Ukupna bezbednosna situacija na Kosovu ostala je stabilna, ali je stanje na severu i dalje „mirno, ali krhko“, ocenjuje generalni sekretar Ujedinjenih nacija u najnovijem šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a. Zatvaranje i ometanje rada institucija koje funkcionišu u sistemu Srbije, rušenje objekata i iseljavanja, policijske akcije, navodi o zlostavljanju privedenih, kao i ograničenja verskih i kulturnih simbola, dodatno su pojačali osećaj nesigurnosti i nejednakog tretmana među kosovskim Srbima, navodi se u dokumentu. Generalni sekretar UN upozorava i na dugotrajnu institucionalnu blokadu, ograničen napredak u dijalogu Beograda i Prištine i potrebu da se odluke koje pogađaju nevećinske zajednice donose uz njihove konsultacije i poštovanje zakonskih procedura. Savet bezbednosti sastaće se sutra 20. oktobra, u 15 časova po njujorškom, odnosno u 21 čas po našem vremenu.
Izveštaj generalnog sekretara UN o radu Misije privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), pod oznakom S/2026/779, datiran je 30. septembra i obuhvata period od 16. marta do 15. septembra 2026. godine. Izveštaj stoga ne obuhvata naknadne događaje, uključujući presudu bivšim čelnicima OVK od 16. septembra i politički rasplet u Prištini početkom oktobra.
O njemu će se sutra, 20. oktobra, raspravljati na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku.
U dokumentu se ocenjuje da su politička polarizacija i institucionalna blokada usporile funkcionisanje institucija i sprovođenje važnih politika, dok su tenzije između centralnih i lokalnih vlasti dodatno opteretile situaciju, posebno na severu.
U zaključcima izveštaja ističe se da su zatvaranje institucija koje funkcionišu u sistemu Srbije, ograničenja povezana sa verskim i kulturnim simbolima, policijske akcije i rušenja objekata kod Srba učvrstili percepciju nesigurnosti i nejednakog postupanja.
Sever Kosova: Sporenja oko nadležnosti, imovine i policijskih akcija
Posebno poglavlje izveštaja posvećeno je severu Kosova, za koji se navodi da je situacija ostala mirna, ali krhka, zbog stalnih neslaganja između centralnih i lokalnih vlasti.
Kao jedan od primera UN navodi odluku ministra administracije lokalne samouprave Eljberta Krasnićija od 23. aprila, kojom su uređeni organizacija, rad i nadležnosti Zajedničkog odbora opština Južna i Severna Mitrovica.
Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević obavestio je UNMIK da pre donošenja tog uputstva nije bio ni obavešten ni konsultovan, dovodeći u pitanje i njegov pravni osnov.
U izveštaju se detaljno opisuje i rušenje više od 20 garaža u Severnoj Mitrovici, koje je 22. aprila sprovelo preduzeće Trepča uz asistenciju specijalne jedinice Kosovske policije.
Preduzeće je tvrdilo da su objekti podignuti bez dozvole i na zemljištu u njegovom vlasništvu, dok su korisnici osporavali takve navode, ukazujući na sporna imovinska prava i zakonitost postupka.
Opština Severna Mitrovica podnela je 24. aprila krivičnu prijavu protiv Trepče.
UN beleži da je ovo preduzeće tokom avgusta nastavilo aktivnosti radi preuzimanja nekretnina u Severnoj Mitrovici, uz obaveštenja o iseljenju pojedinih korisnika objekata u Zvečanu.
Gazivode: Rušenja uprkos pozivima EU da se obustave
Posebnu pažnju UN posvećuju rušenju objekata oko jezera Gazivode. Javno preduzeće Ibar–Lepenac od maja do jula dostavljalo je korisnicima objekata obaveštenja sa rokom od 15 dana da napuste zemljište, pozivajući se na vlasništvo nad parcelama i zaštitu vodnih resursa.
Tokom juna i jula Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, uz asistenciju Kosovske policije, srušilo je više objekata u vlasništvu kosovskih Srba.
U izveštaju se posebno konstatuje da su rušenja nastavljena uprkos pozivima na njihovu obustavu, uključujući i poziv Evropske unije, koja je upozorila da takve akcije mogu da potkopaju vladavinu prava.
Gradonačelnik Zubinog Potoka Miloš Perović izjavio je 15. avgusta da je Ibar–Lepenac izdao naloge za iseljenje za više od 100 dodatnih objekata oko Gazivoda.
UN navodi da su rušenja nastavljena i u septembru, u Rezalama i Međeđem Potoku, uz asistenciju policije, uključujući i objekat korišćen za verske potrebe.
Dokument beleži i primedbe nevladinih organizacija sa severa Kosova na različito postupanje prema vlasnicima objekata na Gazivodama i kod Radonjićkog jezera.
