Dačić: Nema pozitivnih pomaka, Čitaku: Rezolucija 1244 odnosi se na svet koji je davno nestao

Izvor
Beta/KoSSev
-

Savet-Bezbednosti

Sednica Saveta bezbednosti na kojoj je razmatran novi tromesečni izveštaj o Kosovu i Metohiji generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša, održana je danas u Njujorku. Ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić i ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku, kao i ranijih puta, i danas su razmenili niz optužbi, dok su članice SB i ovog puta imale podeljena mišljenja po ovom pitanju. 

U izveštaju o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK) za period od 16. jula do 15. oktobra, Gutereš je pozdravio nastavak angažovanja lidera u Beogradu i Prištini u dijalogu za normalizaciju odnosa pod okriljem EU.

Gutereš je u izveštaju naveo da su predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, u obuhvaćenom periodu predstavili ideju razgraničenja u okviru, kako je opisao, napora da se postigne sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa.

On je pozdravio i napore UNMIK-a na izgradnji poverenja na Kosovu, navodeći da je društveno poverenje ključno za stabilnost na Kosovu.

Dačić: Ništa pozitivno – bez povratka raseljenih, otkrivanja ubica Olivera Ivanovića, bez ZSO, bez Specijalnog suda…

Suštinski se ništa pozitivno nije dogodilo od poslednje sednice Saveta bezbednosti pre pola godine, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

„Sa žaljenjem mogu da konstatujem da se ništa suštinski pozitivno nije dogodilo u periodu od poslednje sednice Saveta bezbednosti UN – Zajednica srpskih opština, koja predstavlja stub Briselskog sporazuma, nije formirana sada već više od 2.000 dana, nisu stvoreni uslovi za povratak 200.000 interno raseljenih lica, nije počeo sa radom Specijalni sud, dok skoro godinu dana od ubistva Olivera Ivanovića nije pronađen počinilac ovog gnusnog zločina. Ništa od toga se nije desilo,“ rekao je Dačić u Njujorku. 

Ceo govor srpskog ministra spoljnih poslova pročitajte OVDE

Vojska Kosova, predsedniku zabranjena poseta mestu Banje, upad specijalnih jedinica na Gazivode

On je dodao da je teško reći bilo šta pozitivno i o onome što se dogodilo, „a to su gruba kršenja rezolucije ovog uvaženog tela, nove provokacije i novi incidenti“.

Naveo je da je Skupština Kosova usvojila zakone kojima će praktično biti omogućena transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage, da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom posete Kosovu nije omogućeno da poseti mesto Banje u srpskoj enklavi, kao i da je došlo do upada specijalnih policijskih snaga na jezero Gazivode, za šta je rekao da je „najdrastičniji primer provokacije“. 

„Ovo su samo neki primeri incidenata koji narušavaju bezbednost na Kosovu i Metohiji i dodatno komplikuju ionako složenu situaciju. Moram priznati da je nejasno kako neko ovakvu situaciju može da okarakteriše kao stabilnu. Ili možda ‘stabilna situacija’ podrazumeva da su napadi na Srbe dopušteni i sasvim normalna stvar, da ih je bilo, da će ih biti, te da je to nešto što ne zahteva pažnju i reagovanje,“ rekao je on.

Dačić je zahvalio Kini koja je sednicu o Kosovu i UNMIK-u uvrstila na dnevni red i izrazio nezadovoljstvo što to nije uradila Velika Britanija u avgustu uz objašnjenje da je siutacija mirna i da se na terenu ništa ne dešava. 

„Želim da iskoristim ovu priliku da ukažem zašto smatramo da je to pogrešan pristup i zašto smatramo da je upravo u ovom trenutku neophodno da ova tema ostane visoko na agendi Saveta bezbednosti. Na raspravu o tome da li je potrebno održati sednicu ili ne potrošili smo mnogo više od tri sata, koliko sednica Ssaveta bezbednosti uobičajeno traje. Stvorena je nepotrebno loša atmosfera između Beograda i Prištine, ali i podela među članicama Saveta bezbednosti,“ rekao je on.

