Crni humor o Srbiji kao primeru…!

“I molim Vas, nemojte to povezivati sa "Sandžakom" i "Preševskom dolinom". To nije umesno jer ni tamošnji Muslimani, ni tamošnji Albanci, nisu doživeli pogrom, kao Srbi na Kosovu 1999. ili 2004. godine, niti su u opasnosti da se nad njima izvrši genocid, kao što to, složićete se, može biti više nego realna pretnja Srbima na Kosovu danas. Srbija u tom pogledu svojim susedima može služiti kao primer…”! Slobodan Antonic, “Svetionik ili horista”.
 
Neću odmah, o  tome kako mi uvaženi profesor priča viceve o tome kako bi država Srbija mogla da bude primer za ostale kako treba postupati sa manjinama! Uopšte ne volim crni humor!  Neka eventualni čitalac ove nase prepiske, iz Srbije, uživa, ali kad prestane sa smehom, neka prosudi sam, po svojoj savesti! Jer svako ima svoju savest, koja može privremeno da bude uspavana, koruptirana, ili  blokirana pritiskom “javnosti”, ali … Ali, setite se i onog Jevrejina koji je svirao na uvce kancelaru Kolu u Bundestagu  na dan sećanja žrtava holokausta! Nije pričao nista! Samo je odsvirao tužnu istinu! Kol je to dostojanstveno saslušao, dajući time do znanja da ti zločini nisu učinjeni u njegovo ime, ni u ime nemačke nacije! To je bila samo država u pogrešnim rukama!  Tako se iz svog pepela uzdigla Nemačka. Katarzom!

Ali, kasnije ćemo malo i o tome. Pa i o hrabrosti, i o intelektualnom poštenju! Jer, moj sagovornik u prošlom tekstu insistira baš na intelektualnom poštenju. Pa jeste li Vi , moj uvaženi  gospodine, pročitali usput ono što ste sami napisali o ničemu uslovljenim pravima manjina?! Naime, prava manjina, tvrdio je moj sagovornik, ranije, ne treba da budu ničim uslovljena! Naravno da ne treba, i ja sam se potpuno složio sa tim! Ako Srbija nije vršila nikakav pogrom nad Albancima i Bošnjacima u Preševskoj dolini, i u Sandžaku, onda oni nemaju “ničim uslovljena prava”?! Tako tvrdi moj uvaženi kolega!

Nećemo pričati o njihovoj autonomiji u Srbiji, jer znate, gospodin Antonić insistira da mi ovde pričamo samo o Kosovu!  A po kom pravu gospodin Antonić priča o Kosovu, a ne da da se priča o “reciprocitetu”? Pa da, on ne voli reciprocitet! On voli da priča “o ničim uslovljenim pravima” samo Srba!

“Zaboravljajući”  pogrom srpske države nad civilima na Kosovu, dok je pravno ono bilo deo Srbije, on nekom čudnom logikom , bez da trepne, izgovara da “Srbija u tom pogledu svojim susedima može služiti kao primer…” On me optužuje da ja pričam o 30-40 hiljada silovanja! Ma ljudi, nema više od 20 hiljada, samo što ne usklikne on!

Nego, hajde  da se vratimo kod naslova, zadnje besede Slobodana Antonića! Čitajući naslov, “Svetionik ili horista”, moram priznati da sam  podlegao sugestiji i zapitao se sa kim ja zapravo imam posla, to jest sa kim debatujem – sa jednim “svetionikom”  ili  “horistom”? Koji je od njih moj uvaženi sagovornik?

Naravno, sa ovakvim stavom koji opravdava i prikriva zločine srpske države na Kosovu, ne može se imati ni slučajno ideja o intelektualnom poštenju i još manje o hrabrosti suočavanja sa ”sopstvenim” zločinima! A još manje o građanskom društvu!

Da li je moj uvaženi kolega, svetionik ili je to samo još jedan, ruku na srce, akademski horista koji izbegava svaku raspravu o prošlosti i svaku ideju o katarzi! Ili se on ipak samo akademski priključuje horu onih koji se, po ulicama Mitrovice, u kolonama raduju i nose zastave i parole “Hvala Rusijo”, i  optužuju zapad da Srbe čine “genocidnim narodom”! 

