Načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Marko Kričak i načelnik Službe za suzbijanje kriminala Boško Sekulović uhapšeni su jutros po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja u slučaju ubistva na Senjaku. Hapšenje je usledilo po krivičnoj prijavi advokata Veselina Milića, nekadašnjeg načelnika beogradske policije, koji je i sam bio uhapšen u okviru istrage tog ubistva. Novinar Radara Vuk Cvijić ukazuje na posebno zanimljivu okolnost – dvojicu visokih policijskih funkcionera uhapsili su pripadnici UKP, odnosno njihovi potčinjeni.
Kako je prvi objavio Radar, Kričak i Sekulović osumnjičeni su da su tokom istrage ubistva Aleksandra Nešovića Baje u restoranu „27“ na Senjaku falsifikovali dokaze i vršili pritisak na svedoke i okrivljene kako bi njihove iskaze prilagodili unapred formiranoj verziji događaja.
Krivičnu prijavu protiv njih krajem jula podneli su punomoćnici Veselina Milića, koji tvrde da dvojica policijskih funkcionera tužilaštvu nisu dostavila dokaze kojima su raspolagala, a koji bi, prema navodima odbrane, pokazali da su optužbe protiv Milića bile neosnovane.
Milićevi advokati tada su naveli da su Kričak i Sekulović nezakonitim postupanjem, motivisanim ličnim pobudama, diskreditovali njihovog klijenta u javnosti i doprineli njegovom udaljenju sa mesta načelnika beogradske policije.
Cvijić: Uhapsili su ih njihovi potčinjeni
Komentarišući jutrošnja hapšenja za N1, novinar Radara Vuk Cvijić ocenio je da je posebno značajno to što su akciju sproveli pripadnici same Uprave kriminalističke policije.
„To znači da su ih uhapsili njihovi potčinjeni“, rekao je Cvijić, izražavajući nadu da je reč o početku šireg procesa utvrđivanja odgovornosti u policiji.
Podsetio je na Kričakov nagli uspon u policijskoj hijerarhiji, uprkos, kako tvrdi, nedostatku odgovarajućeg iskustva i protivljenju njegovom imenovanju.
„Neverovatne su stvari kako se Marko Kričak uopšte našao na mestu da bude načelnik UKP – što je srce svake policije, pa i srpske. Čovek koji je poznat po batinjanju studenata, hapšenju. Videćemo da li će se i ti postupci otvoriti“, izjavio je Cvijić.
On je naveo i da postoje optužbe za policijsko nasilje tokom istrage ubistva na Senjaku.
Prema njegovim rečima, jedan od okrivljenih prepoznao je Krička i pred tužilaštvom izjavio da ga je upravo on tukao.
Cvijić je podsetio i na podršku koju je Kričak uživao kod Aleksandra Vučića.
„Aleksandar Vučić najviše je hvalio Krička u policiji, kao jednog od najodanijih“, rekao je.
Dodao je da je Kričak pre dolaska u policijski vrh radio u automobilskom servisu, te da je, prema njegovoj oceni, izuzetno brzo napredovao zahvaljujući političkoj lojalnosti.
„Postavljen je na to mesto uprkos velikim protivljenjima u UKP da im takav čovek dođe na čelo“, naveo je Cvijić.
Moguće otvaranje drugih istraga
Cvijić smatra da bi hapšenje dvojice visokih funkcionera moglo da utiče i na druge postupke, uključujući istrage u kojima je Tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo ponovno angažovanje policijskih službenika.
Podsetio je da je to tužilaštvo zahtevalo ponovno formiranje radnih i udarnih grupa iz kojih se policija prethodno povukla, među kojima je i ona koja se odnosi na slučaj pada nadstrešnice u Novom Sadu.
„Videćemo da li će se policajci vratiti u te udarne grupe, recimo za slučaj Nadstrešnica“, rekao je.
Ocenio je i da bi za promene u radu policije bila potrebna ostavka direktora policije Dragana Vasiljevića.
„Čini mi se da je neophodna ostavka direktora policije Vasiljevića, da mu je to bolja varijanta nego da prođe kao Kričak“, poručio je Cvijić.
Slučaj „Senjak 27“ i hapšenje Veselina Milića
Ubistvo Aleksandra Nešovića Baje dogodilo se 12. maja u restoranu „27“ na Senjaku. Za ubistvo je osumnjičen Saša Vuković, zvani Boske, dok je telo žrtve pronađeno 21. maja u buretu na području opštine Inđija.
U okviru istrage 15. maja uhapšen je i tadašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić, zajedno sa još deset osoba.
Prvobitno se sumnjalo da je Milić prisustvovao ubistvu i da je, zajedno sa trojicom pripadnika svog obezbeđenja, učestvovao u uklanjanju tragova zločina.
Međutim, Više javno tužilaštvo je 3. juna odbacilo krivične prijave protiv trojice policajaca zbog nedostatka dokaza, a 9. juna i deo prijave protiv Milića koji se odnosio na pomoć učiniocu posle izvršenja krivičnog dela.
Milić je 6. jula pušten da se brani sa slobode.
Četiri dana kasnije, 10. jula, Više javno tužilaštvo podnelo je optužni predlog protiv njega zbog sumnje da nije prijavio teško ubistvo za koje je saznao tokom obavljanja službene dužnosti, kao i da je u službenu belešku uneo neistinite podatke i izostavio važne činjenice o svojim kontaktima sa učesnicima događaja.
Njegova odbrana je, međutim, još tokom istrage tvrdila da su pojedini policijski funkcioneri prikrivali dokaze koji mu idu u prilog i pokušavali da mu nameste odgovornost.
Te tvrdnje postale su predmet krivične prijave protiv Krička i Sekulovića, podnete krajem jula, a po kojoj su jutros uhapšeni.
Za sada nema zvaničnih informacija o tome da li će se istraga proširiti i na druge policijske funkcionere, niti da li će biti pokrenuti postupci zbog ranijih prijava za policijsko nasilje koje se dovode u vezu sa Kričkom.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
