“Aforizam – recept za očuvanje zdravog razuma”

Aleksandar Čotrić
Foto: Radio Kontakt plus

Satira u Srbiji danas, nažalost, nema snagu i uticaj kao ranije i praktično je na margini u odnosu na elektronske medije i tabloide, ocenjuje Aleksandar Čotrić, jedan od najznačajnjih srpskih aforističara i satiričara. Čotrić, jučerašnji gost Privatnog kulturnog centra „Akvarijus“ u Kosovskoj Mitrovici aforizam u Srbiji definiše kao „recept za očuvanje zdravog razuma“.

“Čini mi se da ljudi sve manje čitaju generalno, pa samim tim i satiru, i onda i to što ja pišem nema tako veliki značaj i uticaj na zbivanja u društvu. Danas su mnogo popularniji elektronski mediji i tabloidi, tako da je satira nažalost negde na margini, pa i to što radimo ja i moje kolege ne smeta mnogo nikome” – kaže Čotrić.

Čotrić je godinama u centru vlasti, koju, nekako iznutra, „kritikuje“, ali za sebe kaže je dokaz da se istovremeno može biti političar i satiričar, i napominje da je kod nas i ranije bilo primera da su neke kolege koje su se bavile satirom bile angažovane i politički, poput Brane Crnčevića, Milovana Vitezovića, Petra Lazića, Aleksandra Baljka…

“Ja sam pre svega pisac, satiričar, s obzirom na to da sam pisanjem počeo da se bavim pre više od 35 godina, a politikom tek kasnije i zapravo sam veći deo politike bio u opoziciji. Poslednjih godina ja i moja stranka podržavamo vladajuću većinu, ali to ne znači da ne postoji u društvu nešto što bi trebalo i kritički opservirati. Ja sam u parlamentu i meni je to onako ispirativno, da mogu u srcu događaja da dođem do informacija, tema,” kaže Čotrić.

Interesantno je, kaže, da je najbolja aforistika i uopšte humor i satira nastao kod naroda koji najteže žive, koji su imali najtežu istoriju i najviše propatili.

“Recimo Jevreji imaju fantastičan humor, viceve, a znamo koliko su progonjeni i koliko su stradali. Poslednjih decenija to može isto da važi za Jermene, narod koji je bio izložen genocidu, a čuveni Radio Jerevan ima fantastične šale. Isto tako Poljaci, koji, uz nas, imaju možda najbolju aforistiku, a znamo da je 6 miliona Poljaka izgubilo život u Drugom svetskom ratu, da ne govorim o Rusima…. Među tim narodima, to je jedan odbrambeni mehanizam, humor je način da sačuvamo zdrav razum, kad nam je najteže, zapravo preokrećemo sve na šalu, i da se tako nekako branimo od svega toga,” rekao je Čotrić.

Zbog aforizma je čak i bio privođen, ali se pokazalo da su mediji i javnost najbolja odbrana kod pokušaja zastrašivanja.

“ 1993. godine objavio sam aforizam ‘Kako je Slobodan Milosević došao iz Požarevca u Beograd, da li je pušten ili je pobegao’, nakon čega su došli inspektori po mene, dao sam izjavu, ali mi je rečeno da nikome ne pričam o tome. Međutim, čim sam izašao, obavestio sam redakciju Srpske reči, gde sam objavio taj aforizam i oni su rekli da održimo konferenciju za novinare, na kojoj sam pokazao te aforizme i da sam saslušavan i više me nisu dirali. Naravoučenije je da su ustvari javnost i publicitet najbolja odbrana od takvih pokušaja zastrašivanja i kažnjavanja,” ispričao je Čotrić.

Aforizmi nastaju u svim mogućim situacijama, kaže Čotrić uz ocenu da je situacija oko nas uvek inspirativna, ali za pisanje satire treba imati neke preduslove.

“Kažu da je za satiru najbolje kada nema ni previše slobode, ali nije i apsolutna cenzura, nego kada je nešto između. Zatim, treba imati teme, a mi ih uvek imamo. I treba imati tu sposobnost da se našalimo i na svoj račun, da budemo i samokritični, i kad sam ja lično u pitanju, ali i prosto država i narod kojem ja pripadam. To je nešto što je imanentno nama kao Srbima, i što nas razlikuje i od nekih susednih naroda, recimo Hrvata, Slovenaca, koji nemaju tu osobinu da prihvate kritiku na svoj račun, a pogotovo da o sebi govore na taj način.“

Napominje da je uvek bilo inspiracije jer se neke stvari uvek dešavaju ciklično, pa je tako ono što su on i njegove kolege pisali o Titu, moglo da se odnosi na Milosevića, a i na neke kasnije lidere, odnosno bilo je univerzalno primenljivo.

“Zapravo satirične priče i aforizmi i treba da budu takvi, da se odnose i na konkretnu ličnost, ali i na neke sve njemu slične, na svakoga i ni na koga. Aforizam bi trebao da bude bar dvosmislen, pa i višesmislen, odnosno da ima više slojeva.“

Najteže je, kaže, pisati najkraće aforizme, mada kod njihovog pisanja nema nekog pravila, ali mora da dođe do iznenadnog obrta, iznenađenja, do neočekivane poente, u odnosu na uvodni deo.

Otac aforizma je i otac medicine – Hipokrat, koji je prve aforizme zapisao kao savete kako da se ljudi leče ili kako da sačuvaju zdravlje – to su zapravo bili recepti, objašnjava Čotrić.

Aforizam je vremenom evoluirao, u vreme prosvetiteljstva bio je moralistički, filozofski, religijski, da bi ono što mi danas smatramo aforizmom nastalo tek u novije vreme, možda od šezdesetih godina prošlog veka, kazao je Čotrić.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.