Daćić je pitanjima odgovorio i na pismo Niki Hejli o potrebi pripreme izlazne strategije za UNMIK:

  • Da li je po vama prihvatljivo da demokratske institucije ne primenjuju postignute dogovore i preuzete obaveze?
  • Da li za vas demokratija predstavlja bacanje suzavaca u parlamentu, što već godinama gledamo u Prištini?
  • Da li je po vama vladavina prava to što Priština svako malo pomiluje osuđene zločince za najozbiljnija krivična dela poput pripadnika Dreničke grupe?
  • Da li se može prihvatiti kao normalno zastrašivanje povratnika, napadi na predstavnike manjinskih zajednica i njihova svakodnevna diskriminacija?
  • Da li je povratkom 1,9 procenata IRL dostignut željeni standard poštovanja ljudskih prava?
  • Da li je to dovoljan broj da se od daljeg povratka odustane? Da li to znači da je proterivanje 200,000 Srba gotova stvar?
  • Da li to više ne treba da spominjemo?
  • Šta je sa sudbinom preko 1 500 nestalih Srba?

Neće Priština u INTERPOL da bi se borila protiv kriminala, već da bi se predstavila kao nezavisna država

Dačić je rekao da Priština umesto da se usredsredi na dijalog, pokušava da uđe u međunarodne organizacije, „misleći da će tako dokazati državnost, a ne shvatajući da to nije put koji vodi ka bilo kakvom rešenju“.

„Neutemeljenost njenih zahteva, njihova direktna suprotstavljenost osnovnim principima međunarodnog prava, samo dovode do politizacije ovih organizacija, podela i bespotrebnog rasipanja energije. S tim u vezi dozvolite mi da navedem samo jedan očigledan primer – zahtev tzv. Kosova za članstvo u INTERPOL-u“, naveo je Dačić.

„Oceni o stabilnoj situaciji svakako ne doprinosi ni broj boraca sa Kosova u redovima terorista u vezi sa čim zabrinutost u svom izveštaju iznosi i Generalni sekretar. Ono što posebno predstavlja alarm za uzbunu je da je jedna od ovih grupa planirala teroristički napad u većinski srpskim zajednicama, pa i protiv KFOR.“

On je dodao da „neće Priština u INTERPOL da bi se borila protiv kriminala, već da bi se predstavila kao nezavisna država“.

„Prištini nije ništa smetalo da u roku od 24 sata izruči Turskoj takozvane guleniste, nije joj smetalo što nije članica INTERPOL-a,“ rekao je Dačić i dodao da je je reč o pokušaju zloupuotrebe međunarodnih organizacija koje jesu na neki način deo UN da bi se na mala vrata pokušalo prejudicirati končano rešenje.

Lobiranje Srbije kvalifikuje se kao provokacija. Sa druge strane, lobiranje Prištine za nova priznanja legalno i ne predstavlja provokaciju

Dačić je rekao da je 10 država promenio odluku o priznanju nezavisnosti Kosova jer su „shvatile da nisu bile dovoljno upoznate sa situacijom i da je neohodno dati šansu dijalogu“, dodajući da bi taj broj mogao značajno da poraste. 

„Odluke o povlačenju priznanja se od strane Prištine i pojedinih država osuđujuju, a lobiranje Srbije kvalifikuje kao provokacija. Sa druge strane, za njih je lobiranje Prištine za nova priznanja legalno i ne predstavlja provokaciju…Znači, vi možete da lobirate da zemlje priznaju Kosovo, a Srbija ne sme da poziva zemlje da povuku priznanje? Reklo bi se da nešto u ovom rezonovanju nije u redu,“ rekao je Dačić. 

