Ovo je stara Srbija, stara srpska postojbina, gde su naši kraljevi podizali predivne svetinje. Nisu ih podizali da bi one pripale nekom drugom, već da budu u srpskom rodu i da nama, na prvom mestu, pripadaju. Manastir Banjska treba da bude stožer, stub oko kojeg ćemo se savijati i za koji ćemo se držati, da nas ne bi razni vetrovi ovoga sveta, sa ovog mesta, odneli ko zna kuda po svetu. Ne smemo prodavati zemlju koju smo primili i nasledili, ključne su poruke koje su se danas mogle čuti sa Severa Kosova i Metohije, na proslavi hramovne slave manastira Banjska. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop raško-prizrenski Teodosije, a proslavi hramovne slave prisustvovao je zamenik direktora Kancelarije za KiM, Dušan Kozarev. Jedinstvo, sreću i svako dobro poželeo je on, čestitavši slavu bratstvu manastira Banjska.
"Ova zemlja osveštana je molitvama svetih iz srpskog roda i, isto tako, krvlju mučenika i suzama podvižnika koji su ovde živeli. Nama je ova svetinja predata da je i mi čuvamo, da je obnavljamo, da je prenosimo budućim generacijama," istakao je episkop raško-prizrenski Teodosije i dodao:
|
Beseda vladike Teodosija o arhiđakonu Stefanu Sveti arhiđakon Stefan je prvi koji je pozvan na đakonsku službu sa drugih sedam velikih đakona u Crkvi Hristovoj. Sav je gorio ljubavlju prema Hristu, znajući kakva je čudesna dela Gospod činio na zemlji i kako je preslavno završio svoj zemaljski život. Ugledajući se na Gospoda i on je svedočio istinu, nije krio da je hrišćanin, da je sledbenik Hristov, i za to je bio uhvaćen od Jevreja u Jerusalimu i kamenovan. U mukama, stradajući za Hrista, on je podigao svoje oči ka nebu i ugledao je nebo otvoreno i Gospoda našeg Isusa Hrista kako sedi sa desne strane Boga oca, i onda se molio Gospodu svome da ne uzme za greh neprijateljima njegovim za ono što čine, jer nisu svesni, ne znaju šta čine, isto onako kako se gospo sa krsta molio za svoje neprijatelje. Njegovo telo je bilo bačeno izvan zidina Jerusalima da ga psi i ptice pojedu, ali božija sila nije dozvolila da se iko dotakne tela njegovog. A Gamailo, potajni učenik Hristov poslao je svoje sluge da uzmu telo svetog prvomučenika i sahranio ga u pećini koju je odredio sebi za grobno mesto. I u toj pećini je kasnije bio sahranjen i njegov sin i Nikodim, koji je uzeo telo sa krsta i položio ga u grob, Hristovo telo. Tako da u toj pećini su se nalazila tri groba prvomučenika arhiđakona Stefana i Gamaila, njegovog sina, i Nikodima. Posle cara Konstantina kada je sloboda bila data hrišćanima, Gamailo se javio jednom do sveštenoslužitelja i rekao mu da uzmu njihova tela i da se proslavi, na taj način, arhiđakon prvomučenik Stefan. Do današnjeg dana njihov spomen se praznuje u Crkvi, a evo i današnji praznik posvećen je prenosu moštiju svetog prvomučenika arhiđakona Stefana i njegove molitve su nad ovim mestom. Kralj Milutin podigavši ovu Crkvu i ovaj manastir ustrojivši sebi za grobno mesto posvetio je prvomučeniku arhiđakonu Stefanu, znajući koliku slobodu ima sveti Stefan pred prestolom Gospoda našega. |
"Ne smemo da budemo najgori u srpskom rodu, da se u naše vreme ugasi taj plamičak vere i nade i zadužbinarstva u srpskom narodu. Ono što nismo sami stekli, svojim trudom, svojim radom, nemamo pravo da otuđujemo, jer je ova zemlja nama data da mi uživamo nju, ali isto tako da je predamo budućim generacijama."
"Naši sveti kraljevi su podizali zadužbine po svojoj srpskoj zemlji, sebi za dušu, za spomen, a na korist svome rodu. Ono što je važno jeste da su te njihove zadužbine, kako nekada tako i sada, stecište srpskog naroda, svi dolazimo u njih da se molimo Gospodu, da služimo svetu liturgiju, i da tu potvrđujemo ko smo i koga smo roda, i za koga smo opredeljeni," kazao je, takođe.
"Neka molitvama svetoga prvomučenika Stefana Gospod nama dometne vere i nade, da imamo nadu u Hrista, da nas Gospod nikad neće ostaviti, da je on stalno sa nama, kao što je tu nadu imao prvomučenik arhiđakon Stefan," zaključio je on.
Kozarev: SPC nas održala i držala u zajedništvu i jedinstvu
Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Dušan Kozarev, prisustvovao je proslavi hramovne slave. On je čestitavši slavu, u ime Vlade Republike Srbije, narodu na KiM-u poželeo svako dobro, sreću i jedinstvo u narednom periodu.
"Sudbina manastira Banjska umnogome podseća na sudbinu srpske države i srpskog naroda i kao što je bila velelepna u srednjem veku, pre najezde Otomana, na kraju rušena pa pretvarana u džamiju, konjušnicu, pa opet vaskrsla i obnovljena, tako je danas simboličan taj njen preporod, koji je još primetniji poslednjih nekoliko godina, i još će se intenzivirati u narednom periodu," kazao je Kozarev.
"Srpska pravoslavna crkva je bila ta koja nas je u teškim i mračnim vremenima najteže okupacije i represije, posle pada srednjovekovne srpske države, pa i posle propadanja Banjske i njenog skoro uništavanja – održala i držala u zajedništvu i jedinstvu, veri da ćemo se obnoviti, da je to sve samo privremeno, da treba da pamtimo i čuvamo sve svoje vrednosti i svoju državotvornost, i da težimo slobodi," dodao je on, takođe.
.jpg)
"Nakon više vekova smo uspeli da povratimo našu državu, sada treba vrednim radom da je čuvamo. Hvala SPC i građanima Kosova i Metohije lojalnim Srbiji što nam u tome svestrano pomažu, a mi ćemo biti tu, kao Vlada Republike Srbije i Kancelarija za KiM, da podržimo opstanak, ostanak, razvoj i povratak srpskog naroda na vekovna ognjišta," zaključio je Kozarev.
Tokom današnje proslave hramovne slave, protojerej Milija Arsović rukoproizveo je dosadašnjeg veroučitelja Žarka Mitrovića u čin đakona.
Proslavi slave manastira Banjska prisustvovao je veliki broj vernika, među kojima i veći broj dece. Banjska je godina unazad mesto okupljanja Srba sa Severa Kosova i Metohije, naročito od kada je sredinom dvehiljaditih započela nova obnova ovog manastira. Manastir je zadužbina kralja Milutina, sagrađen u 14. veku, a prema dostupnoj arhivi, bio je u jednom trenutku i najznačajniji srpski manastir, pre svog prvog postradanja u 15. veku kada je oštećen u požaru, potom se veruje da je zapusteo da bi u 19. veku, sve do I svetskog rata bio pretvoren u džamiju. Najnovija obnova manastira započela je 15. avgusta 2004., dok su radovi na konacima, koje finansira Kancelarija za Kosovo i Metohiju, počeli u proleće 2015. godine.
U nastavku pogledajte fotografije sa današnje proslave hramovne slave u manastiru Banjska
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
