Potpredsednica Skupštine Kosova iz Srpske liste Tanja Vujović, koja je istovremeno dekanica Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, imenovana je za vršioca dužnosti predsednice Upravnog odbora Instituta ekonomskih nauka u Beogradu. Milan Smikić, saradnik na Pravnom fakultetu – je iz Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica prešao na mesto načelnika Kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga, dok je Goran Popović postavljen za načelnika Pećkog okruga. U Muzeju u Prištini promenjena su oba upravljačka tela, a među novoimenovanima su i imena koja se već pojavljuju u ranijim kadrovskim odlukama. Sve to deo je kadrovanja Vlade Đura Macuta u poslednjim mesecima njenog mandata, neposredno pre političke promene u Srbiji.
Dok se posle parlamentarnih izbora 25. oktobra u Srbiji najavljuju provere rada državnih institucija, trošenja javnog novca i odgovornosti funkcionera, zvanična kadrovska rešenja odlazeće vlade pokazuju kako su tokom avgusta, septembra i oktobra popunjavana rukovodeća mesta u institucijama Srbije povezanim sa Kosovom.
KoSSev je nastavio da analizira kadrovska rešenja, ovog puta sa osam sednica Vlade Srbije, uključujući odluke koje se neposredno odnose na Kosovo, ali i postavljenja osoba koje istovremeno obavljaju funkcije u kosovskim institucijama ili dolaze iz ustanova Univerziteta u Prištini.
Pored imenovanja novih rukovodilaca, odluke pokazuju i nastavak dugogodišnje prakse tromesečnih postavljenja vršilaca dužnosti u Kancelariji za Kosovo i Metohiju i kancelariji zaduženoj za pregovarački proces sa Prištinom.
Tanja Vujović: Potpredsednica Skupštine Kosova i predsednica odbora beogradskog instituta
Vlada Srbije je 8. oktobra imenovala prof. dr Tanju Vujović za vršioca dužnosti predsednice Upravnog odbora Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.
U rešenju broj 119-10139/2026 Vujović je predstavljena kao redovna profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Međutim, njene funkcije nisu ograničene na univerzitet.
Prema javno dostupnim podacima Univerziteta u Prištini, Vujović je i dekanica Ekonomskog fakulteta, dok je u kosovskom institucionalnom sistemu poslanica Srpske liste i potpredsednica Skupštine Kosova iz reda srpske zajednice.
Za potpredsednicu Skupštine izabrana je 13. septembra, nakon što osam prethodno predloženih kandidata Srpske liste nije dobilo potrebnu podršku poslanika.
Među njima su bili Slavko i Igor Simić, Srđan Popović, Zlatan Elek, Jovana Radosavljević, Ljiljana Stevanović, Branislav Nikolić i Milan Joksimović.
Za Tanju Vujović glasala su 62 poslanika, uključujući i poslanike Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, koji prethodno nisu podržali druge predloge Srpske liste. Zanimljivo je da je i Radio-televizija Srbije njen izbor tada posebno istakla, navodeći ime predstavnice Srpske liste čak i u naslovu vesti: „Skupština u Prištini izabrala još tri potpredsednika, među njima Tanja Vujović“.
Nepune četiri nedelje nakon njenog izbora za potpredsednicu kosovskog parlamenta, Vlada Srbije imenovala ju je na rukovodeću funkciju u naučnoj ustanovi u Beogradu.
Tako se u njenom slučaju prepliću tri nivoa javnog angažovanja: rukovođenje fakultetom u sistemu Srbije, poslanička i potpredsednička funkcija u kosovskom institucionalnom sistemu i novo imenovanje u upravljačko telo beogradskog instituta.
Samo rešenje ne sadrži obrazloženje izbora, niti precizira koliko će trajati njen mandat vršioca dužnosti.
Za v.d. članove Upravnog odbora Instituta ekonomskih nauka istom odlukom imenovani su prof. dr Petar Veselinović, dr Katica Radosavljević i prof. dr Otilija Sedlak.
Samo sedam dana kasnije, 15. oktobra, Vlada je razrešila Otiliju Sedlak, a na njeno mesto imenovala dr Nikolu Ćurčića, naučnog savetnika Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu.
Za ovu promenu, sprovedenu svega nedelju dana nakon imenovanja odbora, u rešenju nije navedeno obrazloženje.
Milan Smikić: Iz Privremenog organa Kosovske Mitrovice u načelnika okruga
Jedna od najjasnijih kadrovskih promena u pregledanim dokumentima odnosi se na Milana Smikića.
Vlada Srbije je 15. septembra donela rešenje kojim ga razrešava dužnosti vršioca dužnosti člana Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica.
