Zavise li prava od reciprociteta?

Fadilj Ljepaja i ja na portalu KoSSev nastavljamo da razgovaramo o Kosovu.

U prošlom članku zamolio sam svog uvaženog sagovornika da odgovori na pitanje – koja su to prava srpske manjinske zajednice na Kosovu koja su apsolutna i ničim uslovljena?

Ako sam dobro razumeo odgovor kolege Ljepaja, on smatra da takvih prava jednostavno – nema?! „Prava Srba na Kosovu“, stav je mog uvaženog sagovornika, „zavise od opštih srpsko-albanskih onosa i reciprociteta tih odnosa“.„Reciprocitet“ je ključna reč u ovom odgovoru. Štaviše, kolega Ljepaja stavlja je u sam naslov svog teksta, tvrdeći da ja, njegov sagovornik, ne prihvatam to načelo.

Da, zaista, kada je reč o temeljnim ljudskim pravima, ja ne prihvatam načelo reciprociteta. Štaviše, mislim da je to načelo toliko predmoderno i zapravo groteskno, da ga ne može pihvatiti niko u savremenoj međunarodnoj zajednici – bilo političkoj, bilo intelektualnoj!

Pokušaću da to objasnim na primeru. Po apsolutno neprihvatljivoj logici kolege Ljepaje, kosovski Srbi imaju pravo na život i integritet samo dok to pravo uživaju Albanci u ostatku Srbije. Ali, ako bi, recimo, neko sutra – ne daj Bože! – krenuo da ubija, muči ili sakati Albance po Medveđi ili Preševu, kolega Ljepaja i ostali kosovski Albanci, onda bi, takođe imali pravo da hvataju svoje komšije Srbe, uključiv decu i starce, pa da ih ubijaju, muče, sakate ili razapinju?!

Naravno, ovo je kontračinjenička hipoteza, jer nikada Albancima u Medveđi i Preševu nije zafalila dlaka s glave, dok su Srbi na Kosovu više puta – recimo 1999. ili 2004. godine – doživljavali istinski pogrom i tragediju epskih razmera. 

Zaista, ne samo ja, već niko ko je vaspitavan na modernim humanističkim načelima neće moći da prihvati da bilo čija ljudska prava –uključujući i prava jadnih i izmučenih kosovskih Srba – zavise od reciprociteta zato što su ljudska prava apsolutna i neuslovljena! I niko u Evropi – koju toliko na rečima vole moj uvaženi sagovornik i ostali albanski intelektualci i političari u Prištini, neće se saglasiti s načelom reciprociteta u oblasti ljudskih prava.

To načelo, u stvari, upravo je srazmerno osveti. Moj uvaženi sagovornik može i dalje to da poriče, mogu i drugi Albanci koji žive na Kosovu. U to bi se moglo poverovati, samo ukoliko on ne bi tvrdio da ljudska prava kosovskih Srba mogu egzistirati samo po „načelu reciprociteta“. Po toj logici Srbi u Kosovskoj Mitrovici ili u Gračanici ne samo da nemaju nikakve garancije za svoj život ili integritet, već su oni samo taoci Prištine.

I zato – ne – uvaženi kolega Ljepaja, žao mi je, ali ne mogu da prihvatim to načelo. I veoma mi je žao što smatrate da bi na tom načelu trebalo da budu uspostavljena prava Srba na Kosovu. Upravo zbog tog suštinskog nerazumevanja ostaju i druge teško pomirljive razlike među nama.

Na primer, kolega Ljepaja me pita zar ne mislim da je pogrešna „srpska strategija“ da „Kosovo bude nefunkcionalna država“. Jasno je da nijedna moderna država ne zasniva prava svojih građana na nekakvom „reciprocitetu“. Upravo o tome je reč: da čak i najbenevolentniji pripadnici inteligencije među Albancima na Kosovu – kojima svakako pripada i kolega Ljepaja – izgleda da, nažalost, ne razumeju na kojim načelima se gradi moderna država. Na načelu za koje se oni zalažu može se graditi samo plemenska teritorija, ne i nekakva „država“ kakva želi da bude samoproglašena i albanizovana „Republika Kosovo“.

S takvim shvatanjima – za koja će vam sigurno svaki ozbiljan evropski profesor kazati da su žalosno tribalna i diluvijalna – nije ni čudo da je albansko Kosovo neprestani izvor nasilja i terorizma za okolne narode. Jer, samo na Kosovu se teroristi, ubijeni prilikom oružane akcije u susednoj državi, sahranjuju s najvećim počastima, kao kakvi narodni heroji. I samo na albanskom Kosovu se, valjda, smatra da je časno biti oruđe pomoću kojeg jedna imperija ugnjetava ostale balkanske narode, jer se iz pozicije balkanskog siledžije mogu izvući nekakvi „benefiti“ za sopstvenu velikodržavnu ideju.

S takim stavovima, moj uvaženi kolega, nema ni „d“ od države. Smatrajući Vas intelektualcem, slobodan sam da Vas još jednom zamolim da razmislite i da pokušate da odovorite na pitanje – koja su to prava srpske manjinske zajednice na Kosovu koja su apsolutna i ničim uslovljena? „Reciprocitet“ ipak nije odgovor na to pitanje. Ukoliko u toj suštinski važnoj stvari napravimo civilizovan, razuman korak, lakše ćemo se razumeti i u drugim važnim pitanjima koje Vi postavljate – a pre svega u pitanju kako doći do srpsko-albanskog sporazuma. 

Taj sporazum ipak se teško može postići na terenu ideja – poput reciprociteta u ljudskim pravima – koje se ne mogu kvalifikovati drugačije nego kao tribalne. Taj sporazum mora se postići samo na terenu modernih, evropskih, humanističkih načela. Da li ste spremni da dođete na taj teren, moj uvaženi sagovorniče?