Bivši glavni tužilac Specijalnog istražnog tima EU Klint Vilijamson, čija je istraga navoda iz izveštaja Dika Martija prethodila osnivanju Specijalizovanih veća, ponovio je za albansku javnost da se nalazi do kojih je njegov tim došao još 2014. godine „u velikoj meri poklapaju“ sa prvostepenom presudom protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnića. U intervjuu za KALLXO otišao je i korak dalje – tvrdi da bi, da je ostao u istrazi, verovatno došli do istog zaključka kao sud o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata, uz insistiranje da se takav zaključak odnosi na kriminalne radnje pojedinaca, a ne na OVK kao celinu.
Ovo je drugi Vilijamsonov intervju za prištinske medije od izricanja presude 16. septembra. U prethodnom je takođe insistirao da ključni nalazi suda nisu novi, već da se u velikoj meri podudaraju sa onim do čega je njegov tim došao pre više od decenije.
Specijalni istražni tim EU formiran je 2011. radi istrage ozbiljnih navoda iz izveštaja Dika Martija, uključujući navode o ratnim zločinima i trgovini organima. Vilijamson je tim vodio od septembra 2011. do avgusta 2014. godine. Evropska unija ( EEAS) je i prilikom imenovanja njegovog naslednika Dejvida Švendimana navela da je SITF osnovan radi nezavisne krivične istrage navoda sadržanih u Martijevom izveštaju.
„Na kraju jula 2014. objavili smo naše preliminarne nalaze i oni se u velikoj meri poklapaju sa onim što je sada utvrđeno presudom Specijalizovanih veća“, rekao je Vilijamson za Kallxo.
Njegov tim je, kako je naveo, tada utvrdio slučajeve nečovečnog postupanja, mučenja i ubistava usmerenih prema etničkim manjinama na Kosovu, ali i kosovskim Albancima koje su OVK i pojedini njeni lideri smatrali političkim protivnicima.
Presudu nije pročitao u celosti, ali kaže da prati njihove nalaze
Vilijamson je precizirao da još nije pročitao kompletnu presudu, već njen sažetak, zbog čega ne želi da ulazi u detaljno poređenje pojedinačnih nalaza.
Ipak, kaže da ono što su sudije iznele i što je sadržano u sažetku presude prati njihovo „opšte činjenično razumevanje onoga što se dogodilo“.
Razlike u dokazima smatra očekivanim. Od njihovih preliminarnih nalaza prošlo je više od decenije, neki svedoci su u međuvremenu preminuli ili više nisu mogli da sarađuju, dok je Specijalizovano tužilaštvo pronašlo i saslušalo nove svedoke.
„Dokazi koje su na kraju predstavili na suđenju sigurno su se donekle razlikovali od onoga što smo mi imali u to vreme“, objasnio je.
„Mislim da bismo došli do istog zaključka o UZP“
Jedna od najosetljivijih tačaka presude odnosi se na zaključak o zajedničkom kriminalnom cilju i udruženom zločinačkom poduhvatu.
Vilijamson kaže da njegov tim 2014. nije stigao do te faze istrage.
„Bili smo veoma usredsređeni na individualnu odgovornost potencijalnih počinilaca“, rekao je.
Ipak, kaže da su već tada prepoznali postojanje zajedničkog cilja i „visok stepen saradnje i koordinacije“ među pojedincima koje su istraživali.
„Da smo nastavili da radimo na tome, da sam ja nastavio da budem uključen, mislim da bismo svakako došli do istog zaključka – da je postojao udruženi zločinački poduhvat“, rekao je Vilijamson.
Odmah je, međutim, napravio ogradu. Takav zaključak, kaže, odnosi se isključivo na kriminalne radnje određenih pojedinaca, a ne na ono što je OVK činila kao celina niti na njene vojne operacije.
„Ovo nije presuda OVK“
Vilijamson je odbacio i često ponavljanu tvrdnju da su Specijalizovana veća sud protiv OVK.
„Ovaj sud nije bio usmeren protiv OVK. On je ispitivao individualnu krivicu osoba koje su imale vodeće uloge u OVK“, rekao je.
Podsetio je da su među svedocima koji su sarađivali sa njegovim timom bili i nekadašnji pripadnici OVK – ljudi koji su verovali u njenu borbu, ali su smatrali da su ih pojedini lideri izdali postupajući radi sopstvene političke ili materijalne koristi.
Zašto presuda nije obuhvatila dela posle 20. juna 1999.
U poređenju sa Vilijamsonovom istragom iz 2011–2014, koja je značajan deo pažnje usmeravala upravo na period nakon rata, jer je tadašnji mandat obuhvatao i potencijalne zločine protiv čovečnosti, ove presude su drugačije.
Vilijamson je podsetio da je njegov tim istraživao i period oružanog sukoba i period nakon njegovog završetka. Međutim, Specijalizovana veća su četvoricu optuženih na kraju proglasila krivim za ratne zločine, dok su ih oslobodila optužbi za zločine protiv čovečnosti.