Za razliku od brojnih drugih odluka o razrešenjima, u ovom dokumentu naveden je konkretan razlog: „Zbog prelaska na drugu dužnost.“
Istog dana drugim rešenjem Smikić je postavljen za načelnika Kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Razrešenje iz Privremenog organa nosi broj 119-9320/2026, a postavljenje na mesto načelnika 119-9332/2026.
Reč je, dakle, o prelasku sa jedne funkcije na drugu unutar institucionalnog sistema Srbije na Kosovu.
Smikić je, prema zvaničnim podacima Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, i saradnik u nastavi na ovom fakultetu, u oblasti poslovnopravnih nauka.
Njegovo ime nalazi se među članovima Nastavno-naučnog veća, a naveden je i kao saradnik na izvođenju nastave iz pojedinih predmeta tokom 2026. godine.
Smikić je na mesto načelnika došao nakon Vučine Jankovića, nekadašnjeg gradonačelnika Zvečana u kosovskom sistemu i funkcionera Srpske liste.
Janković je za načelnika Kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga imenovan još 2021. godine, a KoSSev je prethodno izvestio i o njegovom razrešenju tokom jula 2026.
Njegov politički i institucionalni put godinama je obeležen prelascima između funkcija u srpskom i kosovskom sistemu.
Pored funkcije gradonačelnika Zvečana, Janković je bio i predsednik Upravnog odbora Studentskog centra „Priština“ u Kosovskoj Mitrovici. Sa te funkcije Vlada Srbije razrešila ga je u novembru 2023, kada je za v.d. predsednice imenovana Marina Biševac.
Vučina Janković razrešen funkcije predsednika UO studentskog centra u KM, novi v.d. Marina Biševac
Sada je, nakon Jankovićevog odlaska sa mesta načelnika, na tu funkciju postavljen Smikić, koji je prethodno bio član Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica.
Time se nastavlja praksa premeštanja poznatih lokalnih kadrova između različitih institucija Srbije na Kosovu, koju KoSSev prati godinama.
U rešenju o Smikićevom postavljenju nije naveden vremenski ograničen mandat.
Goran Popović postavljen za načelnika Pećkog okruga
Na istoj sednici, 15. septembra, Vlada Srbije postavila je Gorana Popovića za načelnika Pećkog upravnog okruga sa sedištem u Peći.
Odluka je zavedena pod brojem 119-9333/2026.
Rešenje ne navodi ko je prethodno obavljao ovu funkciju, zbog čega je Popović izabran, niti koliko će trajati njegov mandat.
Prema pisanju portala IN4S, Goran Popović je pre imenovanja za načelnika Pećkog upravnog okruga obavljao funkciju sekretara Privremenog organa opštine Đakovica, a po obrazovanju je master pravnik. Njegovo prethodno angažovanje KoSSev nije uspeo da potvrdi iz nezavisnog zvaničnog izvora.
Na jednoj sednici Vlade tako su imenovana dvojica načelnika upravnih okruga na Kosovu – Kosovsko-mitrovačkog i Pećkog, za koje je upravo IN4S letos napisao:
Muzej u Prištini: Promenjeni Upravni i Nadzorni odbor
Još jedan značajan paket kadrovskih odluka odnosi se na Muzej u Prištini, ustanovu u sistemu Srbije.
Na sednici održanoj 20. avgusta Vlada je donela četiri rešenja kojima su promenjeni predsednici i članovi Upravnog i Nadzornog odbora.
Sa mesta predsednika Upravnog odbora razrešen je Radislav Filić, dok su dužnosti članova razrešeni Milica Komnenović, Ljubomir Lončarević, Svetlana Hadžić, Vesna Popara i Peja Fatmir.
Za novog predsednika Upravnog odbora imenovan je dr Jovan Aleksić, a za članove Branka Lalić, Boban Jevtić, Milena Zdravković i Mina Darmanović.
Istovremeno je razrešena predsednica Nadzornog odbora Radmila Popović, kao i članovi Ljubinko Maksimović, Dragiša Kostić i mr Miloje Fuković.
Za novog predsednika Nadzornog odbora imenovan je Aleksandar Gudžić, a za članove Iskra Bisenić i Miroslav Ivić.
Odluke nose brojeve 119-8395/2026, 119-8396/2026, 119-8397/2026 i 119-8398/2026.
Ukupno je razrešeno deset osoba, a imenovano osam. U novim sastavima odbora navedeno je manje članova nego u rešenjima o razrešenju, ali Vlada nije objasnila razlog te razlike.
