„Studentski pokret nije petooktobarski pokret i nema kontinuitet sa njim jer je njegova osnova promena sistema, ali svoj vitalizam izvlači iz istog izvora – nade u promene“, poručili su studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu u blokadi, oglašavajući se na 25. godišnjicu 5. oktobra. U osvrtu su ocenili da je promena vlasti 2000. godine ostavila sistem suštinski nepromenjenim, uz poruku da današnji pokret upravo tu grešku ne želi da ponovi.
„Da li i u kojoj meri današnji studentski pokret nastavlja političko nasleđe Petog oktobra? Koje pouke iz iskustva Petog oktobra treba sačuvati, a koje greške bi novi pokret morao da izbegne?“, naveli su studenti Filozofskog fakulteta u blokadi u objavi na mreži X.
Poručuju da žele da doprinesu raspravi o značaju 5. oktobra i njegovoj vezi sa današnjim studentskim pokretom, uz ocenu da u javnosti nedostaje „ozbiljan istorijski i društveni osvrt“.
U svom osvrtu podsećaju da je Demokratska opozicija Srbije nastala u periodu hiperinflacije, ratova i bombardovanja, a da je studentsko krilo tog vremena oličeno u pokretu Otpor.
Prema njihovom tumačenju, tadašnje političke promene bile su praćene očekivanjem da će slobodno tržište doneti viši životni standard, prosperitet, stabilnost, vladavinu prava, demokratizaciju i višepartijski sistem.
„U periodu neposredno nakon pada socijalizma jednačina je izgledala ovako: više tržišta znači više slobode znači više evropskog puta“, naveli su.
„Umesto prosperiteta – siromaštvo, umesto slobode – normalizacija represije i straha“
Studenti, međutim, ocenjuju da su rezultati posle četvrt veka bili suprotni tadašnjim očekivanjima.
„Sada, posle 25 godina, vidimo da ova jednačina ne samo da nije tačna, već da je dovela do rezultata suprotnih očekivanju: umesto prosperiteta siromaštvo, umesto slobode normalizacija represije i straha“, naveli su.
Dodaju i da je, prema njihovoj oceni, „suverenitet prokockan“, dok je Srbija „definitivno smeštena u periferiju svetskog kapitalizma“.
Za takvo stanje, navode, ne krive pojedince već „sistem koji je ostao isti“.
„Zamena jednog političkog rukovodstva drugim nije isto što i promena sistema“, poručili su.
Kritike privatizacije i stranog finansiranja DOS-a
U nastavku osvrta studenti tvrde da su privatizacije započete za vreme Slobodana Miloševića nastavljene i nakon njegovog pada, dok se, kako ocenjuju, demokratski život nije otvorio za šire učešće društva.
Posebno se osvrću i na stranu finansijsku podršku DOS-u, tvrdeći da se „intenzivno finansiranje DOS-a od strane spoljnih izvora moralo naplatiti otvaranjem Srbije za međunarodni kapital“.
„Tranzicija je tražila žrtvovanje. Trebalo je stisnuti zube“, navode studenti.
Zaključuju da se, „uhvaćen između čekića i nakovnja“, nalet nade nastao odbranom, kako su je nazvali, „ustavne volje petog oktobra“, kod većine brzo pretvorio u razočaranje, a potom i u bes.
Objavu završavaju pitanjem koje neposredno povezuje iskustvo 2000. godine sa aktuelnim protestnim pokretom:
„Da li studentski pokret ima kontinuitet sa petim oktobrom?“
Да ли и у којој мери данашњи студентски покрет наставља политичко наслеђе Петог октобра?
Које поуке из искуства Петог октобра треба сачувати, а које грешке би нови покрет морао да избегне?
О овој теми се често говори у јавности, а на нека од тих питања већ смо дали одговор. ⬇️ https://t.co/n2wb6dbeUh
— Филозофи у блокади (@FFUBublokadi) October 5, 2026
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
