Nedostatak informacija, profesionalne i socijalne odgovornosti pružalaca socijalnih usluga i opštinskih vlasti, zakonske barijere i invaliditet, ključne su prepreke zbog kojih žene u ruralnim područjima Kosova i Metohije nisu u mogućnosti da uđu u sistem socijalne zaštite – neki su od preliminarnih rezultata istraživanja o ženama i sistemu socijalne zaštite u ruralnim područjima KiM-a koje je danas u Kosovskoj Mitrovici predstavila nevladina organizacija "Centar za razvoj zajednica". U istraživanju, koje je sprovedeno u periodu od maja do jula, učestvovale su žene iz ruralnih područja Severnog Kosova, regiona Južne Mitrovice i Prištine, Albanke i Srpkinje, ali i institucije i civilne organizacije iz srpskog i kosovskog sistema, koje u ovim regionima pružaju socijalne usluge. U okviru predstavljanja rezultata istraživanja održana je i panel diskusija na kojoj je učestvovao zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev i šef odeljenja za socijalnu politiku i porodicu kosovskog ministarstva rada i socijalnog staranja i savetnik kosovskog ministra za rad i socijalna pitanja Arbana Abrašija – Muhamet Đocaj. Oni su govorili o programima koje njihove institucije sprovode kao podršku socijalno ugroženom stanovništvu. Današnjim predstavljanjem rezultata istovremeno je obeležen i Međunarodni dan žena na selu.
|
Maculja: Istraživanja osnov za razvijanje politika i programa podrške
Direktorica "UN Women of Kosovo", Fljora Maculja, istakla je važnost akademskih i terenskih istraživanja o ruralnoj ženi i izazovima sa kojima se ona susreće u svakodnevnom životu, naglasivši da ta istraživanja služe kao osnova za razvijanje politika i konkretnih programa podrške ove agencije Ujedinjenih nacija za unapređenje položaja i prava žena. |
"Nedostatak informacija – oslanjanje na neformalne mreže i glasine; porodično nasilje; invaliditet, to jest, loše zdravstveno stanje zbog kojeg lica fizički ne mogu da dođu do institucije/organizacije koja pruža neki vid pomoći; nedostatak profesionalnosti i socijalne odgovornosti pružalaca usluga i lokalnih vlasti – slučajevi da su lica predala zahtev za pomoć i nikad nisu dobila odgovor i navodi da ista lica više puta dobijaju pomoć, te i da lica plaćaju za pomoć iako nisu u obavezi; nedostaci u zakonima – barijere su zbog kojih socijalno ugrožena lica ne mogu da realizuju svoja prava na pomoć," objasnila je šefica programa rodnih studija i istraživanja, katedre za antroplogiju Univerziteta u Prištini, Nita Luci, predstavljajući rezultate istraživanja koja se tiču ruralnih žena.
Ona je govorila i o potrebama socijalno ugroženih, ruralnih žena, navodeći da su ispitanice i istakle da im je potrebna finansijska i nematerijalna pomoć, dodatno obrazovanje, posao, zdravstvena zaštita, briga o deci, ali i zaštita od rodno zasnovanog i porodičnog nasilja.
Sa druge strane, govoreći o rezultatima istraživanja koja se tiču institucija i organizacija koje pružaju socijalne usluge, Ana Marija Ivković iz Centra za razvoj zajednica iz Kosovske Mitrovice je navela da su se ispitanici posebno fokusirali na pitanja dostupnosti i kvaliteta socijalnih usluga, ali i izazova u njihovom radu.
|
Hodžić: Važno je da donosioci odluka "čuju" ugroženo stanovništvo
Direktorica opštinske administracije Severne Mitrovice Adrijana Hodžić naglasila je da je važno za donosioce odluka da "čuju" informacije i ocene ugroženog stanovništva o transparentnosti rada institucija koje se bave pružanjem socijalne pomoći. "Krucijalni segment je poverenje. Dosadašnji rad u ovoj oblasti očigledno nije rezultirao dovoljnim poverenjem," smatra Hodžić. "Malo sam usamljena u nastojanju da ispitamo i učinimo konačno dostupnim socijalne programe i podršku svim našim sugrađanima sa ovom vrstom potrebe," dodala je ona. |
"Iz perspektive pružalaca usluga iz regiona Južne Mitrovice i Prištine podcrtana je potreba daljeg usavršavanja (socijalnih) radnika, dok istovremeno predstavnici institucija i organizacija sa Severa ističu da imaju dovoljno kapaciteta, u smislu osoblja, da pokriju sve potrebe svojih korisnika i aktivnosti koje sprovode," objasnila je ona.
