Ćopićeva Izokrenuta priča a svima jasno da imamo Potemkinova sela

Na Severu je proces integracije u kosovski sistem prisutan u najgorem mogućem obliku: integracija se odvija, a o tome ne sme da se priča. Ne govori se o procesima koji se na najdirektniji mogući način tiču svakodnevnog života građana i budućeg planiranja opstanka. Prisutna je strahovita neinformisanost, za šta su odgovorni sami građani i oni koji dogovaraju konkretna rešenja. Narod je pogubljen. Univerzitet je deintelektualizovan. To je nadrealna situacija kao u Ćopićevoj Izokrenutoj priči koja je "preživela zemljotres". Preživeli smo briselski politički zemljotres i situacija podrhtavanja tla negativno utiče na fizičku sigurnost, ali i mentalnu stabilnost građana. Kako hitno zaustaviti odlazak mladih porodica i intelektualnog jezgra, upristojiti obrazovanje i ostale usluge, zaustaviti arhitektonski kolaps i održati sigurnost građana – izazovi su sa kojima će se Kosovska Mitrovica suočiti i narednih godina. Nalazimo se u vrlo opasnim vremenima i ono što je bio imperativ za srpske predsedničke izbore na Kosovu i Metohiji, a to je da nije smeo da se dogodi incident, za predstojeće vanredne kosovske izbore, kod Srba sa KiM-a, potpuno je drugačija situacija. Na sceni je najgora opcija – šest je prijavljenih političkih subjekata, a Beograd podržava samo jednu. Srpska vlada nije politička stranka, već krovna institucija. Kakve god da su liste, neprincipijelno je da u Beogradu podržavaju jednu listu, a diskriminišu ostalih pet. Zaposleni u srpskim državnim institucijama biće disciplinovani glasači na ovim izborima, ništa drugo do zaokruživač jedne opcije. Stvarnih srpskih glasača na KiM-u je do 40.000, zbog čega će, sa druge strane – uprkos legalitetu, uz šest lista, biti upitan legitimitet budućih srpskih poslanika. Nijedan razuman čovek ne bi mogao apriori da poveruje u poruku da samo Srpska lista garantuje da se neće formirati Vojska Kosova, s obzirom na njihov loš učinak u prethodnoj vladi, jer se nisu ispunile, po srpske interese, četiri najvitalnije tačke Koalicionog sporazuma. Ovo su ključni stavovi urednice KoSSeva, Tatjane Lazarević, koje je razmenila u razgovoru sa Budimirom Ničićem u emisiji "Slobodno srpski".

Na pitanje da li je dobro, ili loše to što kosovskometohijski Srbi idu u šest kolona, Lazarevićeva smatra da je to veoma loše ali i, kako kaže, podjednako loše kao i da je jedan prijavljeni politički subjekt. Ipak, na sceni je trenutno, kako smatra – "još gora opcija". Šest je formalno prijavljenih političkih subjekata, dok iz Beograda stiže podrška samo za jednu – kako ocenjuju – pozitivnu opciju. 

"Iz Beograda stiže podrška samo jednoj. Na terenu imamo kosovskometohijske Srbe od kojih se očekuje, kada se raščlani do poslednjeg pojedinca, a pre svega je sada akcenat na one zaposlene u institucijama Republike Srbije na Kosovu i Metohiji – da budu ništa drugo do zaokruživač broja jedne opcije – u ovom slučaju Srpske liste. Pri tom je paradoks da iz Beograda stiže instrukcija zaposlenim u institucijama Republike Srbije na Kosovu i Metohiji da treba da zaokruže broj na listi, podsećam, na čijem se zaglavlju nalazi logo tzv. Republike Kosovo,“ kaže Lazarević.

Na pitanje zašto je loše da Beograd ima svog favorita, odnosno da šalje podršku jednoj od šest prijavljenih stranaka i inicijativa,  Lazarevićeva kaže:

"Zato što se ne radi o političkoj stranci iz Beograda, nego se radi o vladi – krovnoj instituciji i kako se predstavljaju – Srba na Kosovu i Metohiji. Kakve god da su liste koje su prijavljene, ako je vlada u Beogradu nominalno dala podršku za izlazak na izbore, bez obzira da li se mi sa tim slažemo, ili ne, dakle, ako nominalno zastupa stav da se učestvuje na kosovskim izborima, neprincipijelno je da podržava jednu listu, a da samim tim diskriminiše, da upotrebim vrlo blag termin, ostalih pet."

Stvarnih srpskih glasača na KiM-u do 40.000, podelite sa 6 – upitan legitimitet srpskih poslanika

Ona smatra da je, sa druge strane, takođe loše to što je šest prijavljenih subjekata, jer je stvarno biračko telo kosovskometohijskih Srba, odnosno stvarnih glasača – izuzetno malo. Procene srpskih eksperata za izbore na Kosovu su, navodi Lazarević, da stvarnih srpskih birača nema više od 100.000, a da stvarno glasa ne više od 40.000.

