Bezbednost povratnika: međuetnički incidenti ili krivična dela protiv imovine


U opštinama Peć, Istok i Klina povratnička domaćinstva kao i ona u Goraždevcu, su u proteklom periodu često bila na meti pljačkaša. Nekoliko povratničkih kuća izgorelo je pod sumnjivim okolnostima, a na nekima je samo pričinjena materijalna šteta kamenovanjem. Policija ovakve slučajeve često zavodi samo kao krivična dela protiv imovine, a ne kao međuetničke incidente.

Miomiru Ribaću u povratničkom selu Drsnik kod Kline tokom januara je odnet sav alat. Da mu fali pokućstvo primetio je tek ujutru nakon čega je obavestio policiju u Klini.

„Htedoh brusilicom da porežem neku armaturu, nema brusilice. Gledam aparat za varenje nema ga, aparat rođaka nema ga, bušilica nema je, produžni kabl nema ga, reko ovo je neko opljačkao. Prijavim policiji, dođe policija, naprave zapisnik, snimaju…“, kaže Miomir Ribać za Radio Goraždevac.

U izveštaju američkog Stejt departmenta ocenjeno je da je tokom 2018 godine proces povratka u nekim delovima Kosova obeležen bezbednosnim incidentima. Portparol Policije Kosova za region Peći, Dževad Ibraj, rekao je na konferenciji koju je organizovala NVO Centar za prava manjinskih zajednica, da prema statistici u 2019. godini nije bilo međuetničkih incidenata.

„Što se tiče bezbednosne situacije možemo reći da je dobra. Imamo slobodu kretanja mi kao i ostale manjinske zajednice. I što je najvažnije u poslednjih devet meseci nismo imali multietničkih incidenata. Krivična dela protiv imovine se nastavljaju i to predstavlja izazov i za policiju ali nemaju etnički motiv“, rekao je Ibraj.

Da je ipak bilo međuetničkih incidenata govori podatak UNHCR-a koji je zabeležio dvadeset tri slučaja nasilja nad Srbima i jedan incident koji je uključivao povratnike Romske zajednice. Direktorka za zajednice i povratak u opštini Klina, Silvija Rašković, kaže da je problem što se slučajevi ne zavode uvek kao međuetnički.

„Uvek imate običnu krađu, krađa je za sve ista. Kada se dešava povratnicima onda to moramo da okarakterišemo kao međuetnička. Bez obzira kako to policija tamo zavodi za nas je to međuetnički. Povratnik je ovde došao na svoje imanje da obrađuje, da živi, da zadrži tu zemlju i takve neke stvari mu se dešavaju. To uopšte nije dobro ne samo za njega lično, nego uopšte za povratničku populaciju celu ovde u Opštini Klina“, izjavila je Silvija Rašković za Radio Goraždevac.

Direktorka za zajednice i povratak u Klini, Silvija Rašković, kaže da je jedino rešenje da se ovakvi incidenti iskorene poštovanjem zakona, koji bi trebalo da bude jednak za sve.

„Kad bi se zakoni poštovali da budu za sve isti onda bi i nama bilo bolje, onda bi i povratnici lakše živeli. Ovako su stalno u strahu da im se kamenuje kuća, da budu opljačkani. Odu jedan dan u Srbiju da završe neke papire, zbog lečenja ili razno-raznih slučajeva, kad se vrate kući, kuća im je opljačkana. To bi trebalo od vrha da se reši, znači zakon da se poštuje za sve isto, da li je u pitanju Albanac, da li je u pitanju Srbin ili neka druga etnička zajednica uopšte nije bitno“, kaže Raškovićeva za Radio Goraždevac.

Bezbednost je ključni faktor povratka i svaki incident šalje negativnu poruku. Povratnik u Drsniku, Miomir Ribać, kaže da je održivost povratka veoma ugrožena.

„Povratak je uspeo pogotovo kod mene u Drsniku, ali održivost nije. Onda je krenula pomoć i tu su počeli da se grabe, tu su počele neke tuče kako sam informisan, ne daju traktor drugome nego samo oni“, kaže Ribać.

Prema izveštaju misije OEBS iz prošle godine pod nazivom „Procena dobrovoljnog povratka na Kosovo“, navodi se da su „incidenti u povratničkim mestima učestaliji na mestima koja beleže značajniju stopu povratka, kao što su opštine Peć, Istok i Klina.

Radio Goraždevac

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.