Govoreći o izazovima u radu, ona je istakla da su predstavnici institucija i organizacija navodili niz primera. "Tako pružaoci usluga na Severu Kosova ističu da nejasne uloge institucija unutar dva sistema iziskuju dodatan trud zaposlenih, dok oni u regionu Južne Mitrovice i Prištine navode da je povećana saradnja sa srpskom zajednicom i organizacijama, ali i da je ona 'neadekvatna'," rekla je ona. Kao jedan od izazova u radu istaknut je nedostatak dugoročnog finansiranja projekata i programa.
Kozarev: Potreban sistematičniji pristup
Panel sa predstavnicima srpskih i kosovskih vladinih institucija je, međutim, otvorio niz tema o tome na koji način Beograd i Priština rešavaju pitanja socijalno ugroženog stanovništva.
Tako je, govoreći o socijalnim uslugama, Dušan Kozarev naveo neke od usluga koje pruža Kancelarija za KiM, kako samostalno, tako i kroz centre za socijalni rad.
"Što se tiče grupa aktivnosti, one uključuju širok spektar. Tu bih pomenuo pomoć povratnicima gde na evidenciji imamo 538 porodica sa 1.534 članova. Zatim, pomoć porodicama otetih i nestalih lica, kao i mogućnost da se, svi socijalno ugroženi koji ispunjavaju određene uslove i predaju odgovarajuću dokumentaciju i dokaze, kvalifikuju da dobiju iz budžeta Republike Srbije, kroz Kancelariju za Kosovo i Metohiju i Centar za socijalni rad – jednokratnu pomoć," rekao je on, navodeći i da je prema poslednjim informacijama, krajem prošle godine, 16.246 lica "po raznim osnovama" bilo na evidenciji centara za socijalni rad.
Kozarev je, takođe, govoreći o interno raseljenim licima, podsetio na Skopsku inicijativu koja je pokrenuta prošle godine, istakao da je pitanje interno raseljenih počelo da se "pokreće sve intenzivnije" i da se očekuje početak rada tehničkih grupa koje će napraviti presek stanja i sačiniti preporuke o tome na koji način je raseljenima najbolje da se pomogne, a da rešenje bude i održivo.
Zamenik Direktora Kancelarije za KiM je istakao i da je potreban održiviji i sistematičniji pristup kada su u pitanju interno raseljena lica:
|
Rezultate istraživanja je tokom današnje prezentacije predstavio i beogradski tim – projektni tim nevladine organizacije "Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju" iz Beograda, partnerske organizacije Centra za razvoj zajednica, koja je sprovela istraživanje u ruralnim područjima centralne Srbije. Đukić: Primenjena naučna istraživanja radi podizanja kapaciteta istraživača i povezivanja sa donosiocima odluka
"Značajno je da ovakvi istraživački projekti podržavaju društvene reforme, jer je svrha nauke da se rezultati naučnih istraživanja koriste u procesima kreiranja javnih politika i društvenih reformi. Regionalni program za promociju istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP) finansira primenjena naučna istraživanja i to na način da ne finansira samo istraživačke projekte, već i razvija kapacitete mladih istraživača, povezuje istraživače i donosioce odluka i umrežava naučne institucije u regionu," rekao je lokalni koordinator RRPP-a, Mihajlo Đukić. |
"I rezultat je da je politički nivo predvideo formiranje jedne core grupe koja će sadržati predstavnike iz vlade Srbije, privremenih institucija, Crne Gore i Skoplja, koja će koordinisati rad nekoliko podgrupa – njih 5, a koje će se baviti različitim pitanjima, pre svega predlagati načine kako da se integrišu ljudi i koja vrsta trajnih rešenja da im se ponudi, ili na koji način da se vrate. To je ta vrsta sistematičnosti."