"Lično smatram da je ovaj broj mnogo niži, a pod pretpostavkom da su tačne procene svih ovih godina koje imamo unazad – da na Kosovu ne živi više od 110, 115 do 120 hiljada Srba," kaže, podsetivši i na dispraritet u samim brojkama birača i stanovnika na Kosovu.

"Zamislite sada da tako mali broj srpskih glasača treba da glasa za šest lista. Hipotetički, kada se taj broj, od najviše 40.000 glasača, podeli sa šest lista, vrlo mi je nepristojno da komentarišem istinski legitimitet koji će ti budući poslanici u kosovskoj skupštini imati na osnovu stvarnog broja glasova," rekla je Lazarević.

To je legalno, ali je legitimitet upitan i zato je vrlo loše, dodala je.

Politika je kreativna i slobodna disciplina, neprincipijelno je uterivati zastupnike ideja i razvijače programa u jednu kolonu

Lazarević je, objašnjavajući zašto je loše i da je bila prijavljena samo jedna lista, naglasila da se izbori po definiciji organizuju u fer, demokratskoj atmosferi.

"Izbori su simbol razvijene demokratije, ako to još igde postoji u svetu, i jako je neprincipijelno one koji zastupaju političke ideje, razvijaju političke programe – uterati u, kako Vi kažete, jednu kolonu. Politika je jedna vrlo kreativna, slobodna disciplina," objasnila je Lazarević.

Vitalne tačke u Koalicionom sporazumu se ni za jotu nisu pomerile i nijedan razuman čovek ne može da poveruje da samo Srpska garantuje da se neće formirati vojska Kosova 

Na pitanje šta misli o tome da je samo Srpska lista ta koja će da spreči formiranje Vojske Kosova, kako je to više zvaničnika reklo u Beogradu, Lazarević kaže:

"Ne mogu da kažem šta mislim. Mogu da vam kažem šta su argumenti dosadašnjeg učinka Srpske i da na osnovu toga dam procenu. Lista Srpska je više puta, zajedno sa najvišim predstavnicima u Beogradu, isticala da koalicioni sporazum, koji je krajem 2014. sklopljen – nije ispoštovan u najvitalnijim tačkama po srpski narod."

"Ako je njihov učinak ravan nuli u proteklom sazivu i ako nisu ništa sprečili, odnosno nišu ništa ostvarili od tih vitalnih tačaka koje su ubacili u koalicioni sporazum, nijedan razuman čovek ne bi sada mogao da poveruje u poruku, da ne kažem floskulu, da samo Srpska lista garantuje da se neće formirati Vojska Kosova," istakla je takođe.

Na pitanje kako ocenjuje rad dosadašnjih poslanika i ministara u kosovskim institucijama, Lazarević je podsetila na to da se od devet tačaka sporazuma, kako kaže, "ni za jotu nije pomaklo" u ispunjavanju vitalnih tačaka sporazuma.

"Hajde da se konkretno podsetimo onoga što su uradili, odnosno nisu uradili. Pazite, radi se o koalicionom sporazumu strana u izvršnoj vlasti – vladi. Dakle, nisu bili u težoj poziciji kao opozicija, nego su bili u poziciji da se te tačke koalicionog sporazuma ispune. Ispunjene su samo one tačke koje se tiču kadriranja, postavljanja srpskih ministara – ko, kako i gde," kaže.

"Međutim, šta su bile najvitalnije tačke Koalicionog sporazuma? Prvo, formiranje Zajednice sprskih opština, drugo, poseban odnos prema svim prošlim i budućim privatizacijama u većinski srpskim sredinama, povratak raseljenih uz garancije predsednika i premijera i…(povratak uzurpirane imovine SPC, prim.red.). Nije se ni za jotu pomerilo, a mislim da je realnije reći da su rezultati kontraefektivni, odnosno da su procesi koji su se dešavali u Prištini, u zvaničnim institucijama, na kosovskoj političkoj sceni i u izvršnoj vlasti, od 2014. godine pa do danas, zapravo krenuli u potpuno suprotan smer od onog za šta se Srpska, na početku participacije u vlasti, zalagala," dala je detalje dalje Lazarević.

Na pitanje sa čim sadašnji kandidati idu pred birače, Lazarevićeva kaže da to pitanje isto i ona postavlja, da ne zna, dodajući:

"Mislim da idu isključivo sa podrškom Premijera i izabranog predsednika i podrškom Kancelarije za Kosovo i Metohiju. To je isključiva podrška koju oni imaju u ovom trenutku."

