"Moje kosti i telo sada počivaju u duši Kosova", epitaf je koji će biti urezan na grobnom spomeniku Ise Boljetinca na Severu Kosova u opštini Zvečan. Epitaf je odredila kosovska Akademija nauka i instituti za istoriju Kosova i Albanije. A moto čitave manifestacije oko prenosa kostiju iz Vljore do Boljetina u Zvečanu je "Ponovo nam se vratio stric Isa", pišu kosovski mediji.
|
Kako je lični prijatelj Ise Boljetinca, britanski pisac i diplomata, osnivač albanskog komiteta na mirovnoj konferenciju u Londonu 1913. i borac za "albansko nacionalno pitanje" – Obri Herbert opisao svoj prvi susret sa Boljetincem u Mitrovici 1912. godine: "Bila je savršena noć napolju, sa ogromnim punim mesecom na vedrom nebu. Hadži Salih je čekao bespotrebno držeći lampu i brzo smo hodali ulicama van grada ka hanu, gde je Isa stigao da me upozna. Bio je okružen svojim brojnim divljim gorštacima, pokrivenim oružjem. Bili su lepa sika na mesečini. Čekao sam u dvorištu. Jedan ili dvojica od njih došao je da sa mnom razgovara; generalno, bili su veoma rezervisani, ali činilo se da trepere od uzbuđenja. Pokazali su mi put stepenicama na gore, a pre samog mesta gde su bili smešteni, nalazila se još jedna gomila naoružanih Albanaca. Zidovi su svi bili prekriveni oružjem. Ušao sam u veću prostoriju, gde sam zatekao Isu Boljetinca, veoma visokog, okretnog, naočitog Albanca, orlovskog nosa, nemirnih očiju i zgodnog žestokog lica, u haljini Gega. Jedan od njegovih sinova, najstariji od devet, kako je rekao, veoma zgodan momak – ostao je u sobi da tumači na italijanskom, što se pokazalo kao nepotrebno. Ostale je poslao napolje, osim jednog čoveka, i seli smo na niski divan kraj prozora. Pre svega sam mu se zahvalio zbog toga što je poslao telegram, i rekao da mislim da je velika šteta što je jadni kajmakam ubijen. On se u potpunosti složio, i rekao da mu je žao što sam ja doveden u neugodnu situaciju. Ljudi su prošli kroz užasno teška vremena i ne može se očekivati uvek da budete informisani ili da postupite mudro. Rekao je da Albanci vole Englesku i da se nada da Engleska voli Albance. Pitao sam: "Da li Albanci žele autonomiju?" "Ne", rekao je on, "Da li želite ujedinjenje", rekao sam, "između severa i juga? " "Pa", rekao je, "mi smo jedan narod," ali je nastavio da priča da unija ne bi bila korisna za sever, jer su Tosci sa juga bili obrazovaniji i pametniji od severnjaka. Albanija želi da bude pod sultanom, ali Albanci moraju da imaju oružje da brane svoju zemlju, a to oružje su glupi Turci oduzeli. Kada se Besa (primirje) bude na Bajram i završila, on nije mogao da mi kaže šta će se tada i dogoditi. Sve je bilo nepredvidivo. Albanci bi voleli da su se borili protiv Italijana (Tu su se spojili sa Turcima.) Ali ne mogu to da urade bez flote. Rekao sam da vladaju velike poteškoće na koji način i okončati rat, ali i da produžetak rata predstavlja opasnost od narušavanja Turske, a samim tim i velike opasnosti za Albance. Sigurno je najbolja politika za Albance da postignu častan mir najbrže što mogu? Pitao me je šta je britanski interes u tursko-italijanskom ratu? Rekao sam da je naš interes da smo najveća muslimanska vlast i da želimo da okončamo situaciju koja je bila veoma bolna za mnoge od naših muslimanskih aktera. Takođe, poremećaj Turske značio bi da će druge zemlje – koje nisu za nas prijateljske kao što je to Turska – uzeti obale, utvrđenja i luke. U tom trenutku nekoliko hitaca otišao je ispod prozora. Bio sam zainteresovan za razgovor i nisam obraćao pažnju. Isa je povukao malo zavesu i pogledao u mesečinu…" U istom tekstu, Boljetinac govori Herbertu da se Albanci "dive sultanu i da ne žele da napuste njegovu vladavinu", ali "šta bi im drugo preostalo osim da dođu pod dominaciju Srba i Crnogoraca". |
Kosovska vlada je odvojila 50.000 evra za sahranu posmrtnih ostataka kačaka Ise Boljetinija na Severu Kosova, koji već par meseci doživljava pravu glorifikaciju nacionalnog heroja albanskog naroda na Kosovu, ali i u regionu. Posmrtni ostaci Ise Boljetinija, ili kako je kod Srba poznat kao Isa Boljetinac, posle sto godina za nekoliko dana biće premešteni iz Vljore u Albaniji – u selo Boljetin, u opštini Zvečan, tik do poznatog ranosrednjevekovnog manastira Sokolica.
