Dok se na Kosovu nastavlja osporavanje prvostepene presude bivšim čelnicima OVK, uz proteste, izmene zakona, političku i javnu mobilizaciju protiv rada Specijalizovanih veća, predsednica ovog suda Ekatarina Trendafilova oglasila se neuobičajenim video-obraćanjem u kojem brani nezavisnost, nepristrasnost i zakonitost rada suda. Poručila je da su kritike sudskih odluka legitimne, ali da niko ne može određivati sudijama kako će tumačiti i primenjivati zakon, niti uticati na njihov rad. Njena poruka objavljena je uoči dve važne procesne prekretnice: izricanja presude Hašimu Tačiju u drugom postupku, 17. novembra, i isteka roka za najavu žalbi na presudu za ratne zločine, 27. novembra.
U video-obraćanju objavljenom 19. oktobra na zvaničnom sajtu Specijalizovanih veća Kosova, Trendafilova je upozorila na, kako je navela, dugogodišnje dezinformacije o nezavisnosti i radu suda, ali i pokušaje ometanja pravde.
„Od osnivanja, Specijalizovana veća bila su izložena dezinformacijama o svojoj nezavisnosti i radu. Bilo je i pokušaja ometanja pravde, što je dovelo do osuđujućih presuda i priznanja krivice zbog zastrašivanja svedoka pred sudom“, navela je Trendafilova.
Naglasila je da Specijalizovana veća imaju mandat zasnovan na razmeni pisama, Ustavu Kosova i Zakonu o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, te da je njihova obaveza da obezbede nezavisne, nepristrasne i pravične krivične postupke, uz zaštitu svedoka i žrtava.
„Suprotno dezinformacijama o sudu koje se neprestano šire, Specijalizovana veća garantuju pravo optuženih na pravično suđenje u skladu sa međunarodno priznatim standardima“, poručila je.
Kritika je legitimna, diktiranje sudijama nije
Poseban deo obraćanja posvetila je nezavisnosti sudija i pravnim mehanizmima kojima optuženi mogu osporavati njihove odluke.
Trendafilova je podsetila da sudije dolaze iz država članica Evropske unije i drugih država koje doprinose radu Specijalizovanih veća, kao i da moraju ispunjavati visoke profesionalne i etičke kriterijume.
Prema njenim rečima, sudije su obavezne da postupaju u skladu sa međunarodnim konvencijama na koje se poziva Ustav Kosova, uključujući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i praksu Evropskog suda za ljudska prava.
Ukazala je i na mogućnost preispitivanja odluka pred žalbenim većima, većem Vrhovnog suda, kao i pred Specijalizovanim većem Ustavnog suda u slučajevima navodnog kršenja prava optuženih.
„Optuženi su koristili ove pravne mehanizme i u određenom broju odluka bili su uspešni“, rekla je.
Najdirektniju poruku uputila je povodom odnosa između prava na kritiku sudskih odluka i nezavisnosti pravosuđa.
„Iako je kritika sudskih odluka legitimna u demokratskom društvu, vladavina prava nalaže da niko ne može diktirati sudijama kako će tumačiti i primenjivati zakon.“
„Kao nezavisna pravosudna institucija, Specijalizovana veća izvršavaju svoj mandat bez političkih obzira, preferencija, uticaja ili mešanja“, naglasila je.
Obraćanje je završila porukom da će sud nastaviti da radi nezavisno od spoljnog pritiska, uz očekivanje da svi relevantni akteri ispune svoje obaveze u zaštiti vladavine prava.
Trendafilova, međutim, nije poimenično pomenula kosovske političke predstavnike, proteste, izmene zakona niti četvoricu osuđenih bivših čelnika OVK.
Presuda, protesti, promene zakona i mobilizacija javnosti
Prvostepena presuda od 16. septembra, kojom su Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići osuđeni za ratne zločine na kazne od 13 do 25 godina zatvora, pokrenula je jedan od najintenzivnijih talasa javnog i političkog osporavanja Specijalizovanih veća od njihovog osnivanja.
Četvorica bivših čelnika OVK proglašena su krivim za proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistva, dok su oslobođena optužbi za zločine protiv čovečnosti.
Protesti pod sloganom „Ne u moje ime“ održavani su svake večeri u Prištini, uz zahteve kosovskim institucijama da preduzmu konkretne korake protiv, kako su organizatori tvrdili, nepravedne presude.
Mobilizacija nije ostala ograničena na udruženja veterana OVK i političke stranke.