I od budućih poslanika, bez obzira sa koje liste da su, očekuje da se u najmanju ruku nastavi sa starom praksom "nemoći" u odbrani srpskih vitalnih i nteresa i da je to usled specifičnih i kompleksnih okolnosti u kojima žive Srbi od '99, ali i samih loših kadrovskih rešenja.

Na ovim izborima drugačije nego 2013: Srpski predsednički izbori bili pokazna vežba, zaposleni u srpskim državnim institucijama biće disciplinovani glasači na Severu 

Ona smatra da se na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima neće ponoviti situacija "de fakto bojkota" od 2013. godine:

"Mislim da je sada poprilično različita situacija kada o tome govorimo. Ja mislim da ono što je 'zadovoljilo' međunarodne predstavnike prošlog puta, a to je da se izbori verifikuju i da imaju podršku iz Beograda, kako god bilo, za ove izbore, mislim, međunarodni predstavnici, barem za ove na Kosovu – od Beograda očekuju malo drugačiju situaciju. Oni, ipak, očekuju da vide neke kutije polupune u toku dana, što mislim da neće biti problem. Ponoviće se scenario – imali smo pokaznu vežbu srpskih predsedničkih izbora i očekujem potpuno isti scenario na drugoj sceni."

Iako kaže da su očekivanja da će veća izlaznost biti na jugu, ipak, kako kaže – ne bi smela da se u to i kladi.

"Mislim da će srpske institucije na Severu (zaposleni, prim. red.) vrlo disciplinovano ići na ove izbore," ističe.

Na pitanje da li bi Srbi trebalo na ove izbore da izađu masovno i šta očekuje, Lazarević kaže da, s obzirom na to da ona "neće da glasa", zato što "nema kandidata kojem bi mogla da poveri svoj glas", nije mogla da odgovori na to pitanje:

"Bilo  bi izuzetno nepošteno da ja sad ljudima kažem da li treba izaći, ili ne. Očekujem da će na izbore izaći oni birači koji su zaposleni u institucijama Republike Srbije. To očekujem."

Anketa: Većina bi na izbore ali ne znaju ko su kandidati. U takvoj situaciji svi gube osim profitera

Komentarišući anketu sa ulica Severne Mitrovice, Gračanice i Prištine, u kojoj su se građani izjašnjavali o tome da li na izbore treba izaći, i ko dobija u takvoj situaciji, Lazarević navodi da se većina ispitanih izjasnila da treba da se glasa, a da, sa druge strane, ne znaju ko su kandidati:

"Zamislite tu najgoru moguću kombinaciju. Sa jedne strane opredeljeni su da idu, jer vide potrebu za tim, a sa druge – ne znaju ko su kandidati. Ja mislim da nema profitera. Svi su gubitnici. Profiteri mogu da budu stvarno profiteri – finansijski profiteri preko političkih igara moći. Svi ostali su gubitnici. Tu je gubitnik i Srbija kao država i srpski narod na Kosovu i Kosovo i prištinska vlada – sa ovakvim užasnim jazom. Koliko je strašno da čujete u ovoj anketi, pod uslovom da ona opipava puls naroda – da je većina opredeljena za izbore, a sa druge strane, ne znaju ko su kandidati."

Negativni komentari o kandidatima na listama: Podobni, nedovoljno stručni, sa upitnim kredibilitetom

Iako se slaže da građani nisu u dovoljnoj meri informisani o kandidatima za poslanike, dodaje, ipak, da građani poznaju kandidate iz mesta iz kojih oni potiču, te da su komentari koji stižu u redakciju negativno opredeljeni ka imenima sa lista.

"Kažu da su pre svega imena birana po podobnosti, da su nedovoljno stručna, da je upitan njihov profesionalni i lični krebilititet, a ja na to mogu da dodam i neki svoj lični utisak da im, čini mi se, barem za one kandidate koje poznajem sa Severa, fali nešto što ja nazivam 'zonom ličnog i društvenog komfora', koja se upravo stiče ostvarivanjem kredibiliteta, postojanošću, ostvarivanjem rezultata, itd." objašnjava urednica KoSSeva.

Na dodatno pitanje da li je dovoljna kampanja od deset dana za predstavljanje novih ideja i ličnosti, Lazarević kaže:

"Sama činjenica da imamo samo deset dana za izbornu kampanju za vladu koja se rušila dve godine, skoro od početka svog formiranja; skoro od početka je bila disfunkcionalna i trpela opstrukcije – a dobijete samo deset dana za kampanju – to na najbolji način govori o ozbiljnosti, odnosno neozbiljnosti izbora."