Organizacije su ukazale na to da su vlasnicima kod Radonjića bila dostupna sudska i druga pravna sredstva, za razliku od srpskih vlasnika objekata oko Gazivoda.
Gazimestan: UN beleži povrede privedenih i postupak bez saslušanja
Među najozbiljnijim nalazima u izveštaju jesu oni koji se odnose na policijsko postupanje posle obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu.
UN navodi da je Kosovska policija 28. juna uhapsila 37 osoba, među kojima jednog maloletnika i 21 osobu iz regiona, zbog sumnje na narušavanje javnog reda i mira.
Privedenima su privremeno oduzeta identifikaciona dokumenta do sudskog ročišta, što im je onemogućilo povratak kućama. Posebno je značajno da su predstavnici komponente UNMIK-a za ljudska prava razgovarali sa pojedinim privedenima i kod njih uočili modrice i druge povrede. Privedeni su prijavili neprimereno i ponižavajuće postupanje tokom transporta i zadržavanja.
Osnovni sud u Prištini je 1. jula proglasio krivim 36 punoletnih osoba za prekršaj, bez njihovog saslušanja i razmatranja navoda o zlostavljanju, navodi UN. Svakoj je izrečena maksimalna novčana kazna od 700 evra, dok je osobama koje nisu sa Kosova izrečena i zabrana ulaska u trajanju od tri godine.
Institucija ombudsmana i Policijski inspektorat Kosova pokrenuli su 7. jula istrage povodom ovih navoda.
Policijsko postupanje i hapšenja zbog natpisa na majicama
UN je zabeležio i više slučajeva u kojima je Kosovska policija, između aprila i avgusta, zaustavljala Srbe zbog natpisa ili slika na majicama. Među njima su bila i četiri maloletnika.
U nekim slučajevima radilo se o simbolima povezanim sa navijačkom grupom fudbalskog kluba Crvena zvezda. Dvojica maloletnika kratko su zadržana i novčano kažnjena zbog sadržaja koji je ocenjen kao uvredljiv ili nepristojan.
Izveštaj beleži i slučaj srpskog muškarca iz Zubinog Potoka koji je 11. avgusta prijavio da su ga policajci fizički napali i zlostavljali.
Nakon objavljivanja fotografija njegovih povreda, Policijski inspektorat Kosova pokrenuo je preliminarnu istragu i preporučio suspenziju dvojice policajaca. UNMIK je podsetio na zabranu policijske brutalnosti i zlostavljanja prema međunarodnom pravu i pozdravio otvaranje istrage.
U završnim preporukama generalni sekretar UN naglašava da policijsko postupanje mora biti zasnovano na zakonitosti, neophodnosti, proporcionalnosti, nediskriminaciji i odgovornosti.
Srpsko pravosuđe: Odbijeni zahtevi za povratak sudija i tužilaca
U izveštaju se konstatuje da nije došlo do očekivane reintegracije srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja koji su 2022. godine napustili kosovske pravosudne institucije. Posle napora Evropske unije da se omogući njihov povratak, oni su povukli ranije podnete ostavke. Međutim, Tužilački savet Kosova je 20. jula odbio zahteve za vraćanje pet srpskih tužilaca i 15 članova pomoćnog osoblja. Sudski savet Kosova je 27. avgusta odbio i zahteve za povratak srpskih sudija.
Premijer Aljbin Kurti insistirao je da eventualni povratak mora biti u skladu sa kosovskim ustavnim i zakonskim okvirom, uz očuvanje nezavisnosti i kvaliteta pravosuđa.
UN ocenjuje da reintegracija nevećinskih zajednica u pravosudne institucije ostaje važan izazov.
Zdravstvo i obrazovanje: Zatvaranja ambulanti, hapšenja direktora
Izveštaj posebno obrađuje incidente u kojima su pogođene srpske obrazovne i zdravstvene ustanove. Kosovska policija i opštinski inspektori zatvorili su 10. aprila dve ambulante koje funkcionišu u sistemu Srbije, u Banji i Suvom Grlu, navodeći kao razlog neobeležene lekove i lekove sa isteklim rokom trajanja.
Treća ambulanta zatvorena je 5. juna. Sve tri ustanove ponovo su otvorene uz posredovanje Evropske unije. UN beleži i hapšenje sedmorice direktora srpskih zdravstvenih i obrazovnih ustanova u Gračanici, 19. maja, zbog sumnje na uticaj na birače.
U Kamenici su 11. juna uhapšena dvojica direktora osnovnih škola zbog sumnje na nedozvoljeno posedovanje vazdušne puške i uništavanje arhivske dokumentacije. Četiri dana kasnije, kosovski prosvetni inspektori prekinuli su završne ispite u jednoj srpskoj školi i upozorili zaposlene da bi mogli biti uhapšeni ukoliko rade isključivo u sistemu Srbije.