Ime Jovana Aleksića pojavljuje se i tri godine ranije kao člana Upravnog odbora Studentskog centra „Priština“ u Kosovskoj Mitrovici, iz kojeg je razrešen u novembru 2023. godine.
Tada je Vlada razrešila ceo dotadašnji odbor, na čijem je čelu bio upravo Vučina Janković, a pojedine članove je ponovo imenovala u novi sastav.
Jovan Aleksić nije bio među onima koji su tada ponovo imenovani.
Vladina rešenja ne sadrže obrazloženje kriterijuma za izbor novih rukovodilaca za ova dva meseca.
Kancelarija za KiM: Nastavljena dugogodišnja praksa tromesečnih postavljenja
U Kancelariji za Kosovo i Metohiju i kancelariji nadležnoj za pregovarački proces sa Prištinom nastavljena je dugogodišnja praksa postavljenja u statusu vršilaca dužnosti, mahom na po tri meseca.
Petar Petković je 30. jula ponovo postavljen za v.d. direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju na tri meseca.
Milica Dakić je 6. avgusta postavljena za v.d. pomoćnika direktora Kancelarije, za Sektor za opšte i pravne poslove, počev od 13. avgusta, na tri meseca.
Miloš Terzić je 17. septembra postavljen za v.d. zamenika direktora Kancelarije, počev od 19. septembra, takođe na tri meseca.
Marko Antić je 1. oktobra postavljen za v.d. direktora Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, počev od 2. oktobra, na tri meseca.
Među septembarskim kadrovskim rešenjima Vlade Srbije nalaze se i nova tromesečna postavljenja u rukovodstvu Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Za vršioce dužnosti zamenika direktora postavljeni su Dušica Nikolić i Veselin Kočanović, dok su Milena Parlić, Borislav Tajić i Svetlana Miladinov postavljeni za vršioce dužnosti pomoćnika direktora u sektorima za saradnju sa SPC i kulturno nasleđe, infrastrukturne projekte, odnosno povratak, socijalna pitanja i ljudska prava.
Reč, međutim, nije nužno o novim kadrovima. Za više ovih funkcionera postoje ranija rešenja o postavljenju, što ukazuje na praksu ponavljanja kratkoročnih v. d. mandata.
I Dušanu Kozarevu još tri meseca u Ministarstvu spoljnih poslova
U kadrovskim rešenjima od 13. avgusta nalazi se i Dušan Kozarev, nekadašnji zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Vlada ga je ponovo postavila za vršioca dužnosti generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova, počev od 17. avgusta, na tri meseca.
Da nije reč o njegovom prvom postavljenju, potvrđuju i ranija saopštenja Ministarstva spoljnih poslova, u kojima se Kozarev kao generalni sekretar navodi još tokom 2025. godine, kao i u maju 2026.
Pre dolaska u Ministarstvo, od 2014. do 2020. bio je zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju i učestvovao u pregovaračkim timovima za dijalog Beograda i Prištine, uključujući implementaciju Prvog briselskog sporazuma.
Trinaest godina privremenih organa, kadrovi i dalje na funkcijama
Nova rešenja nastavljaju praksu kadrovskog popunjavanja privremenih opštinskih organa na Kosovu, koja traje još od 2013. godine.
U prethodnom pregledu, objavljenom 14. avgusta, KoSSev je izvestio o promenama u privremenim organima Prizrena, Vučitrna i Suve Reke.
Prethodno su zabeležene odluke koje su se odnosile na Peć i Dečane, uključujući slučaj Dušana i Jovana Portića i dva rešenja koja su u kratkom vremenskom razmaku doneta za Privremeni organ opštine Peć.
Skupštine opština na Kosovu u sistemu Srbije raspuštene su 2013. godine, nakon čega je Vlada Srbije obrazovala privremene organe, kojih bi prema dosadašnjoj evidenciji trebalo da bude 29.
Iako je prema Zakonu o lokalnoj samoupravi Srbije predsednik Narodne skupštine morao u roku od dva meseca od raspuštanja opština da raspiše izbore za odbornike, kako bi se konstituisale nove lokalne vlasti, to se nije dogodilo.
Ulogu lokalnih samouprava u sistemu Srbije na terenu su tako preuzeli privremeni organi, koji više od trinaest godina funkcionišu paralelno sa opštinama u kosovskom sistemu – poslednjih godina mahom administrativno i na papiru, a sve manje vidljivo u samoj praksi.
Ustavni sud Srbije je 3. aprila 2014. godine odluke o raspuštanju skupština opština Podujevo, Đakovica, Suva Reka, Dečane, Prizren, Uroševac i Klina, kao i o formiranju njihovih privremenih organa, proglasio neustavnim i nezakonitim.