U kampanju su se uključivali javni govornici iz medija, umetnosti, akademske zajednice i drugi društveni akteri, dok je platforma „Sloboda ima ime“ (Liria ka Emër) najavljivala protestne aktivnosti i van Kosova, peticije međunarodnim institucijama i diplomatsku kampanju.
Paralelno sa protestima, 24 predstavnika civilnog društva, akademske zajednice i drugih javnih krugova obratila su se Ombudsmanu Kosova Naimu Ćeljaju sa zahtevom da pred Ustavnim sudom pokrene preispitivanje pojedinih odredaba Zakona o Specijalizovanim većima i njihove primene.
Među pitanjima koja su otvorili nalaze se granice mandata suda, primena koncepta zajedničkog zločinačkog poduhvata i odnos između političke, vojne i individualne krivične odgovornosti. Ombudsman je 12. oktobra potvrdio da zahtev još razmatra.
Na političkom planu, Demokratska partija Kosova pokrenula je inicijativu za izmenu Zakona o Specijalizovanim većima, koju je Skupština usvojila 6. oktobra po ubrzanoj proceduri.
Izmenama se, između ostalog, predviđaju ograničavanje nadležnosti suda, maksimalna kazna zatvora od 15 godina, mogućnost izdržavanja kazni na Kosovu i ovlašćenje predsednice za pomilovanje.
Izmene su 15. oktobra dostavljene predsednici Kosova Justini Široka-Pulji, koja ima osam dana da ih proglasi ili vrati Skupštini na ponovno razmatranje.
Evropska unija je oštro kritikovala zakonske izmene. Komesarka za proširenje Marta Kos ocenila ih je kao neprihvatljive i suprotne obavezama Kosova prema EU, upozoravajući da se pravila ne mogu menjati tokom sudskih postupaka na način koji narušava međunarodne standarde vladavine prava.
Institucionalno angažovanje nije se završilo izmenama zakona. Vlada Kosova je 14. oktobra formirala posebnu radnu grupu za izradu i usaglašavanje državne strategije za žalbene postupke pred Specijalizovanim većima, kao i za koordinaciju pravne, institucionalne i diplomatske podrške. Premijer Aljbin Kurti ocenio je prvostepenu presudu kao „pravno i moralno nepravednu“, poručivši da je cilj da se u žalbenom postupku isprave, kako tvrdi, pravne i istorijske netačnosti.
Na čelo grupe postavljen je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Gljauk Konjufca. U njen rad uključeni su predstavnici institucija i parlamentarnih stranaka, a 19. oktobra potvrđeni su i predstavnici Skupštine i poslaničkih grupa: Vljora Čitaku, Adnan Rustemi, Uran Ismailji, Kujtim Šalja i Beke Beriša. Time je podrška osporavanju prvostepene presude dobila i organizovani međuinstitucionalni okvir.
Dve važne odluke u novembru
Video-poruka Trendafilove objavljena je manje od mesec dana pre izricanja još jedne presude Hašimu Tačiju.
Za 17. novembar u 10 časova zakazano je izricanje prvostepene presude u zasebnom postupku u kojem se Tači, zajedno sa Baškimom Smakajem, Isnijem Kiljajem, Fadiljem Fazljijuom i Hajredinom Kučijem, tereti za krivična dela protiv pravosuđa, povezana sa navodnim pokušajima uticanja na svedoke.
Specijalizovano tužilaštvo zatražilo je šest godina zatvora za Tačija, po tri godine za Smakaja, Kiljaja i Fazljijua i devet meseci za Kučija.
Deset dana kasnije, 27. novembra, ističe rok u kojem odbrana četvorice bivših čelnika OVK i Specijalizovano tužilaštvo mogu da najave žalbe na prvostepenu presudu za ratne zločine.
Žalbeno veće je taj rok produžilo sa prvobitnog 16. oktobra, ali nije prihvatilo zahtev odbrane da se pomeri do 15. decembra.
Time presuda od 16. septembra još nije postala pravosnažna.
Od osporavanja Martijevog izveštaja do zanemarivanja nalaza Klinta Vilijamsona
Osporavanje Specijalizovanih veća ne odnosi se samo na presudu bivšim čelnicima OVK, već godinama obuhvata i same osnove njihovog formiranja. U središtu tih polemika nalazi se izveštaj Dika Martija iz 2011. godine, koji je pokrenuo međunarodnu istragu o teškim zločinima pripadnika OVK, uključujući navode o trgovini ljudskim organima.
U javnosti na Kosovu često se ističe da trgovina organima nije dokazana i da se ona ne nalazi u optužnici protiv Tačija i ostalih. Međutim, iz te činjenice izvodi se i zaključak da su time osporeni nalazi Martijevog izveštaja u celini, pa samim tim i osnov za postojanje Specijalizovanih veća.
