Bivši kosovski ambasador o napadu SAD na Venecuelu: 2026. počela u dobrom pravcu za Kosovo, najmanje još 4 priznanja

Izvor: Ekonomia Online (Tekst je izvorno preveden sa albanskog osim naslova koji je adaptiran)

Bivši kosovski ambasador Avni Arifi pisao je o današnjem napadu Sjedinjenih Američkih Država i hapšenju autoritarnog lidera Venecuele, Nikolasa Madura.

Arifi je naveo da ovaj razvoj događaja predstavlja strateški gubitak za Rusiju i Kinu, da će imati uticaj na povećanje globalne ponude nafte i da, prema njegovom mišljenju, predstavlja veliku priliku za Kosovo da obezbedi najmanje četiri nova priznanja.

Prema njegovim rečima, nakon hapšenja Madura, Venecuela bi vrlo brzo mogla da prizna Kosovo, dok bi priznanje moglo da usledi i od Sent Lucije i Trinidada i Tobaga, kao i da se obnovi priznanje Dominike.

Sent Lucija je priznala Kosovo 2011. godine, dok je, prema tvrdnjama Srbije, ova država kasnije povukla priznanje.

U celosti prenosimo objavu Avnija Arifija:

„Napad Donalda Trampa i Sjedinjenih Američkih Država na Venecuelu izuzetno je značajan.

To podrazumeva:

• strateški gubitak za Rusiju i Kinu,

• povećanje globalne ponude nafte,

• i, iznad svega, otvaranje velike šanse za Kosovo da obezbedi najmanje četiri priznanja.

U veoma kratkom periodu, Kosovo bi moglo biti priznato od:

• Venecuele – nakon pada Madura,

• Sent Lucije,

• Trinidada i Tobaga,

• kao i kroz obnovu priznanja od Dominike.

Ove države su godinama bile politički i ekonomski ucenjivane od režima Madura i predstavljale su snažan instrument Srbije i Rusije u regionu. Jedan Asad manje za svet, jedan snažan neprijatelj Kosova manje, bez obzira na udaljenost. Srećna 2026. godina. Počinje veoma dobro u ovom pravcu.“

KoSSev: Ova objava je u drugačijoj proceni od onog što ocenjuje čuveni hrvatski istoričar Hrvoje Klasić. „Svet ide u jednom vrlo opasnom pravcu“, naveo je za portal N1.

Hrvatski istoričar i profesor ocenjuje da je američki predsednik Donald Tramp ozbiljno poremetio međunarodni poredak, urušavajući savezništva sa Evropskom unijom i približavajući se logici dogovora velikih sila, nalik odnosima iz 19. veka, u kojima se sudbina sveta kroji bez učešća manjih država.

Klasić dovodi u pitanje da li iza američke intervencije u Venecueli stoji prećutni dogovor sa Rusijom, uz otvoreno pitanje kako će se prema takvoj politici postaviti Kina, posebno u kontekstu tenzija oko Tajvana.

„Meni je sve ovo zajedno strašno. Američki predsednik Donald Tramp toliko je poremetio međunarodni politički sistem u smislu da meni sada izgleda da je, nakon što je uspešno razmontirao svoja savezništva, pre svega sa EU, njegova strategija puno bliža nekakvom političkom, vojnom i ekonomskom dogovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i Kinom, nego sa Evropskom unijom, što nas ovo opet vuče u neki 19. vek kada su najveće sile sedale za sto, ignorisale ostatak sveta i male zemlje, i između sebe delile svet“, ocenio je Klasić. Postavlja se, kako je dodao, pitanje da li je ovo možda na neki način prećutni „dogovor“ između Rusije i Amerike. „U smislu okej, vi intervenišite tamo gde vi hoćete, a mi ćemo gde mi hoćemo. Postavlja se pitanje kako će na sve to gledati druga najjača sila na svetu Kina, a vidimo ovih dana ponovo zveckanje oružjem oko Tajvana“, rekao je on.

I Kurti i Osmani podržali intervenciju SAD u Venecueli