Zabrinjavajuće što mladi ljudi ne iznose stav

Lazarević navodi da je zabrinjavajuće to što je veoma malo mladih ljudi koji imaju svoj stav i o kojem govore javno. Komentarišući još jednu anketu sa ulica Severne Mitrovice, Gračanice i Prištine – o slobodi iznošenja stava u javnosti, u kojoj su odgovarali mahom stariji, ona napominje:

"Mladi ljudi su generacija smartfonova. Najvažniji predmet sa kojim oni komuniciraju u toku dana jeste kamera, a vi ih nemate pred kamerama u ovoj anketi. Onda nije u pitanju to da se plaše kamera. To je onda problem stava i to je ono što me posebno brine kada su mlade generacije u pitanju. Kada ćete imati stav i kritički razmišljati i želeti da menjate stvari, ako ne sa dvadeset i trideset godina?!"

Tradicionalna kultura kolektivizma kod Srba na KiM: Nije poželjno da se izdvojite kao jedinka sa stavom

Na pitanje zašto se ljudi plaše da javno iskažu svoje mišljenje, Lazarević navodi više faktora:

"Imamo srpsku zajednicu koja je potpuno oslabljena na Kosovu i Metohiji, smatram i u nekom intelektualnom smislu. Mislim da građanima nedostaje sloboda u kulturi komunikacije, ali i svest o tome da postoji odgovornost da javno iznesu svoj stav. Postoji takođe i jedna tradicionalna kultura kolektivizma kod Srba na Kosovu i Metohiji, a to je da nije poželjno da se izdvojite kao jedinka i da se od vas očekuje da iskažete svoj stav, nego da zapravo odbranite stavove kolektiviteta."

Nadrealna slika na Severu: Integracija u toku ali ne sme da se o tome priča. Strahovita neinformisanost. Narod pogubljen

Govoreći o tome šta se promenilo u Kosovskoj Mitrovici četiri godine od Briselskog sporazuma, Lazarević je rekla da je u toku integracija u kosovski sistem, ali se odvija, kako, kaže, u najgorem mogućem obliku, jer se o tome ne govori.

"Zastupljeni su procesi integracije, ali su zastupljeni u najgorem mogućem obliku a to je da se sprovode, a da o tome ne sme da se priča. To je jedna potpuno nadrealna, rekla bih, šizofrena situacija, počev od toga da se ne govori o procesima koji se na najdirektniji mogući način tiču svakodnevnog života građana, pa sve do nekog budućeg planiranja njihovih godina opstanka."

Prisutna je, navodi dalje, "strahovita neinformisanost" za šta su odgovorni i građani, kao i oni koji dogovaraju konkretna rešenja.

"Kad čitavu situaciju posmatrate, vidite tu nadrealnu sliku. Mene najviše podseća na Izokrenut priču našeg Branka Ćopića, priča koja je pretrpela zemljotres i u kojoj je sve okrenuto, pa je brdo izišlo iza Sunca, a krevet je hitro iskočio iz čiče. Preživeli smo Briselski politički zemljotres, mnogi su skloni sada, da unazad nekoliko poslednjih godina, kažu – imamo smirivanje tla, ja nisam uopšte sigurna u to. Narod je pogubljen i ova situacija podrhtavanja tla, posle političkog zemljotresa, vrlo negativno utiče na fizičku sigurnost, ali i na mentalnu stabilnost stanovništva," istakla je Lazarević.

Hitno zaustaviti odlazak mladih porodica i dece, arhitektonski i uslužni kolaps, održati sigurnost – izazovi za naredne četiri godine

A šta su najveći izazovi Kosovske Mitrovice u naredne četiri godine?

"Jedan od najvećih izazova za mene je kako hitno zaustaviti odliv mozgova. Sve više mladih porodica i starijih porodica, govorim sada o građanskim porodicama iz Kosovske Mitrovice, izmešta svoju decu u centralnu Srbiju i to je jedan masovan – sve prisutniji trend, iako na prvi pogled to nije vidljivo," odgovorila je Lazarević.

Mitrovica je živa, sve više stanovnika sa juga dolazi i započinje život na Severu i u tom smislu grad buja, kaže dalje i dodaje:

"Ali taj trend (odliv intelektualnog jezgra, prim.red.) je jako ozbiljan i opasan, tako da je najveći izazov kako hitno upristojiti život; kad to kažem – kako hitno upristojiti kvalitet usluga u institucijama, kakve god, čije god da su one. Naravno, nosioci su i dalje srpske državne institucije; kako hitno popraviti kvalitet obrazovanja…"

Upravo je odlazak mladih porodica i dece jak indikator onoga što možemo da očekujemo u naredne četiri godine, zaključila je Lazarević. Ali, postoji vidljiv i "fizički indikator", dodaje dalje:

"A to je taj potpuni arhitektonski kolaps, bez obzira što imamo opet fake medijsku priču o Mitrovici kao gradilištu. Nama je svima na terenu jasno da gledamo Potemkinova sela i to pokazuje takođe da je jedan od najvećih izazova kako hitno zaustaviti kopanje i prekopavanje grada i poslednji izazov – kako održati sigurnost stanovništva."