Oko stotinu građana iz Crne Gore i sa Kosova okupilo se danas na Čakoru, na mestu planiranog pograničnog prelaza Kotlovi–Kućište, zahtevajući od vlasti u Prištini i Podgorici da otvore put Murino–Peć, zatvoren još od 1999. godine.
Sa skupa je upućen zajednički apel vladama Kosova i Crne Gore da otvaranje ovog pravca postane prioritet, uz poruku da je reč o putu koji za lokalno stanovništvo „znači život, razvoj i opstanak“.
„Dosta izolacije“
Protest je, prema izveštajima crnogorskih medija, održan uz učešće građana iz Plava, Gusinja i Andrijevice, kao i stanovnika sa kosovske strane, koji su se sastali na samoj pograničnoj liniji.
Pod sloganom „Dosta izolacije“, zatraženo je funkcionalisanje puta i otvaranje graničnog prelaza, što bi omogućilo lakšu povezanost između Kosova i Crne Gore.
Organizatori su prethodno najavili okupljanje kao zajedničku inicijativu sa obe strane granice:
„Jedan cilj, dva skupa, ista potreba – da Čakor više ne bude kraj puta, već početak saradnje“.
„Berlinski zid 21. veka“
Kako izveštavaju mediji u Prištini i Croj Gori, jedan od organizatora protesta, Muhamet Nikći, poručio je da je reč o dugogodišnjoj blokadi koja deli ljude i sprečava normalan život:
„Značaj ovog protesta je da se otvori put i granični prelaz i da put postane prohodan. Izgrađen je još 1925. godine, zatvoren 1999, a danas ovde imamo tampon zonu kod ovih piramida, kao neku vrstu Berlinskog zida“.
On je dodao da, ako postoji „Berlinski zid na Balkanu u 21. veku, onda je to upravo ovde“, uz poruku da prepreke moraju biti uklonjene kako bi se omogućilo slobodno kretanje stanovnika sa obe strane granice.
Imam iz Gusinja, Alen Šabović, prema istim medijskim izveštajima, najavio je nastavak protesta:
„Želim da nastavimo proteste sve dok se ove piramide ne uklone i da više nikada ne postoje“.
Zatvoren prelaz
Građani su na protestu otvorili i pitanje zašto je ovaj put zatvoren gotovo tri decenije nakon rata, posebno imajući u vidu da drugi pravci nisu zatvarani ni tokom sukoba.
Njihov je stav da ne postoji razumno objašnjenje zašto je pravac Murino–Peć preko Čakora i dalje neprohodan, dok je prelaz preko Kule kod Rožaja u funkciji.
Dodatno, tvrde da višedecenijsko zatvaranje ovog pravca ima ozbiljne posledice po region.
Navode da se Gornje Polimlje suočava sa ekonomskom izolacijom, smanjenim protokom ljudi i robe, kao i padom broja turista, dok lokalni biznisi – od ugostitelja do prevoznika – gube mogućnosti za razvoj.
Ističu da bi otvaranje Čakora donelo višestruke koristi – razvoj turizma, jačanje lokalne ekonomije, otvaranje novih radnih mesta, kao i bolje povezivanje Kosova, Crne Gore i Albanije.
Sporazum postoji, realizacija izostaje
Posebno je naglašeno da pravni osnov za otvaranje prelaza već postoji.
Kosovo i Crna Gora potpisali su još 2014. godine sporazum o otvaranju zajedničkog pograničnog prelaza Kotlovi–Kućište za međunarodni drumski saobraćaj, ali njegova primena do danas nije realizovana.
No, vlada Crne Gore je još 2019. godine odlučila da ne otvori prelaz na Čakoru, uz obrazloženje da se na udaljenosti od svega 11,5 kilometara već nalazi drugi prelaz između Kosova i Crne Gore.
Istovremeno je potvrđena izgradnja zajedničkog prelaza Kotlovi–Kućište, ali uprkos tome on do danas nije stavljen u funkciju.
U praksi, između Kosova i Crne Gore i dalje je aktivan samo jedan prelaz – Kula–Savine vode, na putu Rožaje–Peć.
Demarkacija – uz suzavac i trogodišnje kašnjenje
Crna Gora priznala je Kosovo oktobra 2008. godine, iste godine kada je jednostrano proglašena nezavisnost. Četiri godine kasnije, Crna Gora donela je odluku o otvaranju ambasade na Kosovu. Kosovo i Crna Gora postigli su i Sporazum o demarkaciji avgusta 2015. godine koji je Crna Gora ratifikovala krajem decembra iste godine. Na Kosovu je, međutim, ovaj sporazum ratifikovan tek 21. marta 2018. godine, a zbog protivljenja kosovske opozicije, pre svega Samoopredeljenja koja je tvrdila da se Kosovu ovim sporazumom „oduzima 8.000 hektara zemlje“.
Ovo pitanje izazvalo je jednu od najtežih političkih kriza na Kosovu, praćenu višemesečnim protestima i nasiljem. Poslanici Samoopredeljenja više puta su bacali suzavac u sali Skupštine kako bi sprečili glasanje o sporazumu, dok su na ulicama Prištine organizovani protesti koji su u više navrata eskalirali u sukobe sa policijom, uz povređene i privedene učesnike. Zbog snažnog otpora opozicije, ratifikacija sporazuma kasnila je gotovo tri godine.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
