Jubilarni 20. Bledski strateški forum, održan 1. i 2. septembra u Sloveniji pod motom „Svet koji je izmakao kontroli“, okupio je najviše lidere Zapadnog Balkana i EU, sa odsustvom srpskih i kosovskih lidera, osim ministara spoljnih poslova.
Dok su evropski lideri ponavljali da je proširenje EU na Zapadni Balkan geostrateški imperativ, skeptične poruke – uključujući tvrdnju hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da je Srbija „na rubu građanskog rata“ – izazvale su oštre reakcije iz Beograda, a Kosovo je ponovilo zahteve za punim priznanjem i ubrzanim integracijama u EU i NATO.
Jubilarni 20. Bledski strateški forum (BSF), održan je 1. i 2. septembra u Sloveniji pod temom „Svet koji je izmakao kontroli“. Okupio je preko 2.000 učesnika iz celog sveta, uključujući lidere, diplomate i eksperte.
Organizovan od strane slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova i Centra za evropsku perspektivu, forum je naglasio ulogu Evrope u rešavanju globalnih kriza, sa posebnim fokusom na Zapadni Balkan kao jedan od četiri prioriteta.
Ovo je označilo početak diplomatske jeseni, sa nadolazećim samitom MED9 u Portorožu u oktobru i slovenačkim predsedavanjem Savetom bezbednosti UN od 1. decembra.
Uvodno obraćanje slovenačke ministarke spoljnih poslova Tanje Fajon istaklo je neophodnost proširenja EU kao geostrateškog imperativa.
Slovenija ostaje posvećena kreiranju budućnosti u kojoj će Zapadni Balkan, zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom, biti deo Evrope, rekla je Fajon, naglašavajući podršku Ukrajini protiv ruske agresije i poziv na mir bez nagrade za agresore.
Slovenačka predsednica Nataša Pirc Musar ponovila je poziv na priznanje Palestine, odbacujući optužbe da se time podržava Hamas, i osudila humanitarnu krizu u Gazi.
Naglasila je da Evropa mora „govoriti istinu moći“ i podržala Nobelovu nagradu za UN izveštača Frančesku Albanezu i medicinsko osoblje u Palestini.
Forum su pratili propalestinski protesti. Desetine aktivista iz „Pokreta za prava Palestinaca“ protestovale su tokom otvaranja, noseći palestinske zastave, udarajući po šerpicama i optužujući EU za saučesništvo u „genocidu“ u Gazi. Neki su plovili čamcem po jezeru sa transparentom protiv Kaje Kalas i Bendžamina Netanjahua.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, u svom ključnom govoru, založio se za nezavisniju i otporniju Evropu, posebno u svetlu trgovinskog sporazuma EU-SAD i diplomatskih napora za okončanje rata u Ukrajini.
Govoreći o Zapadnom Balkanu, Košta je podsetio na „bledsko obećanje“ iz 2023. godine – cilj da EU i balkanske zemlje završe pripreme za proširenje do 2030. – i naglasio da proširenje nije samo tehnički proces, već zahteva promenu mentaliteta.
Zemlje Zapadnog Balkana moraju da prevaziđu istorijske sukobe kako bi izgradile zajedničku budućnost. To je izazov vredan truda, ali svi akteri moraju preuzeti odgovornost, jer se radi o vrednostima, a ne samo geografiji, rekao je Košta, dodajući da će proširenje biti zahtevnije za kandidate nego za EU.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je na panelu „Bledski zalog: San ili stvarnost?“ opisala proširenje kao „jedinstveno ujedinjenje Evrope bez presedana“, ističući Crnu Goru i Albaniju kao vodeće kandidate.
„Sa Crnom Gorom napredujemo – ako završimo tehničke pregovore 2026, mogli bismo imati 28. članicu EU 2028. godine“, rekla je Kos, dok je za Albaniju spomenula 2029. kao mogući datum.
Albanski premijer Edi Rama priznao je nezadovoljstvo nekim aspektima procesa, ali šaljivo dodao: „Uključite nas i unećemo zabavu i optimizam“. Ciljao je na 2028. kao datum pristupanja, naglašavajući reforme i državotvornost.
Crnogorski premijer Milojko Spajić naglasio je značaj kompromisa, dok je slovenački premijer Robert Golob upozorio da je rat u Ukrajini otvorio „prozor prilike“ za Zapadni Balkan, ali da su potrebne reforme u EU odlučivanju pre 2030.
