Radojević Kampu o pritiscima Prištine, Kurti o Albancima na jugu Srbije

Dok je gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević visokom komesaru OEBS-a za nacionalne manjine Kristofu Kampu govorio o, kako tvrdi, pritiscima Prištine, mešanju centralnih vlasti u rad lokalne samouprave i ograničavanju njenih nadležnosti, Aljbin Kurti je pred istim sagovornikom otvorio pitanje položaja Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Srbiju je optužio za „sistematsku diskriminaciju“ tamošnjih Albanaca kroz pasivizaciju adresa, prepreke u obrazovanju i nedovoljnu zastupljenost u javnim institucijama i zatražio direktnije angažovanje OEBS-a.

Kamp je danas boravio na Kosovu, gde se sastao sa Kurtijem, Radojevićem i šefom Misije OEBS-a na Kosovu Džerardom MekGurkom.

OEBS je saopštio da je ovo Kampova druga poseta Kosovu ove godine i nastavak njegovog angažovanja sa vlastima i nevećinskim zajednicama.

Radojević: Mešanje centralnih vlasti i ograničavanje nadležnosti opštine

Kamp se u Severnoj Mitrovici sastao sa gradonačelnikom Milanom Radojevićem i njegovom zamenicom Adrijanom Hodžić.

U delegaciji OEBS-a bili su i šef Odseka i viši savetnik visokog komesara za nacionalne manjine Čarls Lonsdejl, šef Misije OEBS-a na Kosovu ambasador Džerard MekGurk i direktor Regionalnog centra Mitrovica Nikolaos Kavalaris Ladis.

Iz Opštine Severna Mitrovica saopšteno je da je Radojević predstavnike OEBS-a upoznao sa „institucionalnim pritiscima sa kojima se suočava opština Severna Mitrovica“.

Ukazao je, kako se navodi, na „direktno mešanje centralnih vlasti u rad lokalne samouprave i ograničavanje njenih nadležnosti“.

Radojević je kazao da takvi postupci neposredno utiču na funkcionisanje opštinskih institucija, ali i na svakodnevni život građana.

Istakao je da „interesi i prava građana moraju biti u središtu rada svih institucija“.

OEBS je u svom saopštenju naveo da su u razgovoru sa Radojevićem razmatrana pitanja koja se tiču zajednica i vladavine prava, uz poseban fokus na imovinska prava, pristup obrazovanju i značaj održivog dijaloga između centralnih i lokalnih institucija.

MekGurk je ponovio opredeljenje Misije OEBS-a na Kosovu da sarađuje sa institucijama na jačanju kohezije među zajednicama, funkcionisanju opština i doslednoj primeni zakonskih obaveza u praksi.

Kurti o jednakosti pred zakonom i pravima nevećinskih zajednica

Sa Kurtijem je Kamp, prema OEBS-u, razgovarao o konsultacijama između vlasti i nevećinskih zajednica i o vladavini prava.

Kurti je nakon sastanka saopštio da su razgovarali o pravima zajednica, upotrebi jezika, pristupu obrazovanju i javnim uslugama, ali i o sprovođenju zakona u zaštiti javne imovine, životne sredine i vodnih resursa.

„Ponovio sam da je jednakost pred zakonom temelj naše Republike: prava se štite, a obaveze primenjuju jednako za sve, bez razlike“, naveo je Kurti.

Prema njegovim rečima, Ustav Kosova garantuje široka prava nevećinskim zajednicama, „u mnogim aspektima iznad evropskih standarda zaštite“.

„Ove garancije moraju da nađu puni izraz u institucionalnom i društvenom životu, kroz aktivno angažovanje njihovih pripadnika i predstavnika, uz poštovanje važećih zakona“, poručio je.

Kurti je posebno govorio o vezi između zaštite prava zajednica i primene zakona.

„Zaštita prava i sprovođenje zakona međusobno se jačaju; pripadnost ne može biti osnov ni za kršenje prava, niti za izuzimanje od zakonskih obaveza“, naveo je.

Kurti Kampu i o Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi

Pred Kampom je potom otvorio pitanje položaja Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

Kurti tvrdi da su oni izloženi „sistematskoj diskriminaciji“ vlasti Srbije kroz pasivizaciju adresa, prepreke u obrazovanju i nedovoljnu zastupljenost u javnim institucijama.

„Zatražio sam direktno angažovanje i konkretno praćenje ovih pitanja: Srbija mora da ispuni evropske standarde zaštite zajednica, da garantuje stvarnu ravnopravnost Albanaca i poštuje njihova ljudska i građanska prava“, saopštio je Kurti.

Dodao je: „Njihova prava ne mogu ostati talac političke volje jednog autokratskog sistema.“

Kurti je najavio nastavak saradnje sa kancelarijom visokog komesara, uz ocenu da su „prava nevećinskih zajednica i vladavina prava komplementarne obaveze, a ne principi koji se međusobno takmiče“.