Srbija najiskrenije zainteresovana za postizanje kompromisa za pitanje Kosova i Metohije

Šef srpske diplomatije je rekao da su okolnosti učinile da se njegovo izlaganje učini „sumornim i negativnim“ i dodao da želi da obraćanje završim pozitivnim porukama, navodeći da je Srbija „najiskrenije zainteresovana za postizanje kompromisa za pitanje Kosova i Metohije“. 

„Mi smo opredeljeni za pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja. Takvog rešenja ne može biti bez dogovora Beograda i Prištine, ali ni bez vaše podrške. U tom smislu, ja ponovo apelujem na sve vas da pomognete ovaj proces, da iskoristimo momentum i pokušamo da napravimo iskorak. Dalje podele u Savetu bezbednosti oko ovog pitanja i rasprave na temu treba li nam UNMIK ili ne svakako ne doprinose tome,“ rekao je on. 

Srbija odgovorila na navode o ratnim silovanjima

Dačić je u današnjem govoru imao deo izlaganja koje se odnosi na kontinuirane navode kosovske strane o 20000 silovanih Albanki od strane srpskih snaga:

„Još jedna važna i osetljiva tema je pitanje seksualnog nasilja u konfliktima. Srbija najoštrije osuđuje ovaj užasan vid nasilja i smatra da svi počinioci moraju biti kažnjeni, a žrtvama pružena adekvatna zaštita i pomoć. Broj žrtava seksualnog nasilja u konfliktima ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja u postkonfliktnim društvima. Podaci iz Izveštaja koji se pozivaju na Komisiju za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na KiM, gde je od 782 prijave 137 prihvaćeno, ukazuju na to da predstavnici Prištine godinama unazad pred ovim cenjenim telom iznose neistine, pozivajući se pri tome na Svetsku zdravstvenu organizaciju koja ove podatke uopšte ne poseduje. Više puta smo na ovim sastancima čuli navode o 20.000 žrtava seksualnog nasilja, uz tendenciju uspostavljanja „hijerarhije žrtava“ po etničkoj, verskoj i drugoj pripadnosti. Kao da su srpske žrtve „manje važne“, kao da je seksualno nasilje nad pripadnicima srpske nacionalnosti opravdamo i nekažnjivo. U takvoj atmosferi opravdavanja zločina protiv Srba moguće je i da tzv. vlada Kosova donese odluku da šef pregovaračkog tima u dijalogu sa Beogradom bude Fatmir Ljimaj, jedan od komandanata OVK, koji je na osnovu izjava Albanaca, braće Mazreku, svedoka i saučesnika u zločinu, lično silovao i ubio više Srpkinja u selu Klečka. Ponavljam, Srbija smatra da se rešavanju ovog pitanja mora pristupiti bez politizacije, uz uvažavanje svake žrtve.“

Svaki deseti poginuli u Prvom svetskom ratu bio Srbin, da se rat nikad više ne ponovi

Dačić je svoj govor završio podsećanjem na 100-godišnjicu Velikog rata i žrtvama koje je Srbija dala u njemu boreći se za slobodu i mir

„I na kraju, ovih dana obeležavamo 100 godina od kraja Prvog svetskog rata, u kojem se Srbija borila na strani saveznika. Veliku pobedu Srbija je platila ogromnim žrtvama. Srbija je, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919. godine, izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 procenata celokupnog broja stanovnika i 62 procenta muškog stanovništva između 18 i 55 godina. Od broja poginulih, 845.000 je civilno stanovništvo. Skoro svaki deseti poginuli u Prvom svetskom ratu bio je Srbin.

U znak priznanja za ogromne žrtve, tadašnji američki predsednik Vudrou Vilson doneo je odluku da se srpska zastava postavi na Belu kuću i sve javne ustanove SAD. To se u istoriji SAD desilo još samo jednom, sa francuskom zastavom, nekoliko godina kasnije.

