„Do sada smo imali dva predloga: prvi se ticao učešća u vladi, gde je LDK ponuđena pozicija zamenika premijera i četiri ministarstva, a drugi predlog se ticao funkcije skupštine. Ali u oba slučaja, u Pokretu Samoopredeljenje insistiralo se na zadržavanju pozicije predsednika… Složili smo se da se više nećemo sastati“, kazao je nakon današnjeg sastanka sa kosovskim premijerom, lider LDK, Ljumir Abdidžiku.
Aljbin Kurti i on sastaju se po drugi put od kada je, početkom aprila, zvanično završen mandat dosadašnje predsednice Vjose Osmani i svega osam dana do krajnjeg ustavnog roka za izbor kosovskog predsednika.
Oni se i sastaju kako bi došli do dogovora i kompromisa, a onaj prvi sastanak završen je bezuspešno, uz poruku lidera LDK – „da sve tri pozicije ne mogu pripadati samo jednoj političkoj stanki“.
Uz sličnu poruku završen je i današnji njihov sastanak, sa samo jednim dogovorom – da se više neće ni sastajati.
„Složili smo se da se više nećemo sastati“, rekao je Abdidžiku medijima u Prištini nakon završenog sastanka sa Kurtijem.
Prema njegovim rečima, kosovski premijer je insistirao da mesto predsednika ostane u Pokretu Samoopredeljenje.
„Do sada smo imali dva predloga: prvi se ticao učešća u vladi, gde je LDK ponuđena pozicija zamenika premijera i četiri ministarstva, a drugi predlog se ticao funkcije parlamenta. Ali u oba slučaja, u Pokretu Samoopredeljenja insistiralo se na zadržavanju pozicije predsednika. Upravo je to bio razlog zašto je postojala principijelna blokada presude Ustavnog suda i ovaj predlog je naravno neprihvatljiv za LDK“, kaže Abdidžiku.
Konkretno – Samoopredeljenje i dalje insistira na Gljauku Konjufci.
„Sa LDK, Samoopredeljenje nije razgovaralo ni o jednom imenu, ni o jednom imenu osim Gljauka Konjufce. Imali smo stav o Gljauku Konjufci, ne zbog ličnosti, već zbog stranačkog stava koji zauzima, da on ne može biti predsednik Kosova. To je bio razlog zašto smo se obratili tumačenju Ustavnog suda, pa zašto smo propustili rok, dobili smo još 44 dana. I dalje smo u istom položaju kao i pre odluke Ustavnog suda“.
Predsednik ne može biti produžetak vlade, naglasio je.
„Još jednom kažem: od početka su principi LDK bili jasni. Predsednik Kosova ne bi trebalo da bude produžetak vlade. Dakle, ne može biti vlade koja ima predsednika stranke, jer se tako diktiraju institucije“, rekao je on.
„On je dao ove predloge. To su bili njegovi predlozi, ali je insistirao da mesto predsednika treba da ostane kod Samoopredeljenja. Ne, razgovarali smo o pitanju predsednika. Dakle, odbio sam da razgovaram o bilo čemu drugom, a da se ne osvrnem na pitanje predsednika, jer je problem bio predsednik, a ne vlada. Kosovo ima vladu, ima i Skupštinu, ali nema predsednika.“
LDK je pokazala svu spremnost, smatra.
„U skladu sa rokom koji je utvrdio Ustavni sud. Kao što znate, tokom 53 dana ovog ustavnog roka, pokazao sam spremnost u ime Demokratskog saveza Kosova da pronađem rešenje za pitanje predsednika i institucionalnu stabilnost. Sa žaljenjem moram da kažem da nismo uspeli da pronađemo ovo rešenje i od ovog trenutka smatramo razgovore zatvorenim, bez konkretnog rešenja za pitanje predsednika. Moram biti zahvalan na trudu, ali moram biti i transparentan prema narodu Kosova o toku ovih razgovora“, rekao je on.
Ostaje, dodaje, da se sačeka da li će možda ostale stranke doći do nekog rešenja. U suprotnom – slede izbori, što bi za njega bilo najteže rešenje.
„Pozvaću rukovodstvo stranke i onda hajde da sačekamo ovih osam dana ako ostale stranke dođu do rešenja. Ako ne, onda ćemo se spremiti za najteži, najgori, najneshvatljiviji scenario novih i vanrednih izbora“.
Podsetimo, Vjosa Osmani početkom aprila završila je svoj petogodišnji mandat i istog dana dužnost predala aktuelnoj predsednici kosovske skupštine, Aljbuljeni Hadžiju.
Do te situacije došlo je jer skupština početkom marta nije uspela da izabere predsednika do isteka mandata Osmani.
Iako je bila voljna da nastavi mandat, Osmani nije tada dobila neophodnu podršku, da bi, dan kasnije, donela dekret o raspuštanju skupštine u nameri da otvori put za nove parlamentarne izbore.
Međutim, Samoopredeljenje ga je osporilo pred Ustavnim sudom, koji je zaključio da dekret nema pravno dejstvo, te je i odredio 28. april kao poslednji datum da se izabere predsednik. U suprotnom, izbora će biti.
Ova je stranka na prvoj sednici za izbor predsednika, 5. marta, predložila dva imena za poziciju predsednika: aktuelnog ministra spoljnih poslova Gljauka Konjufcu, a potom i poslanicu Fatmire Kolčaku, ali za glasanje nije bilo kvoruma.
Nakon odluke Ustavnog suda i novog roka za izbor predsednika, kosovski premijer najavio je susrete odnosno konsultacije sa liderima najvećih opozicionih stranaka na Kosovu.
Inače, Kurti se sa liderima istih stranaka sastajao i pre 5. marta, ali ni jedan od tih razgovora, prema javnim izjavama učesnika, nije rezultirao dogovorom.
Tri nedelje od krajnjeg roka za izbor predsednika, 6. aprila je i održan prvi, na relaciji Aljbin Kurti – Ljumir Abdidžiku. Njih dvojica sastali su se u kasnim prepodnevnim časovima u sedištu kosovske skupštine i sastanak je trajao oko dva sata, ali ni tada rešenja nije bilo.
Sa ostalim strankama, Kurti se nije sastajao.
Sastali se Kurti i Abdidžiku: Bez dogovora o konkretnim imenima, sastanci se nastavljaju
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