UN navodi da su zatvaranja i ometanja rada srpskih institucija dodatno pojačali zabrinutost stanovništva u pogledu pristupa osnovnim uslugama i pravne sigurnosti.
Verska i kulturna prava, zastave i sloboda medija
Tokom izveštajnog perioda zabeleženi su i incidenti u vezi sa verskim i kulturnim pravima.
UN navodi da su u Gračanici 9. aprila, pred pravoslavni Vaskrs, uklonjene srpske zastave, a da su Evropska unija i drugi međunarodni predstavnici u zajedničkom pismu u junu podsetili da su upotreba i isticanje simbola zajednica ustavno zaštićeni.
Zatražili su doslednu i nediskriminatornu primenu zakona.
UNMIK je od 7. aprila do 28. avgusta dokumentovao šest incidenata koji su pogodili objekte Srpske pravoslavne crkve, uključujući oštećenja crkava i grobova, krađu crkvenih zvona i priloga, kao i isticanje zastava OVK i Albanije na crkvenoj ogradi.
Beleženi su i incidenti na muslimanskim verskim objektima. Policija je otvorila istrage u svim evidentiranim slučajevima.
Izveštaj navodi i pritužbe Eparhije raško-prizrenske zbog policijskih kontrola sveštenstva i vernika prilikom obeležavanja praznika Svetog arhangela Gavrila u manastiru Svetih arhangela kod Prizrena.
U delu posvećenom slobodi medija UN prenosi ocene Reportera bez granica i organizacija koje sarađuju sa Savetom Evrope, koje upozoravaju na političke napade na novinare, pritiske na medije i pitanja nezavisnosti Nezavisne komisije za medije i Radio-televizije Kosova.
Most na Ibru i Visoki Dečani: Promene u prisustvu KFOR-a
Izveštaj obuhvata i najavu KFOR-a od 10. avgusta o postepenom prilagođavanju rasporeda snaga. To uključuje postepenu promenu stalnog prisustva KFOR-a na glavnom mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, kao i uključivanje pripadnika Kosovske policije u bezbednosne aranžmane kod manastira Visoki Dečani.
KFOR, međutim, ostaje prvi bezbednosni odgovor za manastir.
Srpska lista i Eparhija raško-prizrenska izrazile su zabrinutost, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao generalnog sekretara NATO-a da spreči otvaranje glavnog mosta za saobraćaj vozila.
Dijalog Beograda i Prištine: Ograničen napredak
Generalni sekretar UN konstatuje da je Evropska unija nastavila napore za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ali da je konkretan napredak u sprovođenju prethodno postignutih sporazuma ostao ograničen.
Specijalni predstavnik EU za dijalog Peter Sorensen održavao je kontakte sa obe strane, ali u izveštajnom periodu nije održan sastanak na najvišem nivou.
U zaključcima izveštaja pozivaju se Beograd i Priština da u potpunosti i u dobroj veri sprovode preuzete obaveze, uključujući Sporazum o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i njegov Ohridski aneks.
Posebno se insistira na uzdržanosti, dijalogu i konkretnim rezultatima koji bi koristili svim zajednicama.
Nestali: Još 1.579 osoba, spor između Beograda i Prištine
Prema podacima navedenim u izveštaju, zaključno sa 15. septembrom, još 1.579 osoba vodi se kao nestalo u vezi sa događajima na Kosovu 1998. i 1999. godine. Među njima je 1.318 muškaraca i 261 žena. UN navodi da je pitanje nestalih nastavilo da bude predmet političkih sporova.
Dok je Aljbin Kurti optuživao Srbiju za uskraćivanje vojnih arhiva, Beograd je tražio da Priština istraži osam lokacija za koje smatra da bi mogle sadržati posmrtne ostatke Srba i pripadnika drugih nevećinskih zajednica.
UNMIK insistira da proces ostane humanitaran, usmeren na žrtve i njihove porodice i oslobođen politizacije.
Generalni sekretar UN: Odluke o imovini uz konsultacije, policijske akcije uz poštovanje prava
U završnom delu dokumenta generalni sekretar UN posebno upozorava da odluke koje se odnose na nevećinske zajednice, uključujući imovinska pitanja, rušenja objekata i iseljavanja, moraju biti donošene uz suštinske konsultacije sa pogođenim stanovništvom.
Takve odluke, navodi se, moraju poštovati načela jednakog postupanja, pravičnog postupka i pravne sigurnosti. Pozdravlja pokretanje istraga zbog navodnog nepropisnog postupanja policije, ali traži da one budu nezavisne i blagovremene.
Posebno podseća na obavezu zaštite verskih sloboda, slobode izražavanja, jezika i simbola nevećinskih zajednica. Generalni sekretar ističe i da obnavljanje dijaloga Beograda i Prištine i dalje predstavlja neophodan uslov za dugoročni mir, stabilnost i napredak.