Zato je Srbiji prioritetno stalo do mira i stabilnosti u regionu. Da se žrtve ne zaborave, ali da se rat više nikad ne desi.“

Čitaku o Srbiji: „kriminalne strukture“, „paralelne strukture“, „agresor“, „pomagači organizovanog kriminala i terorista“

S druge strane, ambasadorka Kosova u SAD, Vljora Čitaku rekla da je Rezolucija 1244 prevaziđena i da više nema potrebe za postojanjem UNMIK-a i sednicama SB posvećenim Kosovu.

Sednice Saveta bezbednosti o Kosovu „ne pomažu miru i dijalogu“, već se pretvaraju u „pozorište“ i „zloupotrebljavaju za unutrašnje potrebe“.

Rezoluciju 1244 odnosi se na svet koji je davno nestao

„Kosovo se promenilo od 1999. godine. UNMIK više nije misija za očuvanje mira, a svakako nije ni administrativna misija. Pozivam vas da ponovo pročitate Rezoluciju 1244 i videćete da se ona odnosi na svet koji je davno nestao,“ navela je Čitaku.

Ona je kazala da Priština veruje da resursi UN treba da budu preusmereni na druge probleme i krize u svetu, umesto da se troše na Kosovo.

Oni koji opstruišu članstvo Kosova u INTERPOL-u, pomažu organizovanom kriminalu i teroristima

“Kosovo treba da bude deo INTERPOL-a i nije mi jasno kako to može da predstavlja štetu za susednu državu,“ istakla je Čitaku.

Čitaku je rekla da će Kosovo moći da doprinosi globalnoj bezbednosti jedino ako postane članica te međunarodne policijske organizacije.

„Kosovo mora da postane članica INTERPOL-a. Oni koji opstruišu članstvo Kosova u INTERPOL-u, pomažu organizovanom kriminalu i teroristima. Da li želite da budete na toj listi?“ upitala je predstavnica Kosova.

Uspostavljanje kosovskih oružanih snaga – suverena odluka, o tome neće biti dijaloga sa Srbijom

Dodala je da je odluka o formiranju oružanih snaga „suverena odluka Kosova“ i da Priština taj potez nije načinila radi borbe ili eventualne invazije, već da bi doprinela regionalnoj i globalnoj bezbednosti.

„Niko nema pravo veta na uspostavljanje kosovskih oružanih snaga, to je naša suverena odluka, o tome neće biti dijaloga sa Srbijom. Ta odluka nije kršenje Rezolucije 1244,“ ocenila je Čitaku.

Dijalog je o miru, pomirenju i uzajamnom priznanju

Kosovska ambasadorka je rekla da u presudi Međunarodnog suda pravde, donetoj na zahtev Srbije, stoji da „Kosovo nije prekršilo nijedan međunarodni zakon kad je proglasilo nezavisnost“, da su „te činjenice nesporne“, da je Kosovo nezavisno i da će to „ostati zauvek“.

„Dijalog (Srbije i Kosova) je jedini mogući put, ali on nikada neće biti vođen o pravu Kosova da postoji kao država; dijalog je o miru, pomirenju i uzajamnom priznanju“, rekla je Čitaku.

Srbija konstantno nije uspevala da isporuči dogovoreno u Briselu

Dodala je da će Kosovo ostati posvećeno svim sporazumima potpisanim sa Srbijom u Briselu, ali je podvukla da „Srbija konstantno nije uspevala da isporuči ono što smo se dogovorili – od energetskog sporazuma do priznavanja kosovskih diploma“, kazala je Čitaku.

Takse od 10 odsto – neizbežna mera, Srbija dampingom kršila CEFTA-u

Povodom uvođenja taksi od 10 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, Čitaku je rekla da je to bila „neizbežna mera“ jer je Srbija dampingom kršila Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini – CEFTA.

„Naš ministar je poslao brojna pisma Srbiji i BiH na koja nije bilo odgovora,“ navela je kosovska ambasadorka.