Na dan sahrane, 10. juna, svi gradovi na Kosovu "biće ukrašeni nacionalnim zastavama", najavio je ministar Kosovskih snaga bezbednosti – Haki Demoli.
Svečanost počinje već 5. juna održavanjem "naučne konferencije Isa Boljetini – Nacionalni pokret Albanaca" u organizaciji Instituta za istoriju iz Prištine, Tirane i Instituta za kulturno i duhovno nasleđe Albanaca iz Skoplja.
Prethodno je komandant KFOR-a, general major Frančesko Paolo Filjiuolo saopštio da KFOR neće dozvoliti jedinicama KBS da idu na teritoriju opština sa Severa, kako je planirano da od nekadašnjeg Trepčinog stadiona, a sadašnjeg "Adem Jašari" u Južnoj Mitrovici, gde bude započeta ceremonija, ovi posmrtni ostaci, pod svečanom pratnjom albanskog naroda, političkih predstavnika i jedinica KBS-a stignu na Sever u selo Boljetin. Iz organizacionog odbora za sahranu iz Južne Mitrovice, objavljen je i slogan ovog ispraćaja: "Ponovo nam se vratio stric Isa".
U proteklim nedeljama u kosovskim medijima se vodila žustra polemika oko toga gde će biti sahranjeni posmrtni ostaci Ise Boljetinca, koji se trenutno nalaze u Vljori. Prvobitno je sahrana zakazana u Vljori, ali nakon snažne reakcije civilnog društva i kosovskih intelektualaca, odlučeno je da to bude u selu Boljetin, koji se nalazi u neposrednoj blizini manastira Sokolica.
Kosovski štampani i elektronski mediji na svojim vodećim stranama i u udarnim terminima danima već donose napise i razgovore o tome šta ovaj istorijski lik s kraja 19. i početka 20. veka znači za Albance, njihovu istoriju, nezavisnost, ali i veliko-albansku ideju.
Albanski zvaničnici sa Boljetinijevim likom dočekali srpskog premijera u Tirani
Tokom pršlonedeljne "istorijske" posete Premijera Srbije, Aleksandra Vučića Albaniji, Isa Boljetinac je bio jedan od likova na slici koja se nalazila u pozadini tokom sastanka Vučića i ministra spoljnih poslova Albanije, Iljira Mete.
Pored Boljetinca, za Albance je podjednako važan i Ismail Ćemalji, čiju je statutuu u Prištini nedavno otkrio premijer Albanije, Edi Rama.
Oba lika se u kosovskoj i albanskoj javnosti promovišu na zastavi uz mapu Velike Albanije, od kada je takva zastava dronom unešena na beogradski fudbalski stadion tokom utakmice reprezentacija Srbije i Albanije.
Isa Boljetinac: Albanija bez Kosova nije Albanija; Kosovo i Albanija su jedno
Kako Politika navodi u jednom od svojih ranijih članaka, Isa Boljetinac je bio jedan od onih koji su se na Kosovu i Metohiji borili protiv srpskih vlasti, navodeći i jedan od njegovih citata o ujedinjenju Albanaca:
"On je austrougarskim listovima, koji su mu davali veliki publicitet tom prilikom, između ostalog, izjavio – Kosovo se mora pripojiti Albaniji, jer Albanija bez Kosova nije Albanija. Kosovo i Albanija su jedno. Davanje Kosova Srbiji je najveća nepravda koju je Evropa ikada učinila, nepravda koja se i samoj Evropi može gorko osvetiti. Da se Kosovo oslobodi od Srba neće ići lako, ali mi se nećemo smiriti dok to ne postignemo, prenela je Politika u članku pomalo sarkastičnog naslova – 'Isa fon Boljetin'."
Isa Boljetinac (Isa Šalja) iz sela Boljetin kod Zvečana, predvodio je 1912. godine 15.000 hiljada "dobrovoljaca" koji su se "suprotstavili Trećoj srpskoj armiji, koja je nastupala prema Prizrenu".
On se sa 14 godina pridružio Prizrenskoj ligi, a sa 17 godina je učestvovao u bici kod Slivova. Zajedno sa Ismail Ćemailom Vljorom je 1093. otputovao u London da "traži britansku podršku za novu državu."
Kanadski albanolog, Robert Elsi, u svojoj knjizi "Bibliografski rečnik albanske istorije" navodi da je Boljetinac predvodio naoružane gerilce na Kosovu, a kasnije i u Albaniji, ali ne pominje da se Boljetini borio protiv Srbije, već Srbiju pominje u kontekstu okupacije Makedonije, to jest, da je Boljetinac "predvodio 6.000 boraca u Debru i Ohridu u Makedoniji pod srpskom okupacijom".
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
