Kosovski ombudsman, Naim Ćaljaj, upozorio je na višedecenijske zastoje u sudskim postupcima na Kosovu, institucionalni vakuum nakon izbora, kršenje ustavnih prava građana, ali i na ozbiljne posledice nečlanstva Kosova u Savetu Evrope, najpre upravo po građane. U intervjuu u emisiji “Tempus” na KTV, Ćaljaj je detaljno izložio izazove sa kojima se suočava pravosuđe, problemi u funkcionisanju institucija i izneo niz konkretnih primera i kritika.
Ombudsman je u ovoj emisiji govorio uoči isteka svog mandata.
Predugi sudski postupci – glavni problem kod građana
Ćaljaj je najpre govorio o, kako je kazao, ključnom problemu sa kojima se građani na Kosovu suočavaju godinama unazad – odugovlačenje sudskih postupaka.
„Godinama unazad, glavni problem sa kojim se suočavaju građani Republike Kosovo jeste odugovlačenje sudskih procedura, što im onemogućava ostvarivanje jednog ustavnog prava – prava na pravično suđenje u razumnom roku. Uprkos naporima koji su uloženi, povećanju broja sudija, tužilaca, kreiranju politika i strategija za upravljanje starim slučajevima, kao i angažmanu za unapređenje učinka i efikasnosti sudija i tužilaca i pravosudnog sistema u celini, i dalje se nalazimo u situaciji gde i dalje primamo veliki broj žalbi i objavljujemo brojne izveštaje u vezi sa pravosudnim sistemom, upravo zbog odugovlačenja sudskih postupaka“.
Zbog toga je, kako navodi, organizovan zajednički sastanak sa strukturama pravosudnog sistema – Advokatskom komorom Kosova, Sudskim savetom, Tužilačkim savetom i Pravosudnom akademijom.
Ukazano im je na zabrinutost.
„Ukazali smo na zabrinutost da je naš odgovor samo kroz izveštaje nedovoljan, jer se situacija ne menja, kršenje prava se nastavlja i dalje, i treba da se vidi koji su razlozi zbog kojih, uprkos merama, nije postignut željeni cilj, te koje su to konkretne akcije koje treba da se preduzmu. Na tom sastanku, zajednički je zaključeno da reforma pravosuđa podrazumeva zajednički i koordinisan rad između institucija, kako bi se obezbedilo da sudovi budu u mogućnosti i kapacitetu da izvršavaju svoje zadatke i odgovornosti“, kazao je odlazeći Ombudsman.
Potvrdio je da je, tokom mandata, primao pritužbe građana u kojima se navodi da pojedini sudski postupci traju i po 20 godina – još od 2001. i 2004. godine – što je, prema njegovim rečima – direktno kršenje prava na pravično suđenje u razumnom roku.
Iako su, kako je kazao, u krivičnim postupcima uočena poboljšanja zahvaljujući jednostavnijoj proceduri nakon završetka istraga – u građanskoj i drugim vrstama postupaka i dalje prisutno ozbiljno odugovlačenje.
Istakao je da se da se problemi u pravosuđu ne rešavaju sistematski i ravnomerno kroz sve faze sudskog procesa, te da administrativni propusti i nedostatak volje za zakonito rešavanje sporova dodatno opterećuju sudove.
Poslanici koji nisu ispunili ustavnu i moralnu obavezu da konstituišu Skupštinu gube poverenje građana
Govoreći o trenutnom institucionalnom zastoju nakon izbora i neuspeha da se konstituiše Skupština, Ćaljaj je situaciju nazvao “apsurdnom” i štetnom po interese građana, upozorivši da se time krše i ustavna prava birača.
On je dodao da izostanak parlamentarnog nadzora nad izvršnom vlašću, uključujući i sudsku vlast i nezavisne institucije, može imati ozbiljne posledice po funkcionisanje demokratije.
“Poslanici koji nisu ispunili ustavnu i moralnu obavezu da konstituišu Skupštinu krše poverenje građana”, rekao je Ćaljaj i naglasio da je ukazivao na nedostatak nadzora i pre izbora.
Kako je naveo, veoma retko je bio pozivan od strane skupštinskih odbora da diskutuje o neispunjavanju preporuka Ombudsmana.
Nepoštovanje presuda je krivično delo
Osvrnuvši se na nedavne presude Vrhovnog suda vezane za poslanike i ministre, Ćaljaj je naglasio da Ombudsman ne može da komentariše suštinu sudskih odluka, ali je istakao značaj njihove primene i poštovanja sudske nezavisnosti.
On je upozorio da nepoštovanje presuda predstavlja krivično delo i ugrožava vladavinu prava.
Po njegovom mišljenju, neizvršavanje sudskih odluka predstavlja arbitrarnu radnju i ima ozbiljne posledice po vladavinu prava.