Agresor, država Srbija odbija da preuzme odgovornost za zločine

Čitaku je rekla da među stranama u kosovskom ratu 1990-ih godina nema „moralne jednakosti“, već da postoje „tlačitelji i tlačeni“ i da su „svi svesni ko je tlačitelj“.

„U kampanji etničkog čišćenja koju je vodila srpska vojska, u kosovskom ratu je raseljeno milion kosovskih Albanaca, 20.000 žena je silovano, hiljade su ubijene, a mnogi se još vode kao nestali. Agresor, država Srbija odbija da preuzme odgovornost za zločine,“ kazala je Čitaku.

Vučić hvalio podstrekača najužasnijih tragedija u Evropi posle Drugog svetskog rata

Navela je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prilikom posete Kosovu u septembru, umesto da pošalje „poruku mira“, pohvalio nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koga je opisala kao „podstrekača najužasnijih tragedija u Evropi posle Drugog svetskog rata“.

Kosovski predsednik ima legitimno pravo da poseti bilo koji deo Kosova, a da ni od koga ne traži dozvolu za to

Govoreći o poseti kosovskog predsednika Hašima Tačija jezeru Gazivode, Čitaku je rekla da je Kosovo jedinstveno i da njegov predsednik ima legitimno pravo da poseti bilo koji deo Kosova, a da ni od koga ne treba da traži dozvolu za to.

Za pucnjavu na restoran na Gazivodama, navela je da je „bačena bomba“-

„Incidenata nije bilo (kada je Tači bio) na Gazivodama – što je KFOR potvrdio, već (je bilo) sutradan kada su srpske paralelne strukture na severu (Kosova) bacile bombu na restoran u kojem je Tači dan ranije popio kafu,“ kazala je Čitaku.

Rekla je i da vlada u Prištini treba još dosta da učini na poboljšanju obrazovanja i kvaliteta života na Kosovu, kao i u borbi protiv korupcije i nepotizma.

Šef UNMIK-a Zahir Tanin rekao je danas pred Savetom bezbednosti UN da, iako se ne sme zanemariti napredak u pregovorima postignut od 2013, ključna stvar za napredak na terenu je primena dogovorenog, a među centralnim tačkama je osnivanje Zajednice srpskih opština.

„Uz sveukupnu pažnju usmerenu ka mogućnostima za postizanje novog političkog kompromisa, da ne bismo trebali da ne uzmemo u obzir napredak ostvaren od aprila 2013. godine i osnovna načela Prvog sporazuma koji je tada potpisan, a koji je uključivao osnivanje Asocijacije ili zajednice većinski srpskih opština. Pomenuta načela i njihova puna implementacija su sastavni deo svakog novog sporazuma, kao i napretka na terenu,“ naveo je Tanin.

Kao poteze koji su dodatno podigli tenzije oko Kosova, Tanin je izdvojio zakone o stvaranju vojske Kosova i kosovske carine na robu iz Srbije i BiH.

„Postupci kojima se pokušava prejudiciranje dogovora ne doprinose postizanju političkog kompromisa. Bilo da se radi o bitnijim ili manjim pitanjima, jednostrani postupci nose stalni potencijal da zapale stanje na terenu,“ rekao je Tanin.

Šef UNMIK-a je ipak pozdravio želju za nastavkom dijaloga koju su izrazili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači. Ipak, kako je rekao, svaki politički proces traži i saglasnost društava na koja se odnosi.

„Dogovori na najvišem nivou koji mogu biti postignuti kroz političke pregovore, bez obzira na snagu međunarodne i regionalne podrške, neće uspeti osim ako naiđu na podršku i puno razumevanje i poverenje među zajednicama i pojedincima širom društva. Uveren sam da će lideri obeju strana, kao i činioci koji posreduju u dijalogu, ovo imati čvrsto na umu“, naveo je Tanin.

On je naveo da je za UNMIK prioritet izgradnja poverenja među ljudima i zajednicama na Kosovu.

 

 

 


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.