Od 13 žrtava trgovine ljudima identifikovanih na Kosovu tokom 2025. godine, čak 11 su devojčice, a preostale dve odrasle žene. Sve su bile žrtve seksualne eksploatacije. Istovremeno, broj krivično gonjenih osumnjičenih za trgovinu ljudima smanjen je sa 49 na 34, dok sudovi nastavljaju da izriču kazne ispod zakonskog minimuma. Kosovske institucije i dalje ne prepoznaju dosledno prisilno prosjačenje dece kao trgovinu ljudima, a žrtvama nedostaje dugoročna podrška za oporavak i reintegraciju, navodi se u najnovijem izveštaju američkog Stejt departmenta.
U godišnjem izveštaju o trgovini ljudima za 2026. godinu, Kosovo je zadržano u drugoj kategoriji (Tier 2), koja obuhvata one koji ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde za eliminisanje trgovine ljudima, ali preduzimaju značajne napore da ih dostignu.
Stejt department klasifikuje učinak prema četiri nivoa: Tier 1, Tier 2, Tier 2 Watch List i Tier 3. Prvi podrazumeva ispunjavanje minimalnih standarda, dok treći označava neispunjavanje tih standarda bez značajnih napora za njihovo dostizanje. Između njih nalaze se druga kategorija i posebna lista pojačanog nadzora.
„Vlada Kosova ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminisanje trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to postigne“, navodi Stejt department.
Američke vlasti ocenjuju da je u odnosu na prethodni izveštajni period postignut određeni napredak, uključujući povećanje broja osuđujućih presuda, više zatvorskih kazni i veća izdvajanja za pomoć žrtvama.
Međutim, istovremeno ukazuju na ozbiljne nedostatke u procesuiranju počinilaca, identifikaciji žrtava i njihovoj zaštiti.
Manje krivično gonjenih, tri osuđena trgovca ljudima
Prema podacima iz izveštaja, Kosovska policija je tokom 2025. godine istraživala četiri nova slučaja trgovine ljudima, u poređenju sa pet tokom 2024. godine.
Dva slučaja odnosila su se na seksualnu eksploataciju, jedan na radnu eksploataciju, dok za četvrti nije preciziran oblik trgovine ljudima. Policija je nastavila i istrage u dva slučaja iz ranijih godina.
Nadležni organi krivično su gonili 34 osumnjičene osobe, u odnosu na 49 tokom prethodne godine.
Od toga, 15 osoba gonjeno je zbog seksualne eksploatacije, dve zbog radne eksploatacije, dok je 17 bilo obuhvaćeno postupcima za druge ili neprecizirane oblike trgovine ljudima.
Sudovi su osudili tri trgovca ljudima zbog seksualne eksploatacije, naspram jednog prethodne godine.
Jednom osuđenom izrečeno je pet godina i šest meseci zatvora i novčana kazna od 3.000 evra, drugom tri godine zatvora, dok je trećem izrečena uslovna kazna od godinu dana.
Stejt department upozorava da ovakva kaznena politika i dalje ne odgovara težini krivičnih dela.
„Kazne ispod zakonskog minimuma, kao i samo novčane kazne, podrivaju napore da se trgovci ljudima pozovu na odgovornost i stvaraju potencijalne rizike po bezbednost žrtava“, navodi se u izveštaju.
Kosovski Krivični zakonik za trgovinu odraslim osobama predviđa kazne od pet do 12 godina zatvora, a kada su žrtve deca, od pet do 15 godina, uz novčane kazne.
Američki izveštaj beleži i krivično gonjenje 17 osoba zbog korišćenja seksualnih usluga žrtava trgovine ljudima, bez osuđujućih presuda u toj kategoriji tokom izveštajnog perioda.
Jedanaest devojčica među 13 identifikovanih žrtava
Posebno zabrinjavajući podaci odnose se na uzrast i pol identifikovanih žrtava.
Tokom 2025. godine identifikovano je 13 žrtava, jedna manje nego prethodne godine.
Sve su bile ženskog pola i sve su bile žrtve seksualne eksploatacije. Među njima je bilo 11 devojčica i dve odrasle žene.
Nijedna od identifikovanih žrtava nije bila strani državljanin.
Stejt department, međutim, ukazuje na nedostatke u prepoznavanju dece koja su primorana na prosjačenje, što otvara pitanje koliko takvih slučajeva ostaje van zvanične evidencije žrtava trgovine ljudima.
„Posmatrači su ukazali na nedostatak smernica i proaktivnog identifikovanja žrtava prisilnog prosjačenja, posebno dece“, navodi se u izveštaju.
Prisilno prosjačenje dece ne tretira se dosledno kao trgovina ljudima
Jedna od najozbiljnijih primedaba odnosi se na postupanje policije i pravosuđa u slučajevima prisilnog prosjačenja dece.
Stejt department navodi da Kosovska policija slučajeve u kojima roditelji primoravaju decu na prosjačenje nastavlja da istražuje kao zanemarivanje ili zlostavljanje dece, umesto kao trgovinu ljudima.
Prema objašnjenju koje su kosovski organi dali američkim vlastima, deca koja prose u prisustvu roditelja, prema njihovom tumačenju kosovskog zakonodavstva, ne ispunjavaju uslove da se takvi slučajevi kvalifikuju kao trgovina ljudima.
