Izvor: RSE (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran)
Računi za struju građana Kosova za april mesec sledeće godine mogli bi da budu preko 30 odsto veći nego sada.
Ovo za Radio Slobodna Evropa potvrđuju zvaničnici Kosovske kompanije za distribuciju električne energije (KEDS), uz tvrdnju da energetska kriza u Evropi direktno utiče na Kosovo.
„Povećanje će biti neophodno, preko 30 odsto, na osnovu postojećeg stanja. Ali šta će biti tokom zimskih meseci, kolika će biti potrošnja? Kolika će biti uvozna cena? Kakva će onda biti domaća proizvodnja? To određuje rast“, kaže za Radio Slobodna Evropa portparol KEDS-a Viktor Bužala.
Evropa je već nedeljama zahvaćena energetskom krizom zbog rasta cena gasa i drugih faktora. Kao rezultat toga, potrošači dobijaju mnogo veće račune za struju.
Građani Kosova trenutno plaćaju najnižu cenu u regionu za potrošenu struju. Za jedan kilovat na sat plaćaju oko 6 centi.
Prema podacima Evropske agencije za statistiku, u Srbiji kilovat na sat košta oko 8 centi, u Severnoj Makedoniji takođe oko 8 centi, u Bosni i Hercegovini oko 9 centi, u Albaniji oko 9,5 centi i u Crnoj Gori najskuplje – oko 10 centi.
Prema zvaničnicima KEDS-a, očekuje se da se cena na Kosovu promeni do 1. aprila 2022. godine, kada Regulatorna kancelarija za energiju (RKE) sprovodi redovne preglede tarifa. Neki građani kažu da ne mogu da priušte poskupljenja.
Ćamil Nika, penzioner koji živi u Prištini, kaže da bi povećanje cene struje dodatno otežalo život, u vreme kada su cene drugih potrošačkih proizvoda već porasle.
„Pogotovo struja uopšte ne poskupljuje. Ovog meseca sam platio 71 evro. Ako struja poskupi, moram da spremim penziju da je platim. Primam penziju od 182 evra“, kaže Nika.
Ako struja poskupi za 30 odsto, njegov račun od 71 evro može dostići i preko 90 evra.
Idriz Fazliu kaže da je njegov račun za struju za oktobar bio 20 evra. Živi sam u kući i greje se na drva.
„Sve su cene udvostručene, sa šećerom, čajem i drugim stvarima, nema ništa jeftino. Svakim danom su sve skuplji. Kako da platimo uvećanu cenu struje?“, pita Fazliu.
Na Kosovu su poslednjih meseci značajno porasle cene osnovnih proizvoda.
Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, poskupljenja su počela u aprilu sa 1,2 odsto, da bi u septembru dostigla 4,9 odsto.
Najveća povećanja cena bili su za: hleb, ulje, šećer, brašno, voće i povrće.
Učetvorostručene cene uvozne energije
I pored zabrinutosti građana, u KEDS-u kažu da će poskupljenje struje biti neophodno, u slučaju da uvozne cene struje budu i dalje visoke.
Portparol KEDS-a Bužala kaže da se povećanje potrošnje na Kosovu primećuje od oktobra – što je, prema njegovim rečima, nateralo ovu kompaniju da uvozi struju po ceni od 4 do 5 puta skupljoj nego prošle godine.
„Na osnovu kalkulacija koje smo napravili – sadašnjih uvoznih cena – dodatni trošak će biti oko 60 miliona evra, ali se može povećati ili smanjiti, u zavisnosti od potrošnje i lokalne proizvodnje“, kaže Bužala.
Prema podacima KEDS-a, prosečna cena megavat/sata za uvoznu energiju u oktobru 2020. bila je 49 evra, za razliku od oktobra ove godine, kada je ova cena dostigla 242 evra.
Za upravljanje situacijom koju je stvorila energetska kriza, Vlada Kosova je formirala radnu grupu, koja će, prema rečima ministarke ekonomije, Artane Rizvanoli, imati informativnu i savetodavnu ulogu. Svi akteri elektroenergetskog lanca biće deo radne grupe.
Kadriaj: Potreban nam je brz plan za preduzeća i domaćinstva
Profesor ekonomije, Mustafa Kadrijaj, kaže da će eventualno povećanje cene struje za više od 30 odsto izazvati probleme za preduzeća i pogoršati ekonomsku situaciju porodica koje nemaju drugu opciju za grejanje osim putem struje.
„Najgore je to što sada ulazimo u zimsku sezonu, gde je veliki deo građana – posebno u urbanim sredinama – primoran da se greje na struju. Naravno, ovo će opteretiti džep građana, jer je nizak nivo plata na Kosovu, kao i visoka stopa nezaposlenosti“, kaže Kadrijaj.
Prema njegovim rečima, svako povećanje cena predstavlja problem za građane, jer godinama nema povećanja plata ni u javnom, ni u privatnom sektoru.
Prosečna bruto plata na Kosovu se procenjuje na oko 460 evra.
Prosečna bruto plata u javnom sektoru je oko 620 evra, dok je u privatnom oko 380 evra.
Prosečne plate u drugim zemljama Zapadnog Balkana ne razlikuju se mnogo od onih na Kosovu.
U periodu januar-septembar 2020. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, prosečna neto zarada u privatnom sektoru iznosila je 431 evro, dok je u javnom sektoru bila 521 evro.
Albanski institut za statistiku (Instat) objavio je podatke za prvu polovinu 2021. godine, uključujući samo bruto zaradu koja iznosi 460 evra.
Prosečna neto plata u Bosni i Hercegovini procenjena je na 483 evra. Prosečne neto zarade u privatnom i javnom sektoru u ovoj zemlji nisu javno objavljene.
Poslednji podaci za Crnu Goru pokazuju da je prosečna neto plata 520 evra, dok bruto iznos dostiže prosečan iznos od 784 eura.
U Severnoj Makedoniji, prema poslednjim javnim podacima, prosečna neto plata iznosi 473 evra.
Privatnom sektoru su potrebne subvencije
Predsednik Samostalnog sindikata privatnog sektora Kosova, Jusuf Azemi, kaže da bi poskupljenje struje dodatno opteretilo džepove radnika iz privatnog sektora.
„Mi, čak i bez poskupljenja struje, to zapravo jedva možemo da uradimo“, rekao je Azemi za Radio Slobodna Evropa.
Proces izgradnje jednog od autoputeva na Kosovu
Povećana kapitalna potrošnja „povređuje” privatni sektor. Prema njegovim rečima, radnici u ovom sektoru imaju nesigurne poslove i niske plate.
„Institucije su morale da izvrše pripreme da, ako dođe do poskupljenja struje preko 30 odsto, onda bi posebno porodice, koje su samo sa minimalcem, morale da imaju koristi od subvencija države…“, kaže Azemi.
Azemi navodi da su vlade u regionu napravile strategije za suočavanje sa energetskom krizom, a isto bi, prema njegovim rečima, trebalo da uradi i Kosovo, posebno podržavajući porodice koje žive od socijalne pomoći.
Prema podacima kosovskih institucija, stopa nezaposlenosti u zemlji je 25 odsto.
Oko 26 hiljada porodica na Kosovu zavisi od socijalne pomoći u iznosu od 60 do 180 evra.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
