Brisel razmatra pristup jedinstvenom tržištu pre članstva, ali uz uslove i mogućnost „koraka unazad“

Evropska komisija priprema predlog prema kojem bi zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji mogle da dobiju raniji pristup delovima jedinstvenog tržišta, pre formalnog ulaska u EU, ali samo ukoliko ostvare konkretan napredak u reformama.

To proizlazi iz nacrta o izmenama politike proširenja u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid, a čije se usvajanje ili objavljivanje očekuje 6. oktobra, nakon sastanka kolegijuma Evropske komisije u Strazburu.

Jedinstveno tržište, odnosno prostor u kojem se roba, usluge, ljudi i kapital slobodno kreću, do sada je u punom obimu bilo dostupno tek nakon članstva u EU.

Prema nacrtu, taj pristup bi ubuduće mogao da bude postepen i da zavisi od toga koliko je određeni kandidat zaista spreman.

„Uporediv napredak treba da vodi ka uporedivim mogućnostima“, navodi se u dokumentu.

Međutim, predlog nije zamišljen kao „blanko ček“. Predviđeni su i mehanizmi zaštite od nazadovanja u reformama, pa jednom dobijene pogodnosti ne bi morale da budu trajne. U nacrtu, ipak, još nema preciznih kriterijuma, rokova ni tačno definisanih okolnosti pod kojima bi određeni nivo pristupa mogao da bude suspendovan.

Raniji ulazak u pojedine sektore

Komisija, prema RSE, predlaže ranije uključivanje kandidata u pojedine oblasti – među njima kritične tehnologije, industrijske ekosisteme, finansijsku integraciju i otpornije lance snabdevanja.

Pominju se i program Horizont Evropa i važni projekti od zajedničkog evropskog interesa.

Deo ponuđenih pogodnosti, međutim, već postoji. Među njima su pristup jedinstvenom području plaćanja u evrima – SEPA, kao i postepeno ukidanje roming tarifa.

Evropska komisija i u postojećim dokumentima Kosovo svrstava u politiku proširenja, iako Kosovo nema status kandidata za članstvo.

Premijer Aljbin Kurti je, međutim, na jučerašnjoj zajedničkoj konferenciji za medije sa Ursulom fon der Lajen ponovo zatražio da Kosovo dobije kandidatski status. Pozvao je Savet EU da zatraži od Evropske komisije mišljenje o kosovskoj aplikaciji za članstvo, dok je Fon der Lajen poručila da kao „evropska zemlja“ Kosovo može da bude članica EU, ali da je za naredni korak potrebno ubediti svih 27 država članica da od Komisije zatraže mišljenje.

Fon der Lajen u Prištini: „Kosovo kao evropska zemlja može u EU“, presuda u Hagu „ne sudi otporu Kosova“

Ne „trajna čekaonica“

Korina Stratulat, zamenica direktora Centra za evropske politike, rekla je za RSE da bi ovakav model mogao da učini koristi od evropskih integracija vidljivijim znatno pre samog članstva.

Ali upozorava da ponuda mora biti jednako jasna kao i uslovi.

„Kandidati moraju da znaju šta će im ispunjavanje uslova omogućiti, a ne samo koliko bi ih neispunjavanje moglo koštati“, rekla je Stratulat.

Prema njenim rečima, postepena integracija mora ostati put ka članstvu, a ne postati „trajna čekaonica“.

Buduće članice možda bez punog prava veta

Pristup jedinstvenom tržištu samo je jedan deo šireg dokumenta.

RSE navodi da Komisija razmatra i model prema kojem buduće članice prilikom prijema ne bi nužno odmah uživale sva prava koja imaju sadašnje članice.

Najosetljiviji deo odnosi se na pravo veta.

Prema predlogu, nove članice bi se privremeno obavezale da ne blokiraju odluke Saveta EU u oblastima u kojima se i dalje zahteva jednoglasnost.

Istovremeno bi sadašnjim članicama bilo predloženo da se u određenim pitanjima, uključujući pojedine korake procesa proširenja, sa jednoglasnog odlučivanja pređe na kvalifikovanu većinu.

Tako bi se, prema nacrtu, odluke o otvaranju i zatvaranju pregovaračkih poglavlja mogle donositi kvalifikovanom većinom, dok bi konačan prijem nove članice i dalje zahtevao saglasnost svih država članica.

Predlog tek treba da dobije podršku članica

Da bi predložene promene zaživele, biće potrebna saglasnost država članica EU.

Dokument bi trebalo da posluži i kao osnova za stratešku raspravu lidera Unije na samitu 15. i 16. oktobra u Briselu, koji će biti posvećen proširenju.

Stratulat u tome vidi i glavnu slabost trenutnog predloga – države kandidati dobijaju precizne uslove, dok se od same EU, prema njenoj oceni, u većoj meri očekuju mogućnosti nego čvrste obaveze.

„EU treba da kaže šta će promeniti, ko će to sprovesti i u kom roku“, rekla je ona za RSE.