Upravo tu, prema njegovom objašnjenju, leži razlog zbog kojeg dela nakon 20. juna 1999. nisu mogla da budu obuhvaćena osuđujućom presudom za ratne zločine.
„Sud je odlučio da se dela za koja su ovi ljudi osuđeni odnose isključivo na ratne zločine. To ih je ograničilo samo na period oružanog sukoba.“
Vilijamson je dodao da bi situacija bila drugačija da je sud utvrdio odgovornost i za zločine protiv čovečnosti:
„Da je odlučeno da su i zločini protiv čovečnosti odgovarajuća osnova za osudu, moglo se posmatrati i razdoblje nakon završetka sukoba.“
Zašto su istrage bile gotovo isključivo usmerene na Albance
Na pitanje zbog čega su predmeti Specijalizovanih veća gotovo u potpunosti usmereni na bivše pripadnike OVK, Vilijamson je odgovorio da su zločine srpskih snaga tokom rata već istraživali i procesuirali Haški tribunal i drugi sudovi.
Njegov tim je, objašnjava, značajan deo pažnje usmeravao i na period nakon završetka oružanog sukoba i povlačenja srpskih snaga.
„U tom periodu praktično nije bilo zločina koji su mogli da budu pripisani srpskim snagama, jer su se one povukle sa Kosova. Zbog toga je fokus bio gotovo isključivo na Albancima, ali nije bio ograničen na njih“, rekao je.
Da su pronađeni zločini Srba ili pripadnika drugih zajednica u periodu obuhvaćenom mandatom, tvrdi da bi i oni mogli da budu procesuirani.
Vilijamson je podsetio i da je lično radio na istragama zločina srpskih snaga na Kosovu još 1999. kao tužilac Haškog tribunala, uključujući rad na ekshumacijama i prikupljanju dokaza.
Od Dika Martija do Specijalizovanih veća
Martijev izveštaj iz 2010. godine pokrenuo je međunarodnu istragu. EU je potom 2011. osnovala SITF, a američki tužilac Vilijamson postao njegov prvi glavni tužilac. I sama EU kasnije je zvanično navodila da je mandat tog tima bio istraživanje ozbiljnih navoda iz Martijevog izveštaja.
Kada je 2014. objavio preliminarne rezultate, Vilijamson je saopštio da su nalazi njegovog tima u velikoj meri potvrđivali ono što je Marti naveo, ali da za optužnicu zbog vađenja i trgovine organima tada nije bio dostignut potreban dokazni prag.
Istovremeno je govorio da postoje uverljivi pokazatelji da se takva praksa dogodila u veoma ograničenom broju slučajeva.
Optužnica protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnića, kao ni prvostepena presuda od 16. septembra, nisu zasnovane na trgovini organima, već na ratnim zločinima – proizvoljnom lišavanju slobode, surovom postupanju, mučenju i ubistvima.
Deo odgovornosti i na vlastima i medijima
Vilijamson je u intervjuu ponovio i jednu od najoštrijih ocena koje je izneo nakon presude.
Prema njegovim rečima, pred izricanje presude na Kosovu je stvorena izrazito jednostrana slika i očekivanje da će sva četvorica optuženih biti oslobođena.
„Mislim da nije učinjeno mnogo da se među ljudima stvore očekivanja da bi ishod mogao biti drugačiji od tog jedinog narativa – da će ovi ljudi biti oslobođeni“, rekao je.
Deo odgovornosti, smatra on, leži na vlastima, ali i na ljudima u medijima koji su proces predstavljali gotovo isključivo iz perspektive očekivane oslobađajuće presude.
„Mislim da deo odgovornosti leži na vlastima, ali i na ljudima u medijima koji su predstavljali samo jednu perspektivu – da će se ovaj proces neizbežno završiti oslobađanjem optuženih.“
„Nije učinjeno mnogo da se među ljudima stvore očekivanja da bi ishod mogao biti drugačiji od tog jedinog narativa – da će ovi ljudi biti oslobođeni“ – poručio je.
S druge strane, Vilijamson smatra da se sama presuda u velikoj meri uklapa ne samo u nalaze njegovog tima iz perioda 2011–2014, već i u tadašnje izveštaje OEBS-a i Human Rights Watch-a.
„Ako je neko odvojio vreme da pročita te izveštaje i prati ono što se događalo, video bi veoma dosledne prikaze onoga što se dešavalo od 1999. do danas.“
Ne očekuje nove velike istrage
Vilijamson ne očekuje ni novi talas velikih istraga Specijalizovanog tužilaštva.
„Bio bih veoma iznenađen ako bi se istrage nastavile“, rekao je.
Dodaje da postoje još sporedni predmeti povezani sa zastrašivanjem svedoka i ometanjem pravde, ali procenjuje da će sa presudom u predmetu protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnića glavni deo posla Specijalizovanih veća biti završen.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