Kurtija sa Albancima na jugu Srbije u kampanji za izbore 25. oktobra

U toku je i intenzivno političko angažovanje Kurtija prema Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi pred parlamentarne izbore u Srbiji 25. oktobra.

Predstavnici osam albanskih političkih subjekata iz ove tri opštine 29. septembra su upravo u Kurtijevom kabinetu dogovorili zajednički nastup na izborima.

Sporazum ne uređuje samo zajedničku listu, već i buduću političku koordinaciju među potpisnicima, uključujući konsultacije sa kabinetom kosovskog premijera.

Dokument predviđa da se, u zavisnosti od prirode pitanja, koordinacija odvija među ovlašćenim predstavnicima stranaka, ali i „u konsultaciji sa Kabinetom premijera Republike Kosovo“.

U slučaju neslaganja među potpisnicima predviđene su dodatne konsultacije, uključujući i sa kosovskim premijerom, dok se do postizanja saglasnosti sporni politički potezi ne preduzimaju.

Šaip Kamberi, predsednik Partije za demokratsko delovanje i jedini albanski poslanik u poslednjem sazivu Skupštine Srbije, potom je za Danas poručio da Priština „nije odlučivala umesto njih“.

„Tačno je da je u procesu bilo konsultacija sa premijerom Kosova i da smo njegovu podršku zajedničkom nastupu imali. Međutim, uloga Prištine nije bila da odlučuje umesto nas“, rekao je Kamberi.

On je konsultacije sa političkim predstavnicima Kosova opisao kao očekivane, uz obrazloženje da se položaj Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, prema njegovom stavu, neposredno tiče odnosa Kosova i Srbije.

„Ali konsultacija nije isto što i subordinacija. Naš mandat dolazi od građana Srbije koji žive u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, ali i od Albanaca širom Srbije. Njima ćemo odgovarati za ono što budemo radili u Narodnoj skupštini“, rekao je Kamberi.

Kurti je nakon dogovora albanskih stranaka zatražio i najmanje pet garantovanih mesta za Albance iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u Narodnoj skupštini Srbije, po analogiji sa garantovanim mestima za Srbe u Skupštini Kosova.

Trećeg oktobra sastao se i sa političkim aktivistima iz Preševa Fatlumom Osmanijem i Faimom Sadikuom, koji su izrazili podršku zajedničkoj listi „Albanska koalicija“.

Iz Kurtijevog kabineta tada je saopšteno da će „Republika Kosovo nastaviti da bude uz Albance Preševa, Bujanovca i Medveđe“, posebno kada je reč o njihovim pravima, zastupljenosti i dobrobiti.

Kurtijevo uključivanje u političko okupljanje Albanaca sa juga Srbije kritikovao je nekadašnji predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojša Čović.

On je posebno problematizovao odlazak predsednice Opštine Preševo Ardite Sinani i Šaipa Kamberija u Njujork, gde su tokom zasedanja Generalne skupštine UN bili deo Kurtijeve delegacije.

Kamberi je, sa druge strane, kao ključna pitanja za buduće političko delovanje naveo ravnopravnost i nediskriminaciju, proporcionalnu zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, obrazovanje i upotrebu albanskog jezika, priznavanje diploma, pasivizaciju prebivališta i ekonomski razvoj juga Srbije.

Kamp na Kosovu, Miks u Vašingtonu: Prava Albanaca na jugu Srbije treba da odgovaraju pravima Srba na Kosovu

Gotovo istovremeno sa Kampovom posetom Kosovu, pitanje položaja Albanaca u Srbiji na dnevnom redu je još jednom u Vašingtonu.

Savet za albansko-američke odnose (AARC) sastao se sa kongresmenom Gregorijem Miksom, vodećim demokratom u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma i dugogodišnjim saveznikom albansko-američke zajednice.

Prema saopštenju AARC-a, razgovaralo se o Kosovu, Albaniji, kako ističu i – „Preševskoj dolini“, politici SAD prema Zapadnom Balkanu i jačanju angažovanja albansko-američke zajednice u Kongresu.

Miks je, kako navodi AARC, poručio da Srbija mora da promeni odnos prema Albancima u Srbiji i podržao princip da prava Albanaca u Preševskoj dolini treba da odgovaraju pravima koja imaju Srbi na Kosovu.

Govorio je i o važnosti očuvanja snažnih odnosa Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama i nastavku njegove integracije u evroatlantske strukture.

Tokom razgovora pomenuta je i mogućnost organizovanja dvostranačke delegacije američkog Kongresa koja bi posetila Zapadni Balkan, potencijalno uključujući Albaniju, Kosovo, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Preševsku dolinu.

AARC navodi i da je tokom sastanka bilo reči o Specijalizovanim većima u Hagu. Prema njihovom saopštenju, Miks je ocenio da je postupanje u tim predmetima trebalo preispitati i da je trebalo više razmotriti mogućnost ishoda koji bi doveo do puštanja četvorice bivših lidera OVK.