U SAD trenutno postoji oko 300 „religijskih novinara“ – novinari specijalizovani za izveštavanje o pitanjima vere, koji su iz samih religijskih zajednica. Ovo je trenutno manji broj usled ekonomske krize. Njihov broj u stabilnijim godinama američke ekonomije doseže do oko 500. Primera radi, u Washington Post-u rade tri, uz dodatnu elektronsku sekciju koja se bavi pitanjima veroispovesti, uz više saradnika takođe. Slična situacija je i u drugim profesionalnim medijima. O odnosu prema religiji u medijima, uzajamnoj povezanosti medija i religije u redakciji KoSSeva govorila je profesor Univerziteta u Misuriju, koja je i direktor Centra za religije i medijsku profesiju na studijama novinarstva, Debra Mejson (Debra Mason). U razgovoru sa novinarima KoSSev-a, Kontakt Plus radija i RTV Kim-a, a kao gost ambasade SAD-a u Prištini, profesorica Mejson je podelila i utisak da se o pitanjima veroispovesti i religija često izveštava selektivno, u negativnom kontekstu, pre svega sa nedovoljnim poznavanjem same religije i nedovoljnom senzibilizacijom za jezik.
Profesor Mejson se tokom svog višednevnog boravka na Kosovu i Metohiji sastala sa novinarima više redakcija, ali i sa verskim vođama. U manastiru Gračanica razgovarala je sa igumanom manastira Draganac, ocem Ilarionom, i ocem Andrejem. O pitanjima vere na Kosovu priznaje da veoma malo zna, a da je sve ono što je čula do sada bilo pitanje radikalnog islama.
Takođe je čula primedbe o selektivnom pristupu u izveštavanju o religijskim pitanjima, odnosno da se uglavnom izveštava o negativnim pojavama pre nego o pozitivnim.
„Nikada nisam videla toliko restauratora na jednom mestu dok se radi na freskama, u mnogo većim hramovima, od prizora koji sam zatekla u manastiru Gračanica – grupu studenata sa svojim profesorom koji rade restauraciju freski,“ rekla je Mejson, dodajući da je to upravo ono što bi javnost mogla da sagleda sa pozitivne strane.
„Nisu sve vesti u vezi sa religijom o konfliktu,“ dodala je Mejson.
Pitanjima vere u medijima, osim samih novinara iz religijskih zajednica, najveću pažnju poklanjaju i verske organizacije, odnosno profesionalna medijska udruženja za religijska pitanja, kakva je Asocijacija za religijske vesti (Religious News Association) – do sada i jedina svetska nesekularna novinska agencija koja isključivo pokriva religijska pitanja i koja postoji još od 1949.
„Ovakve organizacije ne pomažu samo kroz edukaciju novinara, već i u tome da se u ovakav rad u medijima ugrade i potrebni i postojeći standardi,“ objasnila je profesor Mejson.
Aktivnost ovih novinara vrlo je živa i kroz česte konferencije, od kojih su mnoge danas u Sjedinjenim Državama tradicionalne.
„Već sledeće nedelje sam na nacionalnoj konferenciji za pitanja veroispovesti na srednjem zapadu Sjedinjenih Država, na kojoj se okuplja oko 300 učesnika da diskutuje religijska pitanja, a jedno od glavnih izazova sada biće pitanje religije i javnosti,“ otkrila je Majson.
Ona priznaje da upravo to što, kako tvrdi, javnost ne poznaje dovoljno ni osnovne činjenice o veroispovesti, problem sa kojim se ovi novinari, i uopšte, same religije suočavaju.
„Velika većina ne poznaje osnovne elemente vere, na primer, ne poznaju ni četiri jevanđelja,“ kazala je američka profesorica, dodajući da se javnost tako oslanja na verske lidere da im protumači verska pitanja i same vesti.
Ona takođe detektuje još jedan problem na opštijem nivou:
„U samoj javnosti ne postoji medijska pismenost, uprkos tome što su u pitanju generacije digitalnog doba. Od ranog detinjstva usmerene su na saznavanja preko Interneta – jutjuberi, ili guglaju, kada im je potreban odgovor, ali im nedostaju znanja i veštine kako da procenjuju vesti. Nedostaje im i razvijeno kritičko razmišljanje.“
Ogroman problem za novinare tako postaje to što javnost sve teže pravi razliku između profesionalnog novinarstva i objavljivanja informacija preko društvenih mreža.
Tako su unazad nekoliko godina nove generacije novinara u Sjedinjenim Državama počele da se suočavaju sa još jednim problemom – napadima u javnosti, jezikom mržnje usmerenim prema njima.
Poslednje tri godine, rekla je Mejson, neprijateljstva su enormno porasla – prema novinarima pripadnicima jevrejske zajednice, avgano-amerikancima, muslimanima, Amerikancima hispanskog porekla.
„Ovo kod nas vidimo po prvi put i ovo vidim kao jedan vrlo opasan trend,“ naglasila je Mejson.
Sve su to razlozi da se na više univerziteta, ali i u sve više srednjih škola uvede predmet medijska pismenost, objašnjava Mejson, dodajući i da se sa takvim trendom tek započelo.
Uprkos napadima na novinare, niko još nije poveo ozbiljnije razgovore o zakonu protiv napada na novinare, iako smo, kaže Mejson „još uvek veoma jaki kada je u pitanju sloboda govora i štampe“.
Mejson je upravo istakla važnost i tekovinu SAD-a – sloboda govora i štampe, za koju naglašava da upravo štiti slobodu na veroispovest.
Iako su SAD sekularna zemlja, sa druge strane, tekovina ove države je, prema Mejson, i „vrlo jaka sloboda govora i štampe, što važi i za sveštenika, imame, petnaestogodišnju devojčicu itd“.
Sveštena lica u Americi su jedino ograničena Zakonom poznatim kao Džonsonov amandman kojim im nije dozvoljeno da u samim izbornim kampanjama podrže pojedinačne kandidate.
Međutim, i tokom izbora verski lideri imaju pravo na iznošenje svog političkog stava, naglasila je Mejson.
U praksi ima ipak primera podrške upravo pojedinačnim kandidatima. Štaviše, sada se, kako profesor za religijsko novinarstvo objašnjava, traži ukidanje zakona upravo zbog restrikcija koje nosi.
Pravoslavne crkve praktično nevidljive u SAD-u
Pravoslavna veroispovest u SAD-u zastupljena je sa svega jedan odsto, i ova verska zajednica je u padu, zbog novih generacija, tvrdi Mejson:
„Vrlo je mala pokrivenost i vidljivost pravoslavne hrišćanske crkve za širu javnost i druge verske zajednice. Donekle je vidljiva grčka crkva, ne baš srpska i ruska crkva.“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
