Šaip Kamberi poručio je, nakon što je osam albanskih političkih subjekata sa juga Srbije dogovorilo zajednički nastup na parlamentarnim izborima u kabinetu Aljbina Kurtija, da Priština „nije odlučivala umesto njih“ i da „konsultacija nije isto što i subordinacija“.
Dan ranije, objavili smo detalje sporazuma kojim je predviđeno da se koordinacija među potpisnicima odvija i uz konsultacije sa kabinetom premijera Kosova, uključujući i situacije u kojima nema saglasnosti među strankama, kao i pitanja postizbornih sporazuma i parlamentarne podrške.
Govoreći potom za Danas, Kamberi je rekao da ne treba skrivati rivalitete među albanskim strankama, ali da su nakon iskustva prethodnih izbora zaključili da ih međusobno nadmetanje više deli nego što donosi političku korist.
„Ovoga puta nas je ujedinila procena da Albanci u Srbiji moraju imati snažniju i stabilniju parlamentarnu zastupljenost. Ako nastupamo pojedinačno, glasovi se rasipaju i smanjuje se mogućnost da pitanja koja su važna za Albance iz Preševa, Bujanovca i Medveđe imaju odgovarajuću težinu u Skupštini“, rekao je Kamberi za Danas.
Dodao je da zajednička lista ne znači da su političke razlike među strankama nestale.
„To ne znači da smo postali jedna stranka niti da su nestale političke razlike među nama. To znači da smo prihvatili odgovornost da u jednom važnom trenutku nastupimo zajedno“, kazao je.
„Priština nije odlučivala umesto nas“
Upitan o ulozi Prištine u postizanju sporazuma, Kamberi je rekao da politička odgovornost ostaje na liderima stranaka koje su ga potpisale.
„Tačno je da je u procesu bilo konsultacija sa premijerom Kosova i da smo njegovu podršku zajedničkom nastupu imali. Međutim, uloga Prištine nije bila da odlučuje umesto nas“, rekao je.
Prema njegovim rečima, odluku o izlasku na izbore, zajedničkoj listi i pravilima po kojima će ona funkcionisati doneli su predstavnici političkih stranaka koje deluju u Srbiji i koje će pred birače u Srbiji izaći sa tom listom.
Kamberi je konsultacije sa političkim predstavnicima Kosova opisao kao očekivane, uz obrazloženje da se položaj Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, prema njegovom stavu, neposredno tiče odnosa Kosova i Srbije.
„Ali konsultacija nije isto što i subordinacija. Naš mandat dolazi od građana Srbije koji žive u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, ali i od Albanaca širom Srbije. Njima ćemo odgovarati za ono što budemo radili u Narodnoj skupštini“, rekao je.
KoSSev je prethodno objavio da sam sporazum ipak predviđa i buduće konsultacije sa kabinetom kosovskog premijera. Dokumentom je određeno da se, u zavisnosti od prirode pitanja, koordinacija odvija među ovlašćenim predstavnicima stranaka, ali i „u konsultaciji sa Kabinetom premijera Republike Kosovo“.
U slučaju neslaganja među potpisnicima predviđene su dodatne konsultacije, uključujući i sa kosovskim premijerom, dok se do postizanja saglasnosti sporni politički potezi ne preduzimaju.
Kamberi ne zatvara vrata postizbornim dogovorima
Na pitanje o mogućim partnerima nakon izbora, Kamberi nije želeo da se unapred izjasni.
„Na izbore izlazimo da bismo dobili poverenje građana i što snažniji parlamentarni mandat, a ne da bismo unapred određivali kome ćemo taj mandat staviti na raspolaganje“, kazao je.
Podsetio je da je njegova Partija za demokratsko delovanje prethodnih šest godina delovala kao opoziciona stranka, ali je istovremeno naglasio da će odluke nakon izbora zavisiti od budućeg odnosa snaga i političkih ponuda drugih aktera.
„Nakon izbora videćemo kakav će biti odnos snaga i kakve će političke platforme ponuditi drugi akteri. O eventualnoj saradnji odlučivaćemo na osnovu konkretnih politika i konkretnih garancija“, rekao je Kamberi.
Među pitanjima koja će, kako je naveo, biti važna za eventualnu saradnju izdvojio je ravnopravnost i nediskriminaciju, proporcionalnu zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, obrazovanje i upotrebu albanskog jezika, priznavanje diploma, pasivizaciju prebivališta i ekonomski razvoj juga Srbije.
Islami: Manjine bi mogle imati važnu ulogu u novoj većini
Agon Islami iz Centra za unapređenje demokratije „Dolina“ ocenio je za Danas da je značajno to što su albanski politički subjekti, uprkos višegodišnjim podelama, uspeli da se okupe oko jedne liste.
On je posebno izdvojio angažman Aljbina Kurtija kao jedan od faktora u približavanju stavova albanskih stranaka.
Islami smatra da značaj zajedničkog nastupa ne mora biti samo u broju eventualno osvojenih mandata.
Prema njegovoj proceni, u sadašnjoj političkoj situaciji u Srbiji manjinske stranke mogle bi dobiti veću težinu pri formiranju buduće parlamentarne većine.
„U političkoj klimi kakva danas postoji u Srbiji, manjine mogu imati veoma važnu, pa čak i odlučujuću ulogu u formiranju nove parlamentarne većine. U takvoj situaciji, što je veći broj albanskih poslanika, veća može biti i njihova politička težina“, rekao je Islami.
Dodao je da bi to moglo otvoriti mogućnost da predstavnici Albanaca, ukoliko se za to stvore političke okolnosti, ne ostanu samo opozicioni glas, već učestvuju i u formiranju parlamentarne većine.
Osam stranaka, jedna lista
Predstavnici osam albanskih političkih subjekata iz Preševa, Bujanovca i Medveđe dogovorili su 29. septembra u Kurtijevom kabinetu zajednički nastup na parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra.
KoSSev je juče objavio da sporazum, pored zajedničke liste, uređuje i međusobnu političku koordinaciju, pregovore i postizborne sporazume, dok je Kurti dan nakon sastanka zatražio i najmanje pet garantovanih mesta za Albance iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u Narodnoj skupštini Srbije, po analogiji sa garantovanim mestima za Srbe u Skupštini Kosova.
Sporazum predviđa da se lista formira prema političkoj snazi potpisnica, odnosno broju odbornika u lokalnim skupštinama u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Šaip Kamberi, kao predsednik PDD-a i jedini albanski poslanik u poslednjem sazivu Narodne skupštine, trebalo bi da bude prvi na listi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