Kozarev je dodao i da se sistematičnost ogleda u formiranju tehničke grupe koja će se baviti pitanjima dokumenata interno raseljenih lica, koja će im biti potrebna u rešavanju svog statusa, a kako raseljeni ne bi, kako je rekao, upadali u "birokratski lavirint".
On je istakao i da što se tiče kosovskih ministarstava, Kancelarija za KiM ima dobru saradnju sa ministarstvom za zajednice i povratak, te i da se nada boljoj saradnji i sa ministarstvima na čijem čelu nisu predstavnici Srba.
Đocaj: Trudimo se da pronađemo rešenja; potrebno prebroditi krizu
Šef odeljenja za socijalnu politiku i porodicu kosovskog ministarstva rada i socijalnog staranja i savetnik kosovskog ministra za rad i socijalna pitanja Arbana Abrašija – Muhamet Đocaj je, sa druge strane, istakao da se od 2005. počelo sa reformom sistema socijalne zaštite na Kosovu, koja je rezultirala otvaranjem većeg broj centara za socijalni rad i pokretanjem raznih programa podrške. Jedan od njih je zaštita žena kroz takozvana skloništa – sigurne kuće.
"Od 2006. pružamo zaštitu ženama koje su žrtve nasilja u porodici. Sarađujemo sa ministarstvima i imamo sve više i više ovih centara za žene," rekao je Đocaj.
On se osvrnuo i na pitanje dece bez roditeljskog staranja, dodajući da je potreban veći fokus na problem osoba sa invaliditetom.
"Imamo preko 600 dece u domovima pod zaštitom države, od toga 70 dece koja su ostavljena i koja nemaju nikakvo starateljstvo i obraćamo mnogo pažnju na njih, ali nedovoljno pažnje na ljude koji su hendikepirani. Ipak, uz preporuke koje smo dobili, možemo poraditi i na ovome," objasnio je on, ističući da je ugrožena i ona kategorija ljudi koja prima takozvane osnovne – starosne penzije, a čiji je iznos nizak.
| Govoreći o rezultatima istraživanja, Đocaj je istakao da je i sam dugo vremena bo istraživač i da su mu ovakvi rezultati istraživanja i statistika "izazov", jer podstiču na to da se nešto uradi i promeni. |
Đocaj je naveo i primer specijalne bolnice u Štimlju, u kojoj je, kako je rekao, 15% žena koje nisu sa Kosova, već sa teritorije nekadašnje Jugoslavije, te je govorio i o nezaposlenosti na Kosovu, dodavši da se sprovode različiti programi kako bi se stopa zaposlenosti povećala.
"Ja želim ispred Ministarstva da kažem da se jako trudimo da pronađemo rešenja, ili kroz zapošljavanje, ili kroz obuke, bez obzira da li su to ljudi koji žele da promene profesiju, ili su to ljudi koji nikada nisu imali posao, da poboljšamo stopu zaposlenosti na Kosovu i da, naravno, uključimo ljude sa invaliditetom da, takođe, imaju radna mesta i da se stvore prilike za radna mesta," rekao je Đocaj, dodavši:
"Ako se slažete, ono što je bitno ovde jeste kako živeti i prebroditi ovu krizu, tako da se trudimo da budemo posvećeni lobiranju, zagovaranju…bilo čemu što bi pospešilo napredak kao takav."
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta "Važnost roda: Siromaštvo i socijalna inkluzija – stanje u socijalnoj zaštiti na ruralnom Kosovu i u Srbiji" koji sprovode Centar za razvoj zajednica iz Kosovske Mitrovice i Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju, koji finansira RRPP.
O RRPP: Ovim programom koordiniše Međufakultetski institut za centralnu i istočnu Evropu (IICEE) Univerziteta u Frajburgu iz Švajcarske. Program u potpunosti finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), Savezno odeljenje za spoljne poslove.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