A ko to može jedan narod da učini genocidnim? To ne može čak ni sopstvena država, delujući u njihovo ime! Da li je uopšte moguće da se to ne uviđa, ili se to samo noj igra svoje iskonske igre stavljanja glave u pesak?!

Ako stavimo glavu u pesak, to ne znači da nam niko neće videti, da izvinite – podignutu zadnjicu! Pa ko je pobio toliko civila po Balkanu?  Ko to  izjednačuje srpsku državu sa narodom? Ko se to tamo igra igre 'hvatajte lopova'? Zašto izbegavamo da pričamo o “svojim” zločincima,  i da li smo svesni da time postajemo u neku ruku saučesnici? 

To odbijanje da se u “moje ime” čine zločini nad civilima je bio jedan od razloga zašto sam prihvatio jedan poziv da odem u Beograd i učestvujem na jednoj debati o “zločinima u našoj sredini”! Tamo sam rekao da za mene žrtve nemaju naciju, a isto važi i za zločince! Žrtve treba poštovati a zločincima treba suditi – po zakonu!

Krijući se iza naroda, zločinci, ne samo srpski, izbegavaju zaslužene kazne za počinjene zločine nad civilima, uključujuci žene i decu, stare i mlade. Pa i nenaoružane muškarce! One koji su ostajali po strani. Neko od ekstremista će reći : “Pa zar je to muško"; "To su dezerteri”. Ja ne mislim da su oni koji neće da ratuju – kukavice” Kukavice su oni intelektualci koji ne smeju da kažu nijednu reč za zločine počinjene u njihovo ime i raduju se glasanju Rusije u SB UN!

Veto na “Srebrenicu” drži Srbe kao taoce prošlosti! Rusi tim vetom ne mogu prikriti zločine koji su učinjeni u ime Srba! Oni mogu samo da kažu: “Samo vi nastavite Srbi jer mi imamo veto! Činite što god hoćete jer mi imamo veto! Ne trebaju vama komšije jer vi imate Ruse! Vi niste Evropljani, vi ste Rusi! To veto znači – da su Srbi taoci Rusije u globalnim igrama, te da ne mogu ni u kakav odnos ako tu nema i Rusije!

I onda moj uvaženi sagovornik dobija priliku da shvati zašto ja insistiram na katarzi? Jer, nema evropske perspektive za Srbiju, i za ostale države na Balkanu, dok se ne suocč sa prošlošću i dok se iskreno ne pomiri sa komšijama.

U svojoj poslednjoj besedi, moj me uvaženi sagovornik ohrabruje da govorim o autonomiji Srba na Kosovu! Pa tu se uopšte ne radi o hrabrosti. Tu se radi o čojstvu, što bi rekao Njegoš. Čuvati druge od sebe! Glavno je pitanje – šta mi zapravo gradimo sa tom autonomijom: “Parkove mira”? Neprohodne mostove? Snajperiste sa obe strane mosta? Ili ćemo zid? Pa kopati tunel ispod granice na severu, pa u Srbiju?

Moj uvaženi kolega, Vi pričate o kolonijama i imperijalistima, i svo vreme mi dajete osećaj da citam jedan roman, socrealistički zapravo, koji opravdava crveni zločin prljavom igrom imperijalista! Vi korporacije vidite kao nove kolonizatore, a ne kao mogućnost da kao građani budemo izvučeni iz kandži malih lokalnih moćnika i oligarha koji bi da nas 'poseduju'!

Jeste, ja smem da pričam o autonomiji Srba na Kosovu, a da li Vi smete da pričate o autonomiji nesrpskih manjina u Srbiji? Ako su  prava ničim uslovljena, moj angažman za nešto što  je više od ljudskih prava i sloboda je svakako uslovljen reciprocitetom! Jer to je već politika!

Ali da završim, moje je sledece pitanje za Vas zapravo, puno manje od toga, a ono bi bilo i odgovor na to koliko ste Vi zapravo hrabri, i  intelektualno pošteni: da li smete da u Beogradu javno predložite ideju da se napravi spomenik u vidu hladnjači na točkovima, sličan onome koji je isplivao “greškom” iz Dunava,  i da se isti postavi na isto mesto, ali sada ne greškom, nego  svesno, da se mlađe generacije sećaju zločina počinjenih u ime njihove budućnosti, i koji bi trebalo da im služi za primer! Loš primer! 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.