Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)
Ulaganja iz inostranstva na Kosovu i dalje su uglavnom usmerena na nekretnine. Do kraja jula direktne investicije dostigle su 587 miliona evra, od čega je 65 odsto uloženo u nekretnine, uglavnom od strane dijaspore. Ekonomisti ovakva ulaganja ocenjuju kao „mrtve investicije“, navodeći da razvoj podstiču ulaganja u proizvodnju, energetiku i druge sektore privrede.
Novac koji iz inostranstva dolazi na Kosovo u mnogo većoj meri završava u nekretninama nego u sektorima koji proizvode, izvoze i stvaraju kontinuiranu ekonomsku aktivnost.
Centralna banka Kosova potvrdila je za KOHU da je od januara do početka avgusta oko 65 odsto svih direktnih investicija bilo usmereno na nekretnine.
„Do kraja jula 2026. godine direktne investicije na Kosovu dostigle su 587,26 miliona evra, od čega je 442,89 miliona evra novi kapital, 64,05 miliona evra reinvestirana dobit, a 80,33 miliona evra krediti između povezanih investicionih kompanija. Od ukupnog iznosa investicija, 379,81 milion evra odnosi se na ulaganja u nekretnine, uglavnom od strane dijaspore“, navodi se u odgovoru Centralne banke Kosova.
Ekonomista Fidan Ćerimi ocenio je da koncentrisanje stranih investicija u nekretnine ne garantuje isti dugoročni efekat na privredu kao ulaganja u proizvodnju, energetiku ili druge sektore.
„Ulaganja u nekretnine su, zapravo, mrtve investicije. One ne stvaraju transakcionu ekonomiju. Takvu ekonomiju stvaraju, na primer, ulaganja u energetiku ili proizvodne sektore, jer ona svakodnevno i svake godine generišu ekonomsku aktivnost i privredni rast“, rekao je Ćerimi.
Međutim, prema Agenciji za investicije i podršku preduzećima na Kosovu, ulaganja u proizvodni sektor zahtevaju ispunjavanje mnogo većeg broja uslova.
„Investicije u proizvodnju i sektore usmerene ka izvozu složenije su. One zavise od većeg broja faktora, uključujući kvalifikovanu radnu snagu, infrastrukturu, energiju, pristup finansiranju, lance snabdevanja, standarde i sertifikaciju, kao i pristup međunarodnim tržištima“, naveli su iz ove agencije.
Ćerimi je rekao i da se, u nedostatku odgovarajućih poteza države, kapital dijaspore usmerava u nekretnine.
„Nažalost, mi kao zemlja i kao država nismo preduzeli korake za unapređenje investicionog ambijenta“, ocenio je.
Odluci iseljenika da deo novca zarađenog u inostranstvu ulože na Kosovu kupovinom stanova i poslovnih prostora raduju se agencije za nekretnine koje posreduju u kupoprodaji.
„Tržište nekretnina i kupoprodaja imovine, koliko se ja time bavim, donose veliku zaradu. Možda je to prihod koji dolazi u određenom periodu, a ne odmah, ali jeste dobit za kompanije i zaposlene, jer stvara i nova radna mesta. Takođe se stvaraju prostori za kolektivno stanovanje, otvaranje biznisa, fabrika i druge namene“, rekla je Valentina Ahmeti, direktorka agencije za nekretnine „Tina’s Estate“.
Podaci Centralne banke Kosova o stranim investicijama u prvih šest meseci ove godine pokazuju da je svega 9,6 odsto ulaganja bilo usmereno na proizvodni sektor, 2,8 odsto na trgovinu, a dva odsto na energetiku.
Kusari-Ljilja: Kosovo nudi mogućnosti za ulaganja i razvoj biznisa
Ministarka industrije, preduzetništva i trgovine Mimoza Kusari-Ljilja izjavila je da dijaspora ima veliki potencijal za ulaganja na Kosovu.
Ona je u subotu saopštila da je tokom dvodnevne posete Nemačkoj učestvovala na događaju koji je organizovala Unija albansko-nemačkih biznisa, gde je uputila i poruku o mogućnostima za investiranje.
Kusari-Ljilja je navela da je tokom predstavljanja pred preduzetnicima govorila o mogućnostima koje Kosovo nudi za ulaganja, razvoj poslovanja i ekonomsku saradnju, ali i o velikom potencijalu dijaspore kroz iskustvo, poslovne mreže i poznavanje nemačkog i evropskih tržišta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
