Dečani: Vernici nikad ne zaboravljaju svoju svetinju

Uronio u jesenju izmaglicu koja se uzdiže iznad nepreglednog venca Prokletija, na periferiji varošice u kojoj više nema Srba, zadužbina jednog od najtragičnijih srpskih vladara kralja Stefana – manastir Visoki Dečani – opstaje. I kada ga posmatraju nimalo prijateljska lica tamošnjih Albanaca kojima smeta ta srpska svetinja, i kada dočekuje dobronamernike iz sveta, ali i kada u manastir uđu da se pomole italijanski vojnici KFOR-a. A najviše se obraduje kada u njegovo okrilje pohrle njegova duhovna deca, vernici, prognani Srbi i oni malobrojni koji su ostali u metohijskim enklavama.

"Osim naših vernika koji iz svih krajeva zemlje dolaze da osete duhovnu lepotu, dolaze i turisti iz čitavog sveta. Oni se, kada uđu na kapiju, oduševe ovim mirom i uzvišenošću našeg manastira. Iako ne znaju mnogo o situaciji u kojoj se nalazi naša svetinja, turisti iz inostranstva dolaze da je posete zato što se, kao još naša tri manastira na Kosmetu, nalazi na listi UNESCO-a," kaže otac Petar, monah u Visokim Dečanima zadužen za prijem gostiju u ovoj svetinji.

On ističe da ovaj hram, osim vernika s Kosmeta i iz centralne Srbije, pohode i turisti iz čitavog sveta. Najviše dolaze turisti iz Evrope, Italijani i Nemci, ali poslednjih meseci jednom nedeljno svetinju u grupama od četrdesetak turista obilaze i Japanci:

"Ne znam kakva su im očekivanja, ali znam da iz manastira odlaze puni utisaka i mnogo zainteresovaniji za uslove u kojima se nalazi naša svetinja," dodaje otac Petar. Podseća da su gostoprimstvo i domaćinsko poslovanje monaha ove svetinje poznati svima koji barem jednom kroče u nju. A na liturgije redovno dolaze vernici autobusima iz Beograda, Novog Sada i drugih naših gradova."

Kao i dosad, posetioce na ulazu u svetinju dočekuje italijanski punkt KFOR-a na kojem se, pored vojnika iz ove zemlje, smenjuju i slovenački, moldavski i austrijski pripadnici ove vojne misije. I dok legitimišu posetioce, što je uvedeno prošle godine, posle pokušaja terorističkog napada na manastir, ispred glavne kapije postavljena je i portirnica, tako da nedobronamerni teško mogu da uđu u svetinju, do koje se dolazi kroz centar. Ipak, primećujemo i vozila KFOR-a na obližnjoj livadi, ispred manastira, gde monasi čuvaju stoku, dok je zadnji deo svetinje opasan kamenim zidom.

"Srećom, poslednjih meseci nije bilo incidenata, osim onih u vezi s povraćajem imovine koju su albanske vlasti želele da nam otmu, a koja, iako nam ju je sud vratio pravosnažnom presudom, još nije uknjižena u katastarske knjige," govori nam jedan od monaha kojeg srećemo ispred manastirske kapije odakle pogled odmah pada na čitav manastirski kompleks. Sa uređenim dvorištem, prilaznim stazama i fontanom, manastir, pored duhovne lepote, čoveka ispunjava i uzvišenom i nesvakidašnjom lepotom građevina.

"Siguran sam da i oni koji možda dolaze s predubeđenjem, odavde odlaze puni utisaka, jer naša svetinja živi punim životom," kaže nam otac Petar, i objašnjava da, pored dočekivanja turista, monasi obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti. Trenutno su pri kraju jesenji radovi na manastirskom imanju, dok u radionici za izradu ikona monasi koji izrađuju ikone u pozlati uvek imaju pune ruke posla.

"Zbog velike potražnje, ikone uglavnom radimo po narudžbini. Pravimo i manastirski nameštaj za druge svetinje, dok u manastirskoj prodavnici prodajemo ikone, krstiće, brojanice i druge proizvode iz ostalih manastira, a u njoj se mogu naći i naša vina, kačkavalj kao i med," objašnjava otac Damjan.

Ipak, pored svakodnevnih obaveza, monasi ne zapostavljaju ni svoj narod u okruženju, uglavnom u povratničkim mestima u Metohiji.

Nema mnogo Srba

"U okruženju, nažalost, osim povratnika u metohijske sredine, nema mnogo Srba, tako da nam u danima kada nema praznika, u posetu dolaze stranci koji rade u međunarodnim organizacijama na Kosmetu. Dešava se da na kanonu prisustvuje više stranaca nego naših vernika, i to uglavnom italijanskih karabinjera, portugalskih vojnika i drugih stranaca koji izuzetno poštuju ovu svetinju," objašnjava naš sagovornik, kome u dočeku gostiju pripomaže srpski mladić, student engleskog jezika.

Poljoprivredni radovi

"Završili smo berbu jabuka, od kojih smo napravili oko 3.000 litara soka, dok smo od grožđa iz vinograda dobili oko 50.000 litara crvenog i 10.000 litara belog vina, kao i 6.000 litara rakije," pojašnjavaju monasi, od kojih svako ima svoje zaduženje.

Pored obavljanja poljoprivrednih radova, monasi čuvaju i oko 200 koza i ovaca, 30 grla krava, kao i sve vrste pernatih životinja. Monasima u poljoprivrednim radovima i u čuvanju stoke pomažu mladići iz Velike Hoče i Goraždevca, baš kao što se monasi staraju o svojim metosima – manastirima Gorioč, Uspenje Presvete Bogorodice u Đakovici i Svetog Jovana u Velikoj Hoči.
 

Večernje novosti