Posle Manojlovićeve postavke Romea i Julije, još jedna pozorišna predstava na dva jezika i još jedna priča o ljubavi i preprekama. Ovog puta priča o onima rođenim u mešovitim brakovima. Večeras je u kosovskom narodnom pozorištu u Prištini premijera predstave "Balkanski prokletnici" i velik događaj, makar za nekoliko umetnika i njihove porodice, prijatelje i kolege. Ideju producenta iz Gračanice Zorana Ristića da poveže mlade umetnike sa Kosova i Metohije – Srbe i Albance, pretočio je u pozorišnu priču o Mariji i Hekuranu – Enver Petrovci. Zbog ovog poznatog ex-yu glumca, sada reditelja i scenariste, 24-godišnja glumica iz Kosovske Mitrovice, Tamara Tomanović, pristala je da brodski pod gračaničkog Doma kulture privremeno zameni daskama pozorišta u Prištini. Upravo na tim daskama su Tamarine starije kolege iz Narodnog pozorišta igrale sve do '99. Izbegla pokrajinska srpska drama u međuvremenu se vratila nazad na Kosovo, prvo u Severnu Mitrovicu 2005, a potom, od prošle godine i u Gračanicu. U Prištini je sada još jedno narodno pozorište – kosovsko i retki su vidovi saradnje i susreti ova dva glumačka ansambla. Sa Tamarom smo razgovarali posle generalne probe, u mladalačkom uzbuđenju i iščekivanju večerašnje premijere.
Petrovci je ovu priču napisao još 1989 godine. Balkanski prokletnici govore upravo o ljudima iz tih godina – deci rođenoj u mešovitim brakovima, problemima sa kojima odrastaju. Opisuje njihovu borbu, patnje, nadanja, želje i stremljenja, na početku razgovora kaže Tamara.
"Ovo je pre svega priča o ljubavi prema čoveku i čovečanstvu uopšte." Nastavlja:
"Igram vrlo specifičan lik. Marija je 16-godišnja devojčica. Infantilna je i reaguje instinktivno. Ona zna za bol, patnju, silovanje i glad. Odrasla je sama, slušajući priče o Srbima i Albancima. Ali Marija nije zla osoba, ona voli ljude. I veruje u ljubav. Hekuran je čovek koji će je zaštiti i voleti je zbog te njene iskrenosti i naivnosti. Marija je najpozitivniji lik u predstavi."
Da li se dvoumila kada joj je ponuđena uloga, pitamo je?
"Da. Razmišljala sam šta je pametno da učinim. Veliki glumac mi je ponudio sjajnu ulogu, uz to i glavnu. Pre svega, radila bih sa njim. Učila bih. Razmišljala sam o Prištini, o tome šta će mi ljudi reći. Ali na kraju sam shvatila da sam ja pre svega umetnik, a umetnost nema granice. Zašto da ne odem u Prištinu i pokažem kako mi radimo i ko smo zapravo?! Kakvi smo u stvarnosti! Srušeno je mnogo predrasuda. Ojačala sam i prevazišla samu sebe. I za sada je sve odlično."
Iako se predstava igra na dva jezika – srpskom i albanskom, glumci nemaju problem u komunikaciji.
"Srpski glumci govore na srpskom, albanski na svom i to na sceni funkcioniše. Razumemo jedni druge jer gluma, kao jedna vrsta umetnosti, govori istim jezikom. Razumemo emociju. I vodimo se njome. Bitna je želja za radom i upravo emocija koja nas je vodila iz probe u probu," objašnjava Tamara.
U predstavi, pored Tamare, igra još jedna srpska glumica – Beograđanka Marija Masal, inače rođena u mestu upravo nadomak Prištine – Lipljanu, a na Akademiji dramskih umetnosti je diplomirala '98 takođe u Prištini. Njihove kolege Albanci su Bljin Sulejmani, Rifat Smani i Armend Zećiri.
|
Pozorište u Gračanici sve jače i radimo sve bolje Tamara Tomanović nerado govori o danima kada je pozorište boravilo u Kosovskoj Mitrovici, periodu u kojem je bilo najneaktivnije. Umesto toga, radije bi da priča o trenutnim aktivnostima u Gračanici i o tome da je, uprkos svim nedaćama, kako kaže, ponosna na srpsko pozorište jer razume, koliko je i sa čim se trebalo boriti da bi ono opstalo na samom Kosovu i Metohiji. "Predstava 'Hotel Kosovo', koju je režirao direktor pozorišta Nenad Todorović je lična karta našeg pozorišta i naroda na Kosovu i Metohiji. Sa njom smo otvorili pozorište u Gračanici u decembru prošle godine. Naše pozorište je opstalo u svoj patnji i uprkos nepostojanju uslova, ali i nemanju sluha za naše probleme; kako je to kad pozorište nema publiku; kako je kada se nema želja za njim. Upravo je direktor Doma kulture u Gračanici – Živojin Rakočević, gde se pozorište sada nalazi, u Nenadu i svim glumcima, prepoznao tu ljubav i želju, kao i snagu. Dom kulture je sada sjajan domaćin pozorištu. Pozorište je sve jače i radimo sve bolje." Upravo u gračaničkom Domu kulture će Tamara sa novim kolegama iz Prištine uskoro odigrati i premijeru Balkanskih prokletnika pred srpskom publikom. |
Kakve utiske ima o kolegama, Petrovciju, pitamo dalje.
"Momci sa kojima radimo su sjajni. To su talentovani mladi ljudi, puni energije. Divno smo sarađivali. Raditi sa Enverom je predivno. Na svakoj probi naučila sam nešto novo. Čovek je živa legenda."
Na pitanje da uporedi svoja iskustva sa tri scene na kojima je do sada radila, od Severne Mitrovice, preko Gračanice i sada – Prištine, Tamara kaže da ne može da bude objektivna kada je u pitanju pozorište, ali dodaje:
"Na žalost, do sada nisam zaigrala u pozorištu u Prištini, jer nisam imala mogućnosti. Naše pozorište je izbeglo. Prvi put kada sam pre par dana ušla u salu, bilo mi je teško i preemotivno."
Zajedno sa prištinskom publikom, u sali će se večeras naći i Tamarini roditelji, prijatelji i kolege, za koje će ovaj boravak biti takođe emotivan; za jedne jer se vraćaju posle mnogo godina, za druge jer dolaze prvi put.
Balkanski prokletnici rađeni su u produkciji kuća – "Teatri i Babes" (Petrovcijevog Očevog pozorišta) i gračaničkog – "Teatar Geto", čiji je osnivač Zoran Ristić, i projekat je pod pokroviteljstvom UNMIK-a . Premijera je u 20 časova. Glumce publika potom premijerno očekuje i u Gračanici, a predstava će sa novom sezonom nastaviti svoj život na festivalima.
.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
