Bajkeri pred Vidovdan u Kosovskoj Mitrovici: "Kad dođemo ovde svako traži svoj suncobran"

Kad dođemo ovde, svako od nas traži neki svoj suncobran, neki svoj krov, neko svoje mesto, a to je zato što su se prvo ljudi ovde, kao organizatori – podelili u grupice, a posle su podelili i sve nas koji ovde dolazimo. Ovaj konobar koji je nama prišao sada i pitao šta ćemo da poručimo, on je trebalo da nas upita 'kako ste stigli'. Ovo su prvi utisci dva druga, Nenada Goljevića i Zorana Pešovića iz – Severu najbližeg – raškog kraja, nakon što su, kao domaćini moto klubu "Srbi" iz Obrenovca, svi zajedno na svojim dvotočkašima došli u još jednu Vidovdansku bajk rok misiju, u Kosovsku Mitrovicu. Prvi put na Kosovo sa Pešovićem je došla i njegova 16-godišnja ćerka Ksenija – nežna, lepa devojka blede puti i plavih očiju, koja sama vozi motor – kako otac zaštitnički objašnjava – one kubikaže koja je u skladu sa njenim godinama. Upravo zbog nje će se, Pešović i Goljević, vratiti večeras – još za dana – za Baljevac. Misle da nije bezbedno da ostaju, ili voze noću. Iako procenjuju da ih je danas stiglo između 500 i 600, bilo je teško utvrditi ovaj podatak. Bajkeri su u Kosovsku Mitrovicu ove godine došli bez jasne centralne organizacije i institucionalne podrške kakvu su imali prethodnih godina. Raštrkani su u manjim grupama; kako su nam Baljevčani rekli, svako pod svoj suncobran. Pri ulasku u grad, Kosovska policija ih je sprovela direktno na plato Tehničke škole, čime se izbegla nekada tradicionalna parada i turiranje kroz glavnu ulicu. Izostao je i doček građana. Ipak, motociklisti moto kluba "Srbi" su samoinicijativno ušli u glavnu ulicu, napravili krug oko spomenika Knezu Lazaru, i preko pešačke zone otišli do prekopanog dela – pored glavnog mosta i tu zaturirali. Ništa od atmosfere kakvu su doživljavali ranijih godina ih nije zateklo, osim po koja grupica znatiželjne dece.

"Nije to toliko organizovano kao prošlih godina," prvo je što su nam rekli naši sagovornici, u grupi od desetak bajkera koji su posedali u bašte kafića, u onome što se sada naziva pešačkom zonom. 

Tu su Nenad Goljević, Zoran Pešović i njegova mlada ćerka – Ksenija Pešović. Članovi su moto klupa "Predators" iz Baljevca. Dvojica iskusnih bajkera svake godine dolaze na Sever Kosova, a ove godine prvi put sa svojim klubom.

Zajedno sa kolegama iz moto kluba "Motordžije" u Raški, domaćini su klubu "Srbi"i "Serbia nomads" iz Obrenovca.

Dvadesetak motociklista je posle više sati vožnje po tropskoj vrućini u Raški sačekalo osveženje, kao i nezaobilazno pečenje. Raščani i Obrenovčani su, potom, zajedno krenuli na Sever Kosova.

Bajkeri iz moto kluba "Srbi" put nastavljaju na Gazimestan. Na Kosovu ostaju pet dana. Baljevčani se vraćaju večeras, čim odmore i malo osete atmosferu.

Svako traži svoj krov i svoje mesto, voleli bismo da je bolje organizovano  

"Dugo dolazimo ovde. U suštini bismo mnogo više voleli da je to organizovano bolje. Nismo ni mi, ni vi možda krivi, ovo je lepo, ali, jednostavno, treba drugačije," razgovor započinje Nenad Goljević.

Nedostaje mu, kako objašnjava, centralna, koordinisana organizacija.

Uz tradiciju obilaska moto skupova, pokreće ih i ljubav da dolaze svake godine na Kosovo i održe vidovdansku tradiciju, ali to nije, priznaju, dovoljno za kvalitetan moto skup. 

"Prvi problem je taj da kad dođu ovde ljudi, svi imaju nekog kod koga dolaze. Niko, dakle, ne dolazi na sam skup. Svi su se negde smestili. Ne postoji centrala koja prima ljude, centralna stvar koja nas je okupila. A mi kad dođemo ovde, svako od nas traži neki svoj suncobran, neki svoj krov, neko svoje mesto, a to je zato što su se prvo ljudi ovde, kao organizatori – podelili u grupice, a posle su podelili i sve nas koji ovde dolazimo," objašnjava Goljević.

