Albansko pitanje na jugu Srbije: Položaj, univerzitet i priznavanje diploma, strategija za integraciju

Piše: Nenad Đurđević

Sastanak Albanaca sa juga Srbije sa Editom Tahiri

Kosovska ministarka za dijalog i potpredsednica Vlade, Edita Tahiri (Edita Tahiri), razgovarala je sa delegacijom predstavnika Albanaca sa juga Srbije. U delegaciji su bili novoizabrani gradonačelnik Bujanovca Šaip Kamberi (Shaip Kamberi), nova predsednica Skupštine opštine Preševo Ardita Sinani (Ardita Sinani), koja je između ostalog i bila nosilac liste Partije za demokratsko delovanje na parlamentarnim izborima u Srbiji održanim aprila 2016. godine i novinar iz Preševa Nefail Maljići (Nafail Maliqi).

Na sastanku je razgovarano o položaju Albanaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa i potrebi čvršće saradnje između institucija Kosova, Albanije i Preševske doline. Potpredsednica Vlade Kosova Edita Tahiri je istakla da je položaj Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi nepovoljan jer Srbija nastavlja sa “svojim diskriminatorskim politikama” koje imaju za cilj udaljavanje Albanaca iz krajeva koje naseljavaju. Ona je istakla da će Kosovo i Albanija snažnije raditi kako bi podržali Albance Preševske doline istakavši da se lično založila da se „usvoji zajednička strategija koja bi podržala razvoj i osnažila Albance iz Preševske doline kroz konkretne programe u oblasti obrazovanja, ekonomije i u drugim oblastima“. Tahiri smatra da je potrebno da se otvori albanski univerzitet, te da takva praksa predstavlja evropski standard po pitanju zaštite nacionalnih manjina.

Kakav je stvarno položaj Albanaca na jugu Srbije?

Položaj albanske nacionalne manjine u opštinama na jugu Srbije regulisan je brojnim domaćim zakonima koji omogućavaju toj i ostalim manjinskim zajednicama da formiraju nacionalne savete koji predstavljaju organe manjinske samouprave. Oni se, pre svega, staraju o obezbeđivanju prava na službenu upotrebu jezika i pisma, obrazovanje na maternjem jeziku, kulturu i informisanje. Takođe, albanska nacionalna manjina preko svojih političkih predstavnika upravlja opštinama Preševo i Bujanovac i aktivno utiče na upravljanje opštinom Medveđa. Važno je istaći činjenicu da je lokalna samouprava u opštinama Bujanovac i Medveđa multietnička, odnosno čine je koalicije albanskih i srpskih stranaka, što doprinosi stabilnosti i jača poverenja među zajednicama. Albanska zajednica nakon poslednjih izbora ima jednog poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, što je manje u odnosu na prethodni saziv kada je imala dva. Ova činjenica pokazuje da postoji problem na koji ukazuju i predstavnici drugih manjinskih zajednica u Srbiji, naročito onih malobrojinih, a to je obezbeđivanje predstavljanja manjina  u parlamentu. Postojeći model pogoduje velikim i teritorijalno homogenim manjinama.

Međutim, mora da se naglasi da određen broj albanskih političkih partija, među kojima je i Demokratska partija Albanaca dojučerašnjeg predsednka opštine Preševo Ragmi Mustafe, kao i Partija demokratskog progresa Jonuza Musliua, koji je i predsednik Nacionalng saveta albanske nacionalne manjine i koalicioni partner u vlasti u Bujanovcu, bojkotuje parlamentarne izbore u Srbiji. To za posledicu ima smanjenu izlaznost Albanaca i lošiji rezultat na izborima.

Pored predstavljanja i učešća Albanaca u državnim institucijama na svim nivoima, Albanci iz ove tri opštine očekuju rešavanje mnogih pitanja koja su formulisana u dokumentu od “sedam  tačaka”  iz 2013. godine. Ovaj dokument nastao je kao rezultat razgovora predsednika Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa sa predstavnicima Albanaca sa juga Srbije, a pod pokroviteljstvom OEBS-a, među koje spada pitanje pravosuđa – razmeštaj sudova i broj Albanaca u pravosudnim institucijama, ekonomskog razvoja, službene upotrebe jezika i korišćenje simbola, obrazovanja, zdravstvene zaštite i pitanje bezbednosti i izgradnje poverenja. Vlada Republike Srbije je zaključkom usvojila ovaj dokument, međutim, do njegovog sprovođenja nije došlo.

