danima, da ne kažem, godinu dana unazad mi se vraća osećanje na 1999. godinu. Tada sam bila veoma mlada ali sam bila svesna da prisustvujem jednom istorijskom vremenu i sada mislim da je to isto tako. I to znači, da kada to čujem, a najčešće slušam Vučića, da je to čovek na državnoj poziciji sa koje je prigrabio monolitni uticaj u Srbiji. Prigrabio je prinadležnosti koje mu ustavno ne pripadaju, i kojem je otac, evo opet se setim, kazao – ‘sine, samo ti ništa ne potpisuj’ (…) A to što je njegovu decenijsku vladavinu obeležio Briselski proces o normalizaciji odnosa – što je projekat sporopuzajećeg priznanja Kosova, zapadne doktrine za Kosovo – ‘korak po korak’, utvrđene još ’99, to bi trebalo valjda da spada u neke ‘dnevne poslove’ koji će se zaboraviti u hrpi betona i puteva koji budu ostali iza onih koji će nekada morati da odu sa vlasti, ali koji će ostati u njihovom vlasništvu“.

Na „jeretičko“ pitanje da li bi se proces iseljavanja Srba sa Kosova zaustavio ukoliko bi Beograd priznao nezavisnost Kosova, Lazarević kaže da Beograd već 10 godina „de fakto priznaje“, te da, ukoliko bi se tako nešto i dogodilo, način na koji kosovske vlasti postupaju prema Srbima, „ne da ne bi bila garancija“ da Srbi ostanu, već je „garant daljeg odlaska“ Srba sa Kosova.

„Suština je u tome da su odavno odustali i zapad, i Priština, i Beograd da se bore za ljude, govorim konkretno o Srbima. Ovo je kulminacija dovršetka suvereniteta nad teritorijom. Ovde se zapravo teritorija ‘čuva’ tako što se ‘proteruju’ ljudi. I to je pogubna politika, koja ovaj mali broj nas koji se ovde zadržao će i narednih godina terati“.

Srbija najmanje 50 godina unazad pada na kosovskom pitanju.