Istovremeno se zanemaruju nalazi Specijalnog istražnog tima Evropske unije, koji je predvodio američki tužilac Klint Vilijamson.
Još 29. jula 2014. godine Vilijamson je saopštio da njegov tim nije prikupio dovoljno dokaza za podizanje optužnice za trgovinu organima, ali je istovremeno naglasio da postoje „uverljive indicije“ da se takva praksa dogodila u veoma ograničenom broju slučajeva.
Njegov tim je, međutim, prikupio dokaze dovoljne za pokretanje postupaka protiv pojedinih visokorangiranih pripadnika OVK za druge teške zločine, uključujući otmice, nezakonita pritvaranja, ubistva i progon pripadnika manjinskih zajednica, ali i Albanaca smatranih političkim protivnicima OVK.
Vilijamson je tada izričito naveo da su nalazi njegove istrage u velikoj meri u skladu sa Martijevim izveštajem.
Takvo osporavanje osnova za formiranje suda ponovo je došlo do izražaja nakon septembarske presude. Advokat Tom Gaši krajem septembra tvrdio je da Vilijamsonov izveštaj praktično poništava Martijeve navode i osporava osnov za formiranje Specijalizovanih veća, pozivajući se na dokument koji potvrđuje da taj izveštaj nije bio dostavljen Skupštini Kosova prilikom donošenja zakona. Međutim, izostanak dokumenta iz skupštinske procedure ne znači da je Vilijamson odbacio Martijeve nalaze.
Naprotiv, Vilijamson se upravo u tom periodu ponovo oglasio, detaljnije govoreći o presudi bivšim čelnicima OVK. Potvrdio je da su nalazi njegovog tima iz 2014. u velikoj meri podudarni sa onim što je sud utvrdio u prvostepenoj presudi, da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili predmet njegove istrage i da bi, prema njegovom uverenju, istražitelji verovatno došli do istog zaključka o postojanju zajedničkog zločinačkog poduhvata.
U intervjuu za KALLXO dodatno je naglasio da se postupci odnose na individualnu krivičnu odgovornost nekadašnjih rukovodilaca OVK, a ne na osudu OVK kao organizacije. Istovremeno je kritikovao kosovske vlasti i javne aktere zbog stvaranja očekivanja da će optuženi biti oslobođeni.
Ni njegovi javni istupi nisu prošli bez osporavanja. Jedan od članova Tačijevog odbrambenog tima, Ljirim Grejčevci, optužio je Vilijamsona da je iznosio neistine o rezultatima istrage, nazivajući ga čak štetnijim od Dika Martija. Polemika je tako, osim samih istražnih nalaza, obuhvatila i kredibilitet istražitelja.
Sadašnje insistiranje Trendafilove na nezavisnosti sudija, pravima optuženih i dezinformacijama koje prate rad Specijalizovanih veća zato se ne odnosi samo na osporavanje jedne prvostepene presude. Ona javno brani instituciju čiji su legitimitet, osnivanje i nalazi istraga koje su joj prethodile godinama predmet političkih i javnih polemika.
Trendafilova i ranije na meti protesta u Prištini
Predsednica Specijalizovanih veća i ranije je lično bila suočena sa protestima prilikom poseta Kosovu.
U novembru 2023. godine njenu posetu Prištini pratili su protesti nekadašnjih pripadnika OVK i aktivista Socijaldemokratske partije. U tadašnjem intervjuu za KoSSev pozvala je i one koji ne veruju sudu da dođu i postavljaju pitanja, uz poruku da nema šta da krije.
Još ozbiljniji incident dogodio se 13. maja 2025. godine, kada je konferencija za medije Trendafilove u Prištini otkazana iz bezbednosnih razloga, nakon protesta udruženja bivših pripadnika OVK ispred hotela u kojem je trebalo da govori.
Okupljeni su tada nosili zastave OVK i fotografije haških pritvorenika, koristili dimna sredstva i zahtevali zatvaranje suda.
Za razliku od ranijih obraćanja javnosti tokom poseta Kosovu, Trendafilova je ovoga puta poruku o nezavisnosti suda uputila video-snimkom iz Haga, u periodu u kojem se osporavanje prvostepene presude proširilo sa uličnih protesta na zakonske inicijative i zahteve za ustavno preispitivanje rada Specijalizovanih veća.
Marta Kos ponovo upozorila Prištinu da su izmene Zakona o Specijalizovanim većima neprihvatljive
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