„Ako se sudska odluka ne sprovodi, ulazimo u potpuno drugu dimenziju – u kršenje koje nije u skladu sa demokratskim vrednostima. Neizvršavanje sudskih odluka je krivično delo – to je krivično kažnjivo“.
On se osvrnuo i na izjave nekih ministara koji su najavili da će nastaviti da obavljaju funkciju i kao poslanici, što je ocenio kao prekoračenje ovlašćenja i kršenje mandata. Ombudsman je rekao da se demokratija narušava kada se dovodi u pitanje sprovođenje sudskih odluka.
„Ako se odluka Vrhovnog suda ne sprovodi, onda imamo jasnu situaciju ugrožavanja vladavine prava. Izvršenje odluka je obaveza“, zaključio je Ombudsman.
Šteta je za građane što Kosovo nije deo Saveta Evrope
A uprkos svemu navedenom u vezi sa kršenjem zakona i prava građana, Ćaljaj smatra da je Kosovo ispunilo standarde za članstvo u Savetu Evrope i da nečlanstvo predstavlja veliku prepreku za međunarodni nadzor nad radom domaćih institucija.
„Pored političkih aspekata, nečlanstvo Kosova u Savetu Evrope predstavlja veliku prepreku za međunarodni nadzor nad institucijama. Mi smo izgradili pravni sistem koji u svojim temeljima ima vrednosti definisane evropskim konvencijama i inkorporirane u Ustav, ali koji nema instrumente koji nadgledaju funkcionisanje institucija u skladu sa tim standardima“, rekao je Ćaljaj.
On je dodao da nijedna evropska država nije ostala pošteđena od toga da je Evropski sud proglasio odgovornom za kršenje ljudskih prava, naglasivši da građani Kosova trenutno nemaju tu mogućnost.
„Pored toga, mehanizmi Saveta Evrope, kao što je Komitet za sprečavanje torture, imaju ograničen mandat za nadgledanje u Kosovu“, istakao je on.
Ombudsman smatra da su prepreke za članstvo uglavnom političke, zbog nepriznavanja Kosova od strane nekih država, ali da domaće institucije takođe nisu imale dovoljno pristupa u lobiranju.
„Ovo je bila propuštena prilika i velika šteta za Kosovo, jer je trenutak bio povoljan da zemlja postane deo Saveta Evrope“.
Struktura Specijalnog suda u Hagu napravljena da ne može biti ni nadgledana ni kritikovana
Ćaljaj se osvrnuo i na rad Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, ocenjujući ih kao “sui generis” strukturu, stvorenu ad-hoc za specifične slučajeve.
On je izrazio zabrinutost zbog, kako je kazao, nedostatka institucionalnog nadzora i pristupa i otkrio da je, tokom posete Specijalnom sudu, čuo brojna negodovanja osumnjičenih u vezi sa nepravičnim tretmanom, procedurama i neujednačenim pravima stranaka.
„Imamo posla sa sudom koji se može smatrati ad-hoc sudom, osnovanim samo za jedan specifičan slučaj – dakle, vezuje se isključivo za jednu kategoriju lica koja mogu biti optužena i jednu kategoriju lica koja mogu biti oštećeni – žrtve, i za jedan određeni vremenski period. I proizilazi iz izveštaja Dika Martija, što zna svaki građanin Republike Kosova. Naravno, u vreme kada je zakon usvojen, ne znam zašto je prošao bez debate i konstruktivne rasprave – barem o nekim mehanizmima koje je ovaj sud uspostavio, a koji nisu sudski, već se tiču nadgledanja rada suda“.
Prema njegovim rečima, to ostavlja utisak da je struktura unutar suda stvorena tako da ne može biti nadgledana niti kritikovana.
Ombudsman je podsetio da je išao da poseti osobe koje se tamo nalaze na suđenju tokom prve godine svog mandata, jer je u komunikaciji sa Ombudsmanom Specijalizovanih veća navodno naišao na odbijanje da odgovori na postavljena pitanja.
„Tokom te posete, primio sam mnoge zabrinutosti pritvorenih, koje se odnose na njihove sumnje da se ne vodi pravičan proces – u vezi sa ravnotežom strana u postupku, pravilima dokazivanja i samim načinom na koji je sud organizovan“, rekao je Ćaljaj.
On je naveo da je nakon te posete sačinio deo izveštaja i dostavio ga Skupštini, sa ciljem da se o tim pitanjima otvori rasprava. Tvrdi – reakcije nije ni bilo.
„Sačinio sam deo izveštaja i predao ga Skupštini Republike Kosova, sa idejom da Skupština razmotri pitanja koja sam tamo pokrenuo i, naravno, da se vidi kakva je perspektiva u pogledu budućih stavova zakonodavne vlasti prema ovom sudu. Međutim, nije bilo takve rasprave, zapravo nije bilo nikakve reakcije“, rekao je Ćaljaj.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
