Delimična privatizacija Trepče, da ili ne?

trepca

Izvor: RSE (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran)

Zvaničnici odlazeće kosovske vlade vide delimičnu privatizaciju metalurške fabrike Trepča kao najbolji način za oporavak kompanije. Toj ideji se protive predstavnici radnika koji su takođe akcionari kompanije.

Trepča je registrovana kao akcionarsko društvo, gde je 80 odsto akcija u vlasništvu Vlade Kosova, a 20 pripada zaposlenima.

Šućri Sadiku (Shyqyri Sadiku), član nadzornog odbora Trepče, koji zastupa i štiti prava radnika u kompaniji rekao je za RSE da je delimična privatizacija Trepče neprihvatljiva za radnike.

„Trepča je akcionarsko društvo i akcionar je 80 odsto vlada i 20 odsto zaposlenih i ta privatizacija nije najbolje rešenje. Moramo iscrpiti sve svoje unutrašnje mogućnosti. Trepči su potrebna ulaganja i vlada je obavezna da ulaže kapitalne investicije. Verujem da sa ovim ljudima koje imamo, nije nam za sada potrebno da pozivano strane investitore da uđu u Trepču. Mi (radnici) možemo izaći iz ove situacije zajedno sa vladom. Vlada treba da garantuje povoljne zajmove iz međunarodnih finansijskih mehanizama i da razvija Trepču“, kaže Sadiku.

Ideju delimične privatizacije metalurške fabrike „Trepča“ izneo je odlazeći ministar ekonomskog razvoja u vladi Kosova, Valjdrin Luka (Valdrin Lluka) za RSE koji je izjavio da bi to bio najbolji način da se Trepča oporavi.

„Ideja je da prirodni resursi ostanu u državnom vlasništvu, ali deo menadžmenta, operativni deo treba privatizovati da bi bio efikasniji, privukao strane investicije, uključio ih u Trepču i povećao proizvodnju i preradu. To ne samo da će pomoći radnicima Trepče, već će pomoći i izvozu i celoj državi Kosovo stavljanjem na svetsku mapu minerala i njihove prerade“, rekao je Luka.

Metalurško postrojenje Trepča sada je suočeno sa finansijskom krizom i niskim nivoom proizvodnje.

Predsednik nadzornog odbora kompanije Trepča, Ardian Sulja (Ardian Syla), rekao je za RSE da su oni pristalice ulaganja u Trepču od strane vlade Kosova, ali ako ta mogućnost ne postoji, tada bi, prema njegovim rečima, i javno-privatno partnerstvo ili direktne investicije bile rešenja trenutne situacije u Trepči.

„Zakon o Trepči predviđa i druge oblike uključivanja privatnog kapitala u Trepču. To je oblik javno-privatnog partnerstva, to su direktna strana ulaganja, izdavanje i prodaja akcija, ali nema privatizacije u punom smislu te reči. Postoje i drugi oblici predviđeni Zakonom o Trepči i, naravno, i Zakonom o strateškim ulaganjima, ali ovo je pitanje koje pripada glavnom akcionaru, a to je vlada Kosova “, rekao je Sulja.

Univerzitetski profesor ekonomije, Muhamet Sadiku, u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je pozitivno to što je Zakon o Trepči otvorio mogućnosti za strana ulaganja.

Dodaje da u tržišnoj ekonomiji ne postoje mehanizmi da vlada održi preduzeća, pa kaže da se privatni kapital može uvesti u nekim segmentima, ali privlačnost tih stranih investicija i dalje je presudna, kaže Sadiku.

„Sve kompanije u zemlji moraju proći transformaciju, odnosno privatizaciju. Za aktere koji se bave privatizacijom težak je posao da dođu u Trepču. Kosovo mora postati država koja je naklonjena investicijama, vladavinu zakona treba ojačati, mora se znati ko trenutno može upravljati ovim međunarodnim procesima. Spasenje ne može doći od države. Država mora osigurati zakonodavstvo, država mora osigurati vladavinu zakona, mora se osigurati ravnopravnost svih tržišnih aktera, transparentnost treba povećati i u okviru ove platforme investitori mogu doći u Trepču“, kaže Sadiku.

Trepča je smatrana jednim od najvećih preduzeća ne samo na Kosovu, već i u bivšoj Jugoslaviji.

Trepča se danas, unutar Kosova, sastoji od 41 različite jedinice, koje su uglavnom grupisane u tri velika kompleksa: u flotacijske rudnike, u industrijski park u Mitrovici i u topionice, dok se 17 poslovnih prostora nalazi u republikama bivše Jugoslavije, 11 se nalazi u Srbiji, 3 u Bosni i Hercegovini i 3 u Hrvatskoj.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.