Andrej Sever, profesor u Prištinskoj gimnaziji, bubnjar nekada popularne grupe „Paščad“, preminuo je iznenada u 63 godini života.
Andrej Sever Žuća, poreklom Slovenac, rođen je u Prištini 6. novembra 1962. godine gde je i završio osnovnu i srednju školu, potom i engleski jezik na Filozofskom fakultetu. U Prištini je i započeo karijeru profesora u tadašnjoj Gimnaziji. Od 1999. živeo je u Gračanici, pored rada u školama, radio je i kao prevodilac, piše RTK2.
„Pamtim ga kao neobičnog dečaka, nešto starijeg od mene, živeli smo u istom kraju, družili smo se, išli u iste škole, a dogodilo se i to da smo radili u istoj školi. Imao je neobičan duh, voleo je da se druži, dopadalo mi se to što je bio veoma iskren, ako bi nešto obećao, on bi to i učinio, voleo je ljude i bio je veoma korektan, danas su takvi ljudi retki. Bio je svestran, ponekad je svirao sa nekim prijateljima u Gračanici, volela sam da idem na te njegove svirke, tako da vest o njegovoj smrti me je veoma pogodila, najpre jer smo drugovi iz detnjsva”, rekla je Ana Kostić, profesor srpskog jezika, dugogodišnja prijateljica Andreja Severa.
„Zatekla nas je ta vest da smo ostali bez velikog čoveka, bez jednog od vrsnih pedagoga, po čemu ćemo ga inače pamtiti, ali i čoveka koji je svom svojom dušom bio predan muzici. Ja se ne mogu pohvaliti činjenicom da smo dugo drugovali, ali svakako period od 1999. nas je spojo i bilo je mnogo zajedničkih ideja i razgovora zbog kojih smo se družili”, istakao je Žarko Joksimović.
Andrej je bio i poznati bubnjar na kosovskoj mizičkoj sceni, nastupao je u popularnim prištinskim bendovima, a od bubnjeva nije odustao do poslednjeg daha.
“Žućo je bio naš pravi prijatelj, roker, legenda, iznenađen sam skroz, vest o smrti je došla kao grom iz vedra neba. Poznavali smo se dugo, možda 40-tak godina, svirali smo zajedno, šta više pre dve do tri godine svirao sam u Gračanici sa njegovim bendom, bilo je veselo i dalje ne mogu da verujem. Iskoristiću priliku da negovoj deci izrazim najiskrenije saučešće”, rekao je muzičar i Andrejev prijatelj Ševćet Hodža.
„Bio je vrlo neobičan kao dečak, samim svojim izgledom izuzetno plav, voleo je muziku, bio je muzički pismen, bio je sluhista i to potvrđuje činjenica da je uvek imao običaj da lupa prstima i udara po taktu. Često bih mu rekla da me to jako nervira i da to ne radi, ispoštivao bi i prekinuo, ali bi onda lupao nogom po taktu muzike. Čini se da je bio sav sastavljen od nota i muzike”, naglasila je Ana Kostić.
„Nažalost jednu od važnih ideja koju nismo uspeli da realizujemo i ostajem mu dužan i to mu obećavam, jeste ideja da okupi jednu družinu muzičara sa kojima je on svojevremeno radio i stasavao u muzici i kao vrstan muzičar i kao iznad svega dobar čovek, a to je da napravimo ponovo jednu igranku, a da moja uloga u svemu tome bude da napravim dokumentarac koji će zapravo biti priča o tim vremenima kad se slušala popularna rok muzika bivše Jugoslavije”, poručio je Joksimović.
„Neverovatan čovek, entuzijasta”, sa setom u glasu priseća se Andreja Severa i Momčilo Trajković.
„Prošle godine imali smo priliku da malo razgovaramo na temu mog novog albuma, njegovi saveti su mi dobrodošli, bio je čovek koji se razume u muziku. Iako je bio pop-rok muzičar, i te kako je razumeo kosovsku pesmu, ritam je dobro razumeo i dosta mi je pomogao kad je ritam u pitanju. Bio je nedavno kod mene, razgovarali smo o planovima, imam nameru da pravim koncert i hteo sam da ga predstavim, da podsetim našu javnost na njega i značaj tog jednostavnog, plemenitog čoveka, sa neverovatnim poštenjem. Nažalost, nismo u tome uspeli”, kaže Momčilo Trajković.
Od Andreja Severa se, uz emotivne poruke, opraštaju prijatelji, kolege i poštovaoci njegovog dela. Jedna od poruka glasi: „Otišao si prerano… Bubnjevi su zaćutali, ali tvoj ritam traje. Neka ti, druže, nebeski bubnjevi sviraju zauvek“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
