Čekajući Trampa (Godoa)

Piše: Nebojša Vujović

Donald Tramp se sa svojim savetnicima vratio u Belu kuću. Ostvario je svoj najveći američki san – da bude dva puta predsednik, sa pauzom zbog koje kaže da je ne bi bilo da nije pokraden. Ubeđen je u to, i u Belu kuću ulazi sa jakom dozom želje za osvetom.

Ovog puta imenuje i okružuje se sa izuzetno lojalnim ljudima koji u njega imaju duboku veru i nadu. On sam kaze „Good people with good Fait and good Will for me“. Ozbiljan broj ljudi oko njega je iz njegovog staleža, sa dokazanim poslovnim uspesima i bogatstvom, i ne samo Ilion Mask.

Prethodno Trampovo iskustvo i novi tim ljudi, ne samo iz politike, poput Rubia sa Floride, već i sa biznis tržišta, poput Maska, govori da će ovo biti mandat sasvim drugačijeg karaktera od prethodnog. Jak predsednik, sa jakim i lojalnim ljudima oko sebe, sa većinom u Senatu, Predstavničkom domu i Vrhovnom sudu. Procenjujem da mu ovog puta ambasadori SAD u UN (dva puta), državni sekretari (ministri), pravni savetnici i drugi funkcioneri, koji su ga kasnije prodali i optuživali. Preživeo je jednom, neće dozvoliti da mu se to ponovo dogodi. Na to stavlja tačku.

Tramp jeste nepredvidiv i teško je procenjivati njegove sledeće korake. Posle osnivanja nove tvrđave oko sebe, uhvatiće se u koštac sa unutrašnjim problemima, i mačem. Sa ilegalnom migracijom u kući, sa osipanjem novca duboke države, inflacijom i brojnim ekonomskim domaćim problemima. Nastojaće da redom ispunjava obećanja iz svoje izborne kampanje. Da podsetim dobio je svih sedam kolebljivih („swing“) država, osim jedne tesnom većinom, šest više nego ubedljivo.

Dakle, porazio je čitav Bajdenov četvorogodišnji legat i ponizio Kamalu Haris, a demokrate bacio na kolena.

Prema mojim solidnim informacijama preko Atlantika, neće ponavljati greške iz prethodnog mandata i neće biti samo kobra, već i kobra i piton, uvijaće se i stezati postepeno grudi duboke drzave. Amerika „First“ ponovo, ali ovaj put na drugi način.

U spoljnoj politici njegov ogroman prioritet će biti Kina. Ali, da bi se svom težinom bacio na ovaj najveći izazov, mora prethodno da zatvori rusko-ukrajinski rat. Sprema „equaliser-e“ (uspavljivajuca sredstva kao u lovu bez ubijanja životinja) i za Zelenskog i Putina. Ne moze u ring sa Sijem, Putinom i mnogo manjim ali nemirnim Zelenskim odjednom. Prema mojim izvorima to mu je spoljnopolitički plan.

Imenovana trojica lidera su dočekala Trampa, u uverenju da će sa njim imati bolji dijalog, uz veliko nespokojstvo Zelenskog, koji je sve karte bacao na demokrate kao „money givers“. I u ratu, nažalost, neki ljudi imaju sopstvene interese. Stezanje američkiog budžeta već pokazuje Trampove i Maskove zube. Mask sa svojim ingerencijama zaplaši, a Tramp preseče. Ovo dokazuje da Tramp neće praviti ranije greške, stavljati veto na kongresne rezolucije i iritirati američko zakonodavno telo, već da će raditi mnogo pametnije.

Sada o Srbiji i Balkanu, koje su dočekale Trampa.

Predsednik Srbije je sve kolače stavio u Trampovu korpicu. S druge strane, Kurti je otisao na demokratsku izbornu konvenciju i podržao Kamalu Haris. Ali prvi Trampov potez je bio da proseta i slika se sa Vjosom Osmani, a pazite, Vučić nije ni otišao u Pariz na otvaranje Notr Dama, da bude „rado viđen“ gost. Onog koji je otišao umesto njega, naravno niko nije primetio. Znam da Vjosu Osmani procenjuju u američkom establišmentu kao „sui generis“ okrenutu SAD, za razliku od Kurtija koji je ispoljavao prkos prema najvećoj sili planete.

A, Vučica znaju, on je „sui generis“ svoj, nije ni srpski ni američki. Znači u raskoraku je sa Kurtijem „sui generis“ albanskim i Vjosom Osmani, američkim. Vučića smatraju da je okrenut sebi, vlasti, svojim interesima. Ali ok. Mi ćemo to iskoristiti da od Vučića dobijemo sta želimo, a i naši saveznici.

Grenel je bio i ostao Trampov prijatelj. Ali, opet ne pravim grešku. On će se baviti Venecuelom i nekim drugim kriznim situacijama. Neće mu kupovati karte za Beograd. Lafe, imao si jednu priliku.

Dakle, Vučić sa hoklice je čekajući svog Trampa dočekao nešto sasvim drugo.

Proveo sam 20+ godina u Vašingtonu. Američka prestonica je vrlo obrazovan centar. Nema koledže i fakultete kao Boston, Jejl, Stanford, ali njihove najbolje diplomce, kao magnet dovodi u svoj grad. Pogledajte biografije tih ljudi. Znaju oni dobro ko su evropski i američki studenti, uključiv beogradski i neće polivati benzin podrškom Vučiću.

Dakle, do nas je, nećemo čekati Godoa, sami ćemo zbaciti ovaj balast. Neka me Kris Hil ponovo demantuje.

N1