Američki izveštaj upozorava i na posledice takvog pristupa.
Zbog nedovoljno razvijenih procedura za identifikaciju žrtava, institucije nisu uspele da efikasno spreče kažnjavanje potencijalnih žrtava za protivpravne radnje koje su bile neposredna posledica njihove eksploatacije.
Sudijama i tužiocima nedostaju znanje i iskustvo
Izveštaj ukazuje i na nedostatke u radu pravosudnih institucija.
Prema ocenama posmatrača na koje se poziva Stejt department, većina tužilaca i sudija nema dovoljno obuke i iskustva, posebno u predmetima koji uključuju emocionalnu kontrolu ili psihološku prinudu nad žrtvama.
To, kako se navodi, doprinosi blagim kaznama, ali i situacijama u kojima se slučajevi trgovine ljudima procesuiraju kao lakša krivična dela.
Kosovska policija je tokom izveštajnog perioda raspolagala sa 45 službenika specijalizovanih za istrage trgovine ljudima, raspoređenih u osam regionalnih jedinica.
Istovremeno, institucije su sprovodile obuke policajaca, sudija i tužilaca, u saradnji sa međunarodnim organizacijama i civilnim sektorom.
Stejt department beleži i napore u istraživanju mogućeg učešća službenih lica u trgovini ljudima, ali ne iznosi podatak o broju pravosnažnih osuda službenika u tom kontekstu.
Više novca za zaštitu, ali žrtve i dalje bez dugoročne podrške
Kosovske institucije povećale su izdvajanja za zaštitu žrtava i programe prevencije.
Prema izveštaju, institucije i organizacije civilnog društva zajedno su pružile pomoć za 18 žrtava trgovine ljudima.
Pomoć je uključivala smeštaj, zdravstvenu zaštitu, psihološko savetovanje, pravnu podršku i pomoć pri povratku u mesto porekla.
Za dva prihvatilišta kojima upravljaju nevladine organizacije izdvojeno je 110.000 i 52.000 evra, dok je za objekat namenjen zaštiti žrtava visokog rizika opredeljeno između 120.000 i 150.000 evra.
Dodatnih 39.000 evra izdvojeno je međunarodnoj nevladinoj organizaciji za rad dnevnog centra za decu koja žive ili rade na ulici.
Međutim, izveštaj ukazuje da reintegracija žrtava i dalje predstavlja jednu od najvećih slabosti sistema.
„Organizacije civilnog društva izvestile su o dobrom kvalitetu brige o žrtvama, ali su programi reintegracije imali ograničen uspeh zbog nedostatka resursa i mogućnosti zapošljavanja koje bi žrtvama omogućile finansijsku samostalnost“, navodi Stejt department.
Posebno se ukazuje na nedovoljne kapacitete centara za socijalni rad, koji nemaju dovoljno zaposlenih i resursa da odgovore na sve obaveze.
Problemi su naročito izraženi kod dece, žrtava koje su ponovo izložene eksploataciji i osoba kojima je potrebna dugotrajna psihosocijalna podrška.
Devojčice vrbuju lažnim obećanjima o braku i poslu
U delu izveštaja koji se odnosi na oblike trgovine ljudima na Kosovu, Stejt department opisuje načine na koje počinioci vrbuju i eksploatišu žrtve.
Žene i devojčice često se privlače lažnim obećanjima o braku ili zaposlenju kao pevačice i plesačice, a zatim primoravaju na seksualnu eksploataciju u privatnim kućama, stanovima, noćnim klubovima i salonima za masažu.
Deca sa Kosova, iz Albanije i susednih područja izložena su prisilnom prosjačenju.
Američki izveštaj posebno navodi da su među žrtvama seksualne eksploatacije na Kosovu najčešće devojčice sa Kosova, ali da su eksploatisane i žene i devojke iz Albanije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije i drugih zemalja.
Zabeležena je i eksploatacija stranih državljanki iz Kolumbije, Meksika, Tajlanda i Venecuele.
Istovremeno, građani Kosova postaju žrtve seksualne i radne eksploatacije i širom Evrope.
Druga kategorija uprkos povećanim naporima
Kosovo je i u ovogodišnjem izveštaju ostalo u drugoj kategoriji, što ne znači da ispunjava minimalne standarde u borbi protiv trgovine ljudima.
Stejt department priznaje određeni napredak u broju osuđujućih presuda, finansiranju zaštite žrtava i preventivnim merama, ali istovremeno ukazuje da ključne slabosti ostaju: nedovoljno krivično gonjenje, blage kazne, neadekvatno prepoznavanje prisilnog prosjačenja dece i nedostatak dugoročne podrške žrtvama.
Prema proceni kosovskih institucija navedenoj u izveštaju, od ciljeva nacionalnog akcionog plana za period 2024–2025. završeno je 48 odsto, 38 odsto aktivnosti ostalo je u toku, dok 17 odsto nije realizovano.
Američke vlasti u zaključku priznaju povećane napore kosovskih institucija u borbi protiv trgovine ljudima, ali upozoravaju da rezultati, posebno kada je reč o zaštiti dece i odgovornosti počinilaca, još nisu dovoljni.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
