Izvor: Zakletva za pravdu (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Apelacioni sud potvrdio je odluku Osnovnog suda u Prištini kojom je optužena Jelena Đukanović osuđena na šest godina zatvora za krivično delo „špijunaža“.
Prvostepena osuđujuća presuda objavljena je 27. aprila 2026. godine.
Protiv prvostepene presude žalbu je podneo branilac Đukanović, advokat Predrag Milković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Odbrana je predložila da Đukanović bude oslobođena optužbe ili da se predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Žalbu je podnelo i Specijalno tužilaštvo Kosova, i to u delu koji se odnosi na kaznu, uz predlog da joj bude izrečena stroža zatvorska kazna.
Apelaciono tužilaštvo je takođe predložilo da se prvostepena presuda preinači izricanjem strože kazne optuženoj, a da se žalba odbrane odbije kao neosnovana.
I na sednici veća Apelacionog suda, održanoj 25. septembra 2026. godine, odbrana je ostala u celosti pri žalbi koju je prethodno podnela u pisanom obliku.
Nalazi Apelacionog suda
Apelacioni sud je presudom od 30. septembra 2026. utvrdio da prvostepena presuda nije zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka na koje je ukazivala odbrana.
Prema oceni Apelacionog suda, u izreci presude u potpunosti su opisane radnje koje čine krivično delo, presuda je jasna i razumljiva, a u obrazloženju su jasno navedeni razlozi za odlučne činjenice.
Apelacioni sud je kao neosnovane ocenio i navode odbrane da je pretres telefona optužene Đukanović bio nezakonit, pozivajući se na rešenje Apelacionog suda od 20. januara 2026. godine.
Kao neosnovane su ocenjene i tvrdnje da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno, jer je, prema drugostepenom sudu, Osnovni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i obrazložio ga u prvostepenoj presudi.
„U vezi sa načinom izvršenja krivičnog dela od strane optužene Jelene Đukanović, prvostepeni sud je u obrazloženju presude dao jasne i potpune razloge, sa kojima se slaže i ovo krivično veće kao sa pravilnim i zakonitim zaključkom, jer iz dokaza izvedenih tokom glavnog pretresa proizlazi da su dokazane radnje koje je optužena preduzimala, aktivno učestvujući u inkriminisanim aktivnostima u korist obaveštajne delatnosti strane službe – BIA Srbije, kako je opisano u izreci prvostepene presude“, navodi se u odluci Apelacionog suda.
Prema Apelacionom sudu, neosnovani su i navodi o povredi Krivičnog zakonika, jer iz utvrđenog činjeničnog stanja i izvedenih dokaza proizlazi da u radnjama Đukanović postoje objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela za koje je proglašena krivom.
„Prvostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude, na strani 16, dao jasne i potpune razloge i prilikom primene materijalnog prava na inkriminisane radnje optužene, imajući u vidu da je utvrđeno da je optužena preduzimala radnje u pravcu izvršenja krivičnog dela“, navodi se u odluci.
Kada je reč o žalbi Specijalnog tužilaštva u vezi sa visinom kazne, Apelacioni sud ocenio je da je i ona neosnovana, jer je kazna koju je izrekao Osnovni sud pravilna i zakonita i srazmerna težini krivičnog dela.
„Ovakvu ocenu okolnosti relevantnih za odmeravanje kazne kao zakonitu i pravilnu prihvata i ovaj sud, jer je prvostepeni sud u potpunosti ocenio okolnosti koje su uticale na vrstu i visinu kazne, dok su navodi iz žalbe Specijalnog tužilaštva da kazna nije srazmerna težini krivičnog dela, otežavajućim okolnostima, stepenu društvene opasnosti i stepenu krivične odgovornosti – neosnovani“, konstatuje Apelacioni sud.
Na osnovu tih nalaza odlučeno je da se prvostepena presuda potvrdi.
Veće koje je donelo odluku činili su Avni Mehmeti, predsednik veća, Vaton Durguti, sudija izvestilac, i Aljbina Šabani-Rama, članica veća.
Apelacioni sud je ranije, odlukom od 20. januara 2026. godine, usvojio žalbu Specijalnog tužilaštva u slučaju protiv Jelene Đukanović i preinačio odluku Osnovnog suda, proglasivši prihvatljivim dokaze pronađene u njenom telefonu.
Optužnica: Podaci i dokumenta za BIA
Specijalno tužilaštvo Kosova je 2. septembra 2025. podiglo optužnicu protiv Jelene Đukanović.
Prema optužnici, ona se teretila da je od neutvrđenog datuma pa sve do hapšenja 28. februara 2025. godine, kao lokalna službenica Misije OEBS-a na Kosovu, u Regionalnoj kancelariji u Mitrovici, na poziciji „službenica nacionalnog programa u Regionalnom centru u Mitrovici“, sa punom svešću i direktnom namerom preduzimala ponovljene radnje koje su predstavljale aktivnu pomoć obaveštajnoj delatnosti Bezbednosno-informativne agencije Srbije – BIA.
Tužilaštvo tvrdi da je Đukanović prosleđivala podatke, dokumenta i osetljive informacije do kojih je dolazila tokom obavljanja službene dužnosti u okviru Misije OEBS-a, i to kroz brojne komunikacije sa Aleksandrom Vlajićem, koji je u međuvremenu osuđen za krivično delo špijunaže i kojeg tužilaštvo označava kao rezidentnog agenta BIA.
Prema optužnici, Đukanović je Vlajiću prosleđivala dokumentovane informacije koje su se neposredno odnosile na ustavni poredak, institucionalnu bezbednost i unutrašnje delovanje institucija Kosova, a te informacije su potom prosleđivane visokim zvaničnicima BIA, odgovornom licu BIA za region Novog Pazara i centrali BIA u Beogradu.
Tužilaštvo dalje tvrdi da je Đukanović, koristeći svoj položaj u OEBS-u i postupajući po instrukcijama Vlajića i zvaničnika BIA, tokom službenih sastanaka i sastavljanja izveštaja OEBS-a o političkoj i bezbednosnoj situaciji na Kosovu doprinosila stvaranju narativa neprijateljskog prema bezbednosnim institucijama, državnosti i integritetu Kosova.
Prema navodima optužnice, time je ozbiljno ugrozila ustavni poredak i nacionalnu bezbednost, kao i život i ličnu bezbednost državnih službenika, građana i međunarodnog osoblja Misije OEBS-a na Kosovu.
Đukanović je optužena za krivično delo „špijunaža“ iz člana 124, stav 3, u vezi sa članom 77 Krivičnog zakonika Kosova.
OEBS je međunarodna organizacija koja se bavi bezbednošću, demokratijom i ljudskim pravima i preko svoje misije ima zvanično prisustvo i sedište na Kosovu.
Napomena izvora: osobe pomenute u tekstu smatraju se nevinim dok njihova krivica ne bude utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
