Na društvenim mrežama među Mitrovčanima česte su fotografije Rogozne i Berima. Uz prelepi pejzaž još uvek divlje i netaknute prirode, nađu se i one mladih lica sa osmesima, kacigama na glavama, na stenama. Sate provode na Via feratta-i u Zubinom Potoku. Ovaj čelični put ne iziskuje čelične živce, već dobru volju i malo hrabrosti kaže vodič – Vesna Ćosić.
Ona je u mitrovičkom društvenom klubu govorila o ovoj mladoj turističkoj atrakciji na krajnjem Severu Kosova.
Šta je zapravo čelični put? Ukratko – čelične šine, odnosno hvatovi u stenama, po kojima je moguće kretanje uz minimalnu opremu – šlem ili kacigu, penjački pojas i Ferata komplet – gurtne sa karabinerima. Ova Ferata izgrađena je 2015. godine i spada u one teške kategorije. Duga je 4 kilometara, uz vreme penjanja od 3 do 3 i po sata.
Ipak, "može da je penje svako", kaže Vesna:
"Najpotrebniji su dobra volja i malo hrabrosti. Uostalom Ferata se penje nogama i glavom, jer je potrebno da razmišljate dok se krećete hvatovima."
Kretanje Feratom, na prvi pogled, slično je alpinizmu. Osigurani ste pojasom, karabinerima, penjete se po stenama. Prelaze se visine, pa je upravo to jedan od najvećih izazova za penjače.
"Ali, ni to ne bude problem, jer obično se strah od visine i pobedi," kaže ova zaljubljenica u prirodu.
Objašnjava da se pred svako penjanje svakom penjaču objasni tehnika – sajla se koristi za osiguravanje karabinerima, a gazišta za kretanje, kretanje je korak po korak.
"Bezbednost mora da bude na prvom mestu, jer je ovo ipak ekstremna stvar," dodaje.
Penjanje samo delimično može da se opiše, i sve je manje-više neobjašnjivo dok se ne iskusi, kaže Vesna.
Prolaze se izbočine u stenama, leđima ste okrenuti prostranstvima šume i delu gazivodskog jezera, a sve to na visini koja većini i ne prija.
"U jednom delu prolazimo kroz pećinu. Na njenoj ivici je klupa. Sedate – noge vam vise, pred sobom gledate celu Rogoznu, Kopaonik i deo jezera," prenosi iskustva ova Mitrovčanka.
Objašnjava i šta još jedan penjač može da očekuje:
"Sve što je bilo, sve što jeste, sve što može da bude – više ne postoji. Postojite samo vi i stena. Sama situacija vas navede da tako gledate i tako razmišljate. Mozak se u potpunosti razbistri."
Kaže i da, iako je gotovo svakog vikenda na stenama Berima sa grupicama ljubitelja prirode i adrenalina, nijedno penjanje nije dosadno:
"Svaki put je drugačije – nijedno penjanje nije isto – drugačiji su ljudi, raspoloženje, vreme, ali je osećaj isti – adrenalin – spoznaja da prelazite svoje granice."
Za kraj objašnjava i zašto se ona, sada već kao vodič, upustila u stene, visine, čelični put:
"Ja ne bih bila ja da to ne činim. To vas oplemeni, vrati sitnim stvarima na koje smo zaboravili. Kada se popnete gore, drhtite od vetra i pomalo straha. Kada siđete nazad – ni ukus kafe više nije isti."
I jedan od nedavnih posetilaca Ferate podelio je svoja iskustva. Mitrovčanin Irfan Krivošić kaže da je posebna čar kad je "ekipa dobra", a sa druge strane:
"Krenulo je samo od sebe, tih prvih nekoliko stepenika – i noge su same od sebe krenule. Imali smo čak i taj užitak da na prvoj pauzi i skuvamo kafu."
Via Feratta izgrađena je u okviru projekta Outdoor In za razvoj turizma u Zubinom Potoku. Da biste se i vi upustili u ovu penjačku avanturu, kontaktirajte ih putem Fejsbuk stranice. Vidimo se na Berimu!
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