Na sastanku u Prištini je navedeno da je proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine pozitivno uticao na život Albanaca na jugu Srbije jer su postignuti sporazumi oko priznanja diploma, utvrđeni su granični prelazi a postignut je i sporazum oko osiguranja vozila.

Obrazovanje i priznavanje diploma: Nisu iskorišćene sve mogućnosti dijaloga o normalizaciji odnosa

Na žalost, još uvek nisu iskorišćene sve mogućnosti koje dijalog o normalizaciji između Beograda i Prištine pruža u oblasti obrazovanja i priznavanja diploma. Proces priznavanja diploma je do skoro bio blokiran i ide veoma sporo, što onemogućava slobodno kretanje i zapošljavanje mladih koji su završili svoje studije na Kosovu i u Srbiji. Proces normalizacije odnosa Prištine i Beograda nije uticao na saradnju za postizanje dogovora o mogućnostima korišćenja udžbenika, kao ni na rešavanju drugih pitanja koja bi omogućila ostvarivanje ekonomskog razvoja ove sredine.

Otvaranjem odeljenja ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu, uz podršku Evropske unije i Visokog komesara za nacionalne manjine OEBS-a, a u kome se nastava odvija dvojezično, delimično se izašlo u susret potrebama albanske zajednice iz ovog kraja. Svakako da postoji potreba za školovanjem nastavnika koji drže nastavu na albanskom jeziku kako bi mogli da se usavršavaju, bilo osnaživanjem katedri za albanski jezik i književnost na postojećim fakultetima, naročito učiteljskim, bilo otvaranjem odeljenje učiteljskog fakulteta u ove tri opštine. Takođe je potrebno razmišljati i o otvaranju smerova koji bi bili atraktivni, ne samo za pripadnike Albanaca juga Srbije, već i za ostale zajednice.

Postoje brojne mogućnosti za podsticanje ekonomske saradnje u regijama koje su obuhvaćene gradovima Vranje, Gnjilane i Kumanovo, koje bi omogućile razvoj i smanjile motive za emigraciju stanovništva. Jedan od problema za podsticanje ove vrste saradnje, pored često loših političkh odnosa, jeste i glomazna, komplikovana, a na momente i nemoguća procedura za dobijanje sredstava iz evropskih fondova za ovakvu vrstu aktivnosti.

Potreba za strategijom za integraciju nacionalnih manjina

Imajući sve ovo u vidu, teško je da se može tvrditi da postoji planska „diskriminatorska politika“ Vlade Republike Srbije; međutim svakako je potrebno da se preispita postojeći model vođenja celokupne manjinske politike, pa i politike prema ove tri opštine.

Potrebno je doneti Strategiju integracije nacionalnih manjina kojom bi se predvidele politike integracije i njihova operacionalizacija kroz akcioni plan koji bi sprovodilo novo Ministarstvo za ljudska prava, nacionalne manjine i integraciju, a koje bi preuzelo nadležnosti, između ostalog, i Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa – institucije koja je nastala posle oružane krize u ove tri opštine 2001. godine kao ad hoc telo. Stvaranjem ministarstva omogućilo bi se i učešće predstavnika Albanaca sa juga Srbije u njemu, što bi doprinelo većoj integraciji ove zajednice, povećanju poverenja kao i podeli odgovornosti za politike koje sprovodi.

U budućim razgovorima Beograda i Prištine o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa potrebno je sagledati sve mogućnosti koje ovaj proces pruža za poboljšanje socio-ekonomskog položaja svih građana ove regije.

Pitanje položaja i prava manjiskih zajednica rešava se isključivo u stalnom dijalogu sa Vladom i sveobuhvatnom normalizacijom odnosa

Odlazak delegacije predstavnika Albanaca u Prištinu na razgovor sa Editom Tahiri nije iznenađenje, naročito imajući u vidu rezultate lokalnih izbora u ovim opštinama koji su doveli do promene vlasti na lokalu. Takva praksa nije nova – komunikacija između opštinskih vlasti i političkih partija Albanaca juga Srbije sa partijama i institucijama na Kosovu ima dugu tradiciju – i upražnjavaju je i predstavnici opštinskih uprava iz srpskih sredina na Kosovu sa predstavnicima institucija Srbije.

Međutim, treba imati u vidu da se pitanje položaja i prava  manjinskih zajednica, pa tako i albanske na jugu Srbije, može rešavati isključivo stalnim dijalogom Vlade i predstavnika zajednica, sprovođenjem postignutih sporazuma, uključivanjem manjinskih predstavnika u procese donošenja odluka, kao i sveobuhvatnom normalizacijom odnosa i unapređenjem saradnje Srba i  Albanaca na svim nivoima i u čitavom regionu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.