Uprkos tome, praksa rada i kadrovskog popunjavanja privremenih organa nastavljena je.
Tokom godina nisu bili retki ni slučajevi da ista osoba istovremeno obavlja funkcije u oba sistema, ili da se nakon odlaska sa jedne pozicije pojavi na drugoj, bilo u institucijama Srbije na Kosovu, bilo u centralnoj Srbiji.
Kadrovske promene tako često ne znače i odlazak funkcionera iz institucionalnog sistema, već njegov prelazak na drugo mesto.
Još krajem 2019. godine tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić najavljivao je da će funkcioneri koji ne budu pokazali rezultate na terenu biti smenjeni.
„Ko se ne bude toga pridržavao, ko ne bude na terenu u januaru mesecu, nema ljutiš. Na kraju januara meseca, početkom februara, biće promena i u privremenim organima i na rukovodećim pozicijama u institucijama Republike Srbije i u mnogim drugim mestima“, poručivao je tada Đurić.
Gotovo sedam godina kasnije, rešenja i dalje uglavnom stižu bez javno dostupnih obrazloženja o rezultatima rada, razlozima za razrešenja ili kriterijumima za nova imenovanja.
Istovremeno, deo poznatih kadrova ostaje u institucionalnom i političkom krugu, prelazeći sa funkcije na funkciju, iz jedne ustanove u drugu, a ponekad i između srpskog i kosovskog sistema.
Kraj Macutove vlade: Najavljene provere institucija, kadrovska praksa ostaje dokumentovana
Nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra, na kojima je Studentska lista odnela pobedu, u Srbiji je otvoren proces promene vlasti posle više od decenije dominacije Srpske napredne stranke.
Vlada Đura Macuta sada radi u tehničkom mandatu, a predstavnici Studentske liste najavljuju preispitivanje rada državnih institucija i javnih preduzeća, uključujući finansije, javne nabavke, ugovore i preuzete obaveze.
Na konferenciji za novinare 29. oktobra pozvali su zaposlene u institucijama da prijave sumnjive radnje i spreče uništavanje dokumentacije u periodu tranzicije vlasti.
Kadrovska rešenja za institucije Srbije na Kosovu, koja KoSSev prati godinama, sada ostaju kao deo zvanične dokumentacije o načinu na koji su te institucije vođene.
Ona pokazuju kontinuitet već poznate prakse: funkcioneri se razrešavaju i ponovo postavljaju, pojedini prelaze sa jedne javne funkcije na drugu, a u upravljačka tela ulaze i ljudi čije prethodne funkcije i rezultate javnost neretko teško može da prati.
Među njima ima dugogodišnjih političkih funkcionera, univerzitetskih profesora i već poznatih imena, ali i kadrova čiji su javni rad, konkretne nadležnosti i učinak u institucijama na Kosovu znatno manje vidljivi od samih odluka o njihovom imenovanju.
To, samo po sebi, ne znači da su imenovanja nezakonita ili da su praćena zloupotrebama.
Međutim, činjenica da se kadrovske promene godinama odvijaju bez detaljnih javnih obrazloženja otvara pitanja koja ostaju i nakon odlaska ove vlade: prema kojim kriterijumima se funkcioneri biraju, kome odgovaraju za rezultate, koliko se njihov rad vidi na terenu i ko kontroliše sredstva kojima institucije raspolažu?
Upravo na takva pitanja javnost često nije dobijala odgovore, čak ni kada je reč o institucijama koje su formalno nastavile da postoje, dok se njihovo stvarno prisustvo na Kosovu postepeno smanjivalo.
Izbori u Srbiji promenili su političke okolnosti, ali nisu promenili sadržaj odluka koje je Vlada donosila.
Imena, funkcije i brojevi rešenja ostaju. Ono što u mnogim od tih dokumenata i dalje nedostaje jesu jasni razlozi za izbor pojedinih kadrova, rezultati njihovog rada i odgovornost za donete odluke.
Pobeda Studentske liste sada otvara i pitanje da li će nova vlast preispitati nasleđenu kadrovsku politiku ili će se promena završiti na imenima onih koji zauzimaju funkcije.
Za Srbe na Kosovu to pitanje ima dodatnu težinu. Godinama su odluke o njihovom institucionalnom i političkom položaju donošene u Beogradu, dok su se institucije Srbije na terenu postepeno gasile, a posledice takve politike ostajale građanima.
Da li će nova vlast promeniti samo ljude koji su takvu politiku sprovodili ili i samu politiku prema Kosovu — jedno je od pitanja na koje izborna pobeda tek treba da donese odgovor.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
