"Nasilje u Mitrovici", koje je izbilo zbog "revolta Albanaca prema UNMIK-u", a nakon što se dvoje albanske dece u Severnoj Mitrovici udavilo u Ibru, eskaliralo je nasiljem u kojem je zapaljeno "nekoliko srpskih kuća i srpskih crkava", a "nešto slično se dogodilo sa albanskim kućama u područjima sa srpskom većinom". Srbi su na to "uzvratili spaljivanjem nealbanskih džamija u Srbiji". Ovi "protesti" su "probudili iz sna mnoge aktere" i Albanci su "shvatili da malo toga može da se promeni na Kosovu bez rešavanja definitivnog statusa", što je rezultiralo proglašenjem "nezavisnosti suverene države", ovako pišu danas kosovski mediji o jedanaestogodišnjici 17. marta. Svi kosovski mediji danas prenose isti tekst o jednom od najvećeg talasa nasilja nad Srbima širom KiM-a, koji Srbi nazivaju "pogrom", a pod naslovom "11 godina od martovskih nereda u Mitrovici", uz znatno izmenjene činjenice o trodnevnom nasilju čije su slike potresle i svetsku javnost.
|
Bilans pogroma: U trodnevnom naletu, ekstremni Albanci su napali Srbe širom Kosova, kao i Metohije, zapalivši oko 286 srpskih kuća, preko 35 crkava i manastira, grobalja, proterujući tako više od 4.000 Srba sa juga Kosova. U ovom nasilju, ubijeno je osmoro Srba, ali i 11 Albanaca, koji su stradali u obračunu sa američkim i francuskim KFOR-om koji je pokušavao da zaustavi nasilje. Povod za nasilje bilo je davljenje trojice albanskih dečaka, veče ranije, iz obližnjeg sela Čabra koje se graniči sa srpskim selom Zupče, a zašta su u kosovskim elektronskim medijima optuženi Srbi iz susednog sela koji su ih navodno pojurili sa psima u reku. Ovakva vest će sledećeg jutra biti upravo okidač za najveće etničko čišćenje Srba i nealbanskog stanovništva na Kosovu od 1999. godine. Poprište nasilje 17. marta je bio i glavni Ibarski most u Kosovskoj Mitrovici, kada je više hiljada ekstremnih Albanaca krenulo ka glavnom mostu i tadašnjoj zoni poverenja, najpre paleći vozila međunarodne zajednice i rušeći pokretnu ogradu UNMIK-a, da bi potom prešli u severni deo grada i sukobili se sa Srbima. Na južnoj strani, u zoni poverenja, UNMIK-policija je upotrebila šok-bombe i suzavac prema albanskim demonstrantima koje su Srbi prethodno potisnuli ka jugu, da bi demonstranti potom uzvratili pucnjavom i molotovljevim koktelima ka policiji i njihovim vozilima. U tadašnjim međunarodnim internim izveštajima, navedeno je da su se u delu oko opštine, mosta i parka, u Južnoj Mitrovici mogli videti građani sa automatskim oružjem, uperenim ka severnom delu grada, na koji se pucalo u više navrata, a fotografisana su i ambulantna kola koja su prevozila kamenice i oružje, doturajući ih demonstrantima oko glavnog mosta. Nasilje je takođe posebno eskaliralo u Svinjaru, Čaglavici, Lipljanu, Kosovom Polju, Obiliću, Prizrenu, Gnjilanu, i Peći. Obilić i Svinjare su tada potpuno očišćeni od srpskog stanovništva koje se ni do dan danas tamo nije suštinski vratilo. Monasi i monahinje, manastiri i crkve u Metohiji su posebno bili na udaru, kao i relikvije, od kojih su neki bile remek dela hrišćanske srednjevekovne umetnosti. |
"Pre 11 godina, 17. marta 2004, izbio je narodni revolt protiv UNMIK-a. Neredi su počeli nakon što se dvoje albanske dece u Severnoj Mitrovici udavilo u Ibru. Neka deca koja su preživela kasno te noći, rekla su pred kamerama da su ih pratili Srbi i da su bežali kada su se njihovi sunarodnici udavili u reci," piše Zeri i dodaje:
"Tako da su sledećeg dana, 17. marta, protesti počeli u svim gradovima na Kosovu, što je uskoro eskaliralo u nasilje. Tokom ovih protesta demonstranti su zapalili nekoliko kuća i srpskih crkava, nešto slično se dogodilo albanskim kućama u sredinama sa srpskom većinom. Srbi uzvraćaju spaljivanjem nealbanskih džamija u Srbiji; 19 ljudi, od njih 12 Albanaca, umrlo je tokom nemira."
Zeri dalje piše o navodnom davljenju albanske dece, navodeći da se ono dogodilo u Severnoj Mitrovici, umesto u Čabri, kako su tada i izvestili kosovski mediji, a za koje se ispostavilo da je neistina i nakon čega je OEBS posebno otvorio pitanje uloge kosovskih medija, sačinivši poseban IZVEŠTAJ u kojem je kritikovao zapaljivu i neprofesionalnu ulogu kosovskih elektronskih medija.
"Srbi su negirali da su krivi za davljenje dece, iako je poznato da su Srbi mnogo puta pretili Albancima u Severnoj Mitrovici koja ima srpsku većinu. UNMIK, kako bi izbegao rasplamsavanje situacije, nije prikazao situaciju o tome što se dogodilo. Srbi su iskoristili ovu šansu da potamne aspiracije za nezavisnost i multietničnost Kosova, kosovskih političara," piše Zeri.
Zeri dodaje da su ovi protesti "probudili iz sna mnoge aktere", što je dovelo do proglašenja nezavisnosti.
"Shvatili smo da može malo toga da se promeni na Kosovu bez rešavanja definitivnog statusa," ističe Zeri, dodajući da su martovski neredi bili povod da generalni sekretar UN-a, Kofi Anan, zatraži od norvežanina Kai Aidea da napiše izveštaj o situaciji na Kosovu.
"Iako je Aide u izveštaju napisao da mnoge stvari mogu da se poboljšaju, on zaključuje da su mnoge stvari unapređene na Kosovu od 1999. i preporučuje da je vreme da se pokrenu pregovori o definitivnom statusu za Kosovo. Nekoliko dana kasnije, iste preporuke je Kofi Anan dao i Savetu bezbednosti UN-a," piše Zeri i dodaje da je 17. februara 2008. godine na osnovu ovog predloga Kosovo proglasilo nezavisnost.
|
Pročitajte još: |
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