Hrvatski premijer Andrej Plenković, na panelu „Bledski zalog: San ili stvarnost?“, izrazio je skepticizam prema brzom proširenju, ističući blokade poput one u Severnoj Makedoniji zbog bilateralnih pitanja. On je kritikovao situaciju u Srbiji, rekavši da je „na rubu građanskog rata“ zbog protesta i nemira nakon tragedija u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju, i pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Ova izjava izazvala je oštru reakciju predsednice srpskog parlamenta Ane Brnabić, koja je na platformi X optužila Plenkovića za mešanje u unutrašnje stvari Srbije i licemerje.
„Plenković govori da je Srbija na rubu građanskog rata. A što bi drugo? Toliko su to željeli i uložili. Znaju da njihov strateški cilj – da Vučić ne bude na čelu Srbije – samo tako mogu ispuniti. Na žalost nekih, to niti je tačno, niti će se dogoditi. Džaba vam novci, moji sinovci, džaba vam bilo svih Dinka i Mila… Kuharica završila u đubretu“, napisala je Brnabić, parafrazirajući pesmu Đorđa Balaševića i ponavljajući optužbe za hrvatsko mešanje u srpske poslove.
Plenković govori da je Srbija na ivici građanskog rata. A šta bi drugo? Toliko su to želeli i toliko u to uložili. Znaju da njihov strateški cilj – da @avucic ne bude na čelu Srbije, samo tako mogu ispuniti. Na žalost nekih, i na veliku sreću Srbije i većine njenih građana,… pic.twitter.com/TAUxIsjCUP
— Ana Brnabic (@anabrnabic) September 1, 2025
„To je stanje koje nije uobičajeno – samo hladno opisujem situaciju da bi publika shvatila“, pojasnio je Plenković kasnije novinarima, naglašavajući da proširenje nije prioritet za mnoge EU države i upozoravajući na probleme sa budžetom i odlučivanjem.
On je dodao da je proširenje dobilo zamah nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali da su raniji lideri poput Žan-Klod Junkera i Ursule fon der Lejen bili manje naklonjeni.
Inače, Srbiju je na forumu predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić. Đurić je na panelu „Nema regiona za mlade – Vreme za promenu“ naglasio da je Srbija zemlja budućnosti, uprkos izazovima, sa fokusom na ekonomski razvoj i stabilnost.
On je otvorio temu položaja Srba na Kosovu, ističući napade na srpsku decu, oduzimanje dresova Crvene zvezde i nepriznavanje diploma srpskih studenata u Kosovskoj Mitrovici.
„Srbija se bori za veću mobilnost mladih, ali Evropa mora da prigrli region kao ravnopravne aktere. Ako Balkan ne bude integrisan, propustićemo šansu za razvoj“, rekao je Đurić.
Dodao je da Srbija ostaje posvećena dijalogu i da je za 10 godina više nego udvostručila BDP, čineći je motorom rasta Balkana, a u izjavi za medije potom, spomenuo je u superlativu ulogu Aleksandra Vučića.
Predsednik Srbije za to vreme boravi u Kini, gde se sastao i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Kosovo je predstavljala i zamenica premijera ministarka spoljnih poslova Donika Gervala, koja je učestvovala na istom panelu o mladima, fokusirajući se na izazove obrazovanja, zapošljavanja i političkog uključivanja. Gervala je naglasila potrebu za iskrenim partnerstvom, demokratskim vrednostima i zajedničkom evropskom vizijom za Zapadni Balkan.
Ova zvaničnica se tokom prethodna dva dana hvalila sa fotografijama sa više sastanaka koje je imala na marginama Bledskog foruma. Na marginama foruma, sastala se sa slovenačkom ministarkom Tanjom Fajon, razgovarajući o ekonomskoj saradnji, priznavanju vozačkih dozvola i slovenačkoj podršci za kosovsku EU i NATO integraciju. Sa britanskom specijalnom izaslanicom Karen Pirs razgovarala je o bezbednosti, reformama i NATO članstvu, zahvaljujući Velikoj Britaniji na podršci.
„Kosovo ostaje posvećeno jačanju međunarodne pozicije i Evro-atlantskom putu kroz dijalog i saradnju“, rekla je Gervala, pozivajući na brže priznavanje Kosova od preostalih EU članica i normalizaciju odnosa sa Srbijom bez ustupaka na račun suvereniteta.
Forum je istakao „sada ili nikada“ atmosferu za proširenje, sa upozorenjima da zemlje Zapadnog Balkana moraju iskoristiti priliku ili je zauvek izgubiti, uprkos rastućem skepticizmu u Francuskoj i Nemačkoj. Paralelno sa forumom, održan je preduzetnički događaj Future 500, gde se razgovaralo o evropskim tehnološkim ambicijama, sa kritikama da EU nije stvorila gigante poput Gugla ili Amazona.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
