Kada je ChatGPT krajem 2022. godine postao globalni fenomen, pojavile su se prognoze da bi tradicionalni internet pretraživači, predvođeni Guglom, mogli postepeno da izgube značaj. Gotovo četiri godine kasnije, podaci pokazuju drugačiju sliku. Gugl beleži najbrži rast broja pretraga u poslednjih pet godina, a kompanija za to zasluge pripisuje upravo veštačkoj inteligenciji.
Ipak, rast korišćenja pretraživača ne prati u potpunosti i rast prihoda, što otvara novo pitanje za jednu od najvećih tehnoloških kompanija na svetu – kako zaraditi od načina pretraživanja koji se sve više oslanja na veštačku inteligenciju.
Finansijski rezultati kompanije Alphabet, u čijem je vlasništvu Gugl, za treći kvartal 2026. godine pokazuju da su prihodi od Gugl pretrage i povezanih aktivnosti dostigli 63,35 milijardi dolara. To je 12 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Istovremeno, međugodišnji rast broja upita u Gugl pretraživaču dostigao je najviši nivo u poslednjih pet godina, navodi kompanija. Izvršni direktor Sandar Pičai istakao je da ulaganja u veštačku inteligenciju podstiču korisnike da češće pretražuju internet, uključujući i upite povezane sa kupovinom proizvoda i usluga.
Međutim, prihod od pretrage ostao je ispod očekivanja analitičara. Prema njihovim procenama, trebalo je da dostigne približno 65 milijardi dolara.
Više pretraga, ali manje prihoda od pojedinih upita
Jedan od razloga za ovaj nesklad leži u promeni načina na koji korisnici dolaze do informacija.
Gugl sve više razvija funkcije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, među kojima su AI Mode i AI Overviews. Prva omogućava korisnicima da sa pretraživačem vode razgovor i postavljaju dodatna pitanja, dok druga prikazuje odgovore generisane veštačkom inteligencijom na vrhu rezultata pretrage.
Takav pristup menja i prostor za oglašavanje. U tradicionalnoj pretrazi oglasi se prikazuju uz listu rezultata, dok razgovor sa veštačkom inteligencijom funkcioniše drugačije, pa je i mogućnost ostvarivanja prihoda po pojedinačnom upitu manja.
Filip Šindler, direktor poslovanja u Guglu, potvrdio je da je snažan rast broja upita kroz AI Mode uticao na prihode od oglašavanja upravo zbog slabije mogućnosti njihove monetizacije. Na rezultate su uticali i drugi faktori, uključujući kretanje deviznih kurseva i promene u oglašivačkim budžetima pojedinih industrija i tržišta.
Zbog toga Gugl postepeno proširuje prikazivanje oglasa u funkcijama AI Mode i AI Overviews. Šindler je naveo da su dosadašnji eksperimenti dali ohrabrujuće rezultate i da kompanija sada širi oglašavanje na veći broj korisnika i upita, uključujući i međunarodna tržišta.
Gugl ne gubi korisnike, ali mora da promeni poslovni model
Rezultati trećeg kvartala pokazuju da pojava generativne veštačke inteligencije nije dovela do očekivanog odliva korisnika iz Gugl pretrage. Naprotiv, kompanija tvrdi da njene nove AI funkcije podstiču ljude da postavljaju više pitanja i pretražuju na drugačije načine.
Ipak, to ne znači da je izazov za Gugl nestao. Kompanija mora da pronađe način da nove navike korisnika pretvori u prihode, a da pritom ne naruši iskustvo pretraživanja zbog kojeg se korisnici i dalje vraćaju njenom servisu.
Tako se konkurentska borba koju je pokrenuo ChatGPT pokazuje složenijom od jednostavnog pitanja da li će korisnici napustiti Gugl. Za sada ga veštačka inteligencija ne potiskuje iz pretrage, ali menja način na koji se ona koristi i, što je za kompaniju posebno važno, način na koji može da se unovči.
Od veštačke inteligencije do sportskih velikana: Šta smo najviše „guglali” tokom 2025. godine
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
