Jedan trenutak užasa promenio je lice Srbije zauvek. Tačno u podne, 1. novembra 2024. godine, betonska nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu – simbol modernizacije kroz kineski infrastrukturni projekat – srušila se na gomilu putnika. Šesnaest života ugašeno je u oblaku prašine i krvi: od šestogodišnjeg dečaka do sedamdesetdevetogodišnje žene, među njima studenti i porodice na putu za vikend. Još desetine su preživele sa povredama koje nose ožiljke ne samo tela, već i duše.
Tragedija nije bila samo nesreća – bila je ogledalo sistemskih propusta. Istraga je brzo otkrila da je nadstrešnica bila 23 tone teža od dozvoljenog, sa greškama u projektu, korupcijom u nabavkama i haotičnim nadzorom radova, iako vlast sve vreme demantuje.
Već u decembru 2024. podignute su optužnice protiv 13 osoba, uključujući bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, optuženog za nepažnju i zloupotrebu položaja. Ali pravda se vuče: sudski procesi su u zaostatku, a porodice žrtava, poput majke Dijane Hrke čiji je sin poginuo u zagrljaju majke, i dalje traže odgovore. „Ne želimo samo suze, želimo istinu“, ponavlja Hrka koja je u međuvremenu postala aktivna na protestima koje je pokrenula tragedija.
Od prvog rušenja do danas, tragedija je zapalila fitilj najvećeg antivladinog bunta u savremenoj istoriji Srbije. Počelo je tiho: blokade saobraćaja u Novom Sadu, pali svrhe i cveće na mestu nesreće. Ali brzo je eskaliralo u studentske demonstracije koje su preplavile ulice Beograda, Niša i celog zemlje. „16 minuta za 16 života“ – slogan je postao himna pokreta koji traži kraj korupcije, slobodne medije i odgovornost elite. Protesti su doveli do ostavki i otkaza funkcionera, ali i do duboke društvene krize, koja se posebno od letos ogleda u sada neskrivenoj represiji države i vlasti.
Vlada Republike Srbije proglasila je 1. novembar 2025. godine Danom žalosti. Na ovaj dan, spušta se zastava na pola koplja, mediji i kulturne ustanove prilagođavaju programe, a sportski događaji počinju minutom ćutanja.
Predsednik Aleksandar Vučić izvinio se sinoć uoči samog proglašenja dana žalosti ali je i pozvao građane da „tuguju onako kako misle da je najbolje“. Zakasnio je, poručuju studenti, a i ulice govore drugačije: očekuje se masovni protest, gde će se zahtevi za pravdom spojiti sa tugom.
Srbija više nije ista zemlja, kažu učesnici. „Ovo nije samo o nadstrešnici – ovo je o nama, o budućnosti“, poručuju studenti.
Hiljade studenata i građana sliva se u Novi Sad – neki su pešačili danima u znak solidarnosti. Novopazarski studenti, koji su prešli najdužu deonicu – 400 kilometara, 16 dana marša za 16 žrtava nadstrešnice, umarširali su sinoć u Novi Sad. Grupe studenata i građana došle su iz svih pravaca Srbije, ali i iz dijaspore.
Vlada neviđeno medijsko interesovanje i svetskih medija, a uoči današnjeg dana tražilo se mesto više u Novom Sadu.
Komemorativni skup danas počeće okupljanjem na 16 simboličnih lokacija, praćen maršem ka stanici, gde će u 11:52 časova, tačno u vreme nesreće, zavladati 16 minuta duboke tišine za svaku žrtvu.
Železnička stanica u Novom Sadu ostaje zatvorena, kao rana u srcu grada.
I dok istraga suštinski tapka u mestu, novi pokret građana Srbije preživeo je godinu dana – postavši simbol nade usred haosa. Kao što kažu organizatori: „Nada je glasnija od straha“.
Koracima sećanja: Srbija se sliva u Novi Sad
Vučić: Izvinjavam se zbog stvari koje sam govorio o studentima, demonstrantima, svima sa kojima…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