Poziva sve strane da pokažu uzdržanost, poštuju preuzete obaveze i rade na obnovi poverenja među zajednicama.
Uz sam izveštaj UNMIK-a priložen je i zaseban izveštaj EULEX-a, koji pruža dodatne podatke o slučajevima na severu Kosova.
EULEX: Praćena rušenja na Gazivodama, postupci protiv Srba i istrage policijskog zlostavljanja
U prilogu izveštaja generalnog sekretara UN nalazi se i dokument EULEX-a o nadzoru nad radom pravosudnih institucija, policijskim postupanjem i sprovođenjem zakona na Kosovu.
EULEX navodi da je pratio pravne aspekte rušenja više objekata na severu Kosova, među kojima su garaže u Severnoj Mitrovici, šest kuća u Čečevu, deset kuća na Gazivodama, restoran „Jezero“ i preuzimanje kampa „Rezala“.
U svim ovim slučajevima zabeleženo je značajno prisustvo Kosovske policije.
Misija je pratila i sudske postupke u vezi sa događajima na barikadama 2022. godine, sukobima u Zvečanu 2023, kao i događajima u Banjskoj.
U delu posvećenom barikadama EULEX navodi da je istraga protiv 11 osumnjičenih, među kojima je i Milan Radoičić, obustavljena jer nisu dostupni kosovskim organima gonjenja.
EULEX je takođe pratio postupke protiv sedmorice direktora srpskih obrazovnih i zdravstvenih ustanova uhapšenih u maju, kao i prekršajne postupke protiv 37 osoba privedenih na Gazimestanu.
Posebna pažnja posvećena je navodima o policijskom zlostavljanju tokom ovih hapšenja i istragama koje su otvorili Policijski inspektorat Kosova i ombudsman.
U vezi sa suđenjima za ratne zločine u odsustvu, EULEX ukazuje na odluke Apelacionog suda kojima se zahteva stroža provera da li su preduzeti razumni napori da optuženi budu obavešteni o postupku i da im se omogući prisustvo suđenju.
Misija je pratila i privremena zatvaranja zdravstvenih ustanova koje funkcionišu u sistemu Srbije u Srbici, Obiliću i Kamenici.
EULEX navodi da je u izveštajnom periodu savetovao Regionalnu direkciju Kosovske policije za Severnu Mitrovicu i četiri policijske stanice na severu o radu policije u zajednici, uključujući unapređenje poverenja i saradnje sa stanovništvom.
U izveštaju se navodi i da je EULEX razgovarao sa kosovskom vladom povodom najavljenog osnivanja kosovske žandarmerije i da će pratiti naredne korake, imajući u vidu mogući uticaj na bezbednosnu infrastrukturu Kosova.
Sutra sednica Saveta bezbednosti UN: Kako nastaju i kome se predstavljaju izveštaji o Kosovu
Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) uspostavljena je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN od 10. juna 1999. godine.
Rezolucija predviđa da generalni sekretar UN redovno izveštava Savet bezbednosti o njenom sprovođenju i radu međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu.
Iako su se uloga i obim aktivnosti UNMIK-a tokom godina menjali, misija nastavlja rad na osnovu Rezolucije 1244, sa naglaskom na praćenje političkih i bezbednosnih prilika, zaštitu ljudskih prava, vladavinu prava i izgradnju poverenja među zajednicama.
Izveštaje Savetu bezbednosti formalno podnosi generalni sekretar UN. Oni se izrađuju na osnovu podataka i zapažanja misije na terenu, a sadrže i priloge drugih međunarodnih misija i institucija, kao što je sada slučaj sa EULEX-om.
Od 2020. godine redovne sednice Saveta bezbednosti posvećene Kosovu održavaju se dva puta godišnje, u aprilu i oktobru. Prethodna je održana 9. aprila 2026.
Nova sednica zakazana je za utorak, 20. oktobar, u 15 časova po njujorškom, odnosno u 21 čas po našem vremenu.
Očekuje se da izveštaj predstavi specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef UNMIK-a Peter Due, dok iz Beograda i Prištine još uvek nema zvanične potvrde ko će biti tamo.
Sednice su i prilika da predstavnici Beograda i Prištine iznesu svoja viđenja situacije, kao i da se o njoj izjasne članice Saveta bezbednosti.
Razmatranje izveštaja ne podrazumeva automatski usvajanje nove rezolucije ili donošenje obavezujuće odluke. Njegova svrha je da Savet bezbednosti bude redovno informisan o sprovođenju Rezolucije 1244, bezbednosnim prilikama, stanju ljudskih prava i radu međunarodnih misija na Kosovu.
Oktobarskom sednicom predsedava Grčka, koja tokom ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti UN.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