Kao suprotan, a pozitivan primer, naši sagovornici istakli su nedavni – 18. po redu – moto skup u Trebinju. Na njemu se 9. juna, kada je počeo – okupilo 2.000 motociklista iz čitavog regiona. Susrete bajkera u Trebinju podržava sama opština, uz više organizacija i pojedinaca.

"Skup u Trebinju je institucija za sve moto skupove na Balkanu," dodaje Goljević.

Izostala srdačnost: Problem nije u smeštaju već u prihvatu 

Problem nije u smeštaju, već u prihvatu, u razgovor se uključuje Zoran Pešović, objašnjavajući dalje ono na šta su naišli danas u Kosovskoj Mitrovici i upoređujući to sa iskustvom iz Trebinja. 

"Dočekaju nas toplo, i pitaju nas kad stignemo 'jeste li dobro putovali'. Ovaj konobar koji je nama prišao sada i pitao ovo što je pitao, on je trebalo da nas upita – 'kako ste stigli'. E to smo mi u Trebinju doživeli, ako me razumete," kaže.

Vi ovde ne osećate tu srdačnost?

"Ne," tiho, ali odsečno kaže. 

Smetaju granice

Govori dalje o onom što doživljava kao negativno iskustvo sa Severa Kosova:

"Meni generalno smetaju granice, a ovo je klasična granica. Mi smo ušli u drugu državu, samo što smo ušli sa ličnim kartama. Moje lično mišljenje jeste da ovo nije država Srbija. Mi ovde doživljavamo NATO reviziju, a ono što mi čujemo, a ja i gledam – jer sam tu blizu, jeste da nama predsednik države ne može da uđe ovde kad on hoće. Deklarativno se ovde kaže da je Kosovo i Metohija deo Srbije, generalno nije. Ja sam konkretno sada u nekoj državi, tvorevini EU, ili SAD-a, takva kakva je, ali ovo nije naše."

Kako se osećate kad ste prešli tu granicu?

"Neprijatno mi je, veoma," ponovo kaže tihim glasom.

Kakvu onda poruku ljudima šaljete, zašto ste došli?

"Pa neprijatno mi je što Srbi u Srbiji, sad u toj granici, kao nekoj pokrajini, u stvari žive u nekoj drugoj državi, a to je praktično oteto. Nema druge reči za to, oni žive u toj nekoj drugoj državi i poruke nema. I gde mi sada sedimo ovde, to je neka tuđa ulica. Sad može da dođe neko vozilo tuđih registracija koje može da nas privede u neke sudove," Pešović govori dalje i dodaje da bi Srbija trebalo da se "izbori da se to vrati pod okrilje Srbije", ali da je "svima jasno da ona ne odlučuje o tome".

Bilo bi bolje da se priča o motorima, ne o politici

"Ja bih najmanje voleo na Kosovu da pričam o politici i ja bih voleo da ovo bude moto klub i da pričamo o motorima, o tome kako smo se vozili tamo negde i ovde negde. Uopšte se ne bavimo politikom," u razgovor se za kraj ubacuje Goljević.

Tropski je dan u Kosovskoj Mitrovici. Bajkeri su raštrkani po manjim grupama. Pod suncobranima više kafića u gradu, ili obližnjem Zvečanu, rashlađuju sebe i svoje dvotočkaše. Neki su već kod prijatelja u domovima, a nekoliko desetina se odmah smestilo za improvizovanim barovima, na platou Tehničke škole, gde u ovim trenucima traje koncert na otvorenom.

Upravo zbog ove raštrkanosti nismo uspeli do kraja da procenimo koliko je stvarno motociklista danas došlo u Kosovsku Mitrovicu. Ne znamo ni kakvi su im dalji planovi.

Više mitrovičkih bajkera nam je tokom dana reklo da "ne učestvuju u organizaciji". Zvanični predstavnici opštine takođe ne učestvuju. Ono što su gosti sigurno znali, a rekli nam – to je da je mnoge i ovog puta dovela ljubav prema Kosovu. Sigurno je i to da su Nenad, Zoran i Ksenija, već u svojim kućama u Baljevcu.