Dok jedna grupa predstavnika akademske zajednice i civilnog društva od kosovskog Ombudsmana zahteva da Zakon o Specijalizovanim većima uputi Ustavnom sudu, druga grupa organizacija civilnog društva obratila se čuvenom Amnest-y International-u – zahtevajući da međunarodna organizacija za ljudska prava izmeni svoje saopštenje o prvostepenoj presudi Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
U zajedničkom pismu, koje je danas objavio Prištinski institut za političke studije (PIPS), potpisnici tvrde da Amnesty svojim saopštenjem od 16. septembra daje „nepotpunu sliku“ šire istorije rata na Kosovu, jer govori o „hiljadama žrtava rata na Kosovu“, a ne spominje zločine koje su počinile srpske snage.
Od Amnesty-ja traže da jasno razdvoji žrtve obuhvaćene konkretnim predmetom pred Specijalizovanim većima od ukupnog broja žrtava kosovskog sukoba i da u saopštenje doda kratak kontekst o zločinima srpskih snaga i, kako navode, nedostatku odgovornosti za njih.
Šta je zapravo napisao Amnesty
Amnesty International reagovao je 16. septembra na prvostepenu presudu četvorici nekadašnjih visokih zvaničnika OVK, ocenivši da ona pokazuje da „visoki zvaničnici nisu iznad zakona“.
Zamenica regionalnog direktora Amnesty International-a za Evropu Ester Mejdžor tada je poručila:
„Ove presude daju nadu hiljadama žrtava rata na Kosovu koje su više od dve decenije čekale pravdu za užasne zločine počinjene nad njima i da saznaju sudbinu svojih najmilijih.“
Dodala je da presude daju nadu da „svaki pokušaj ometanja pravde, istine i reparacija neće biti tolerisan“ i da će žrtve i porodice nestalih konačno videti pravdu.
U odeljku sa pozadinom Amnesty potom navodi isključivo podatke iz presude četvorici bivših čelnika OVK: proizvoljno pritvaranje 385 osoba, surovo postupanje prema 49, mučenje 303 i ubistvo 96 ljudi.
Navodi i izrečene kazne – po 25 godina Tačiju i Krasnićiju, 18 Veseljiju i 13 Seljimiju – kao i činjenicu da su četvorica oslobođena optužbi za zločine protiv čovečnosti i da je presuda prvostepena.
„Hiljade žrtava“ – centralna primedba
Upravo je formulacija o „hiljadama žrtava rata na Kosovu“ centralna tačka pisma.
„Naša zabrinutost usredsređena je na pozivanje na presude koje ‘daju nadu hiljadama žrtava rata na Kosovu’, nakon čega sledi pozadinski deo ograničen isključivo na postupak protiv ove četvorice“, navode potpisnici.
Oni tvrde da se time priziva šire stradanje tokom rata, ali bez konteksta zločina srpskih snaga.
„Prema našem mišljenju, to stvara nepotpun prikaz šire istorije na koju se saopštenje poziva“, navode.
Potpisnici priznaju da presuda u jednom predmetu može predstavljati podsticaj drugim žrtvama koje još čekaju pravdu, ali smatraju da mora postojati jasno razgraničenje između te šire poruke i konkretne krivične odgovornosti utvrđene u predmetu protiv četvorice bivših čelnika OVK.
„Bez toga, čitaoci koji nisu upoznati sa sukobom mogu širu populaciju žrtava rata na Kosovu povezati sa zločinima koji su predmet ove konkretne presude“, poručuju.
Pozivaju se na Kosovsku knjigu pamćenja
Potpisnici potom uvode podatke Kosovske knjige pamćenja, baze koju su zajednički razvili Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo.
Prema podacima objavljenim 2014, u vezi sa ratom na Kosovu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. evidentirano je 13.517 ubijenih ili nestalih osoba: 10.792 Albanaca, 2.197 Srba i 528 Roma, Bošnjaka i pripadnika drugih zajednica.
Ta evidencija obuhvata i civile i pripadnike oružanih formacija.
Potpisnici naglašavaju upravo ono što je važno i za precizno čitanje tih brojeva:
„Ovi podaci dokumentuju gubitke tokom sukoba i njegovih posledica; oni ne utvrđuju odgovornost koja se može pripisati četvorici optuženih, niti obuhvataju pun obim štete koju su pretrpeli preživeli.“
6.872 albanska civila
Posebno navode i podatak FHP-a i FHP Kosovo da su srpske snage od 20. marta do 14. juna 1999. ubile 6.872 albanska civila na Kosovu.
Ovaj podatak potvrđuje i Fond za humanitarno pravo, koji ga godinama koristi u svojoj dokumentaciji o žrtvama i odgovornosti za zločine na Kosovu.
Potpisnici u pismu tvrde da je taj obim stradanja „suštinski kontekst“ kada se govori o ukupnoj populaciji žrtava rata na Kosovu.
Dodaju da, 27 godina kasnije, pred sudovima u Srbiji nije procesuiran nijedan visoki komandant Vojske Jugoslavije ili MUP-a Srbije za operacije u kojima su ubijene hiljade civila, uprkos činjenicama utvrđenim u presudama Haškog tribunala o delovanju jedinica VJ i MUP-a i njihovoj vezi sa komandnim strukturama čiji su pojedini generali osuđeni.
„Ne tražimo da Amnesty prepriča čitav rat“
Potpisnici pritom izričito navode da od Amnesty International-a ne očekuju da saopštenje o jednom sudskom predmetu pretvori u celokupnu istoriju kosovskog rata.
„Ne očekujemo da saopštenje o pojedinačnoj presudi prepriča čitavu istoriju rata“, navode.
Ali smatraju da, kada Amnesty izričito govori o široj populaciji „žrtava rata na Kosovu“, mora da pruži dovoljno konteksta da ta istorija bude predstavljena odgovorno, iznose primedbu.
„Izostavljanje bilo kakvog pozivanja na zločine koje su počinile srpske snage ostavlja iskustva njihovih žrtava izvan prikaza, iako se saopštenje istovremeno poziva na stradanje žrtava Kosova u celini“, tvrde.
Za njih je, kako navode, ključno da krivična odgovornost ostane vezana za konkretne počinioce, dela i sudske nalaze.
„Šira istorija sukoba ne bi trebalo da bude predstavljena kroz jedan sudski postupak, a pravda za žrtve čiji slučajevi nisu obuhvaćeni tim postupkom mora ostati vidljiva.“
Traže izmenu Amnestijevog saopštenja
Na kraju, od Amnesty International-a izričito zahtevaju da izmeni saopštenje od 16. septembra.
Traže da se u njemu jasno napravi razlika između žrtava obuhvaćenih predmetom Tači i ostali i ukupne populacije žrtava rata na Kosovu.
Takođe zahtevaju da Amnesty doda „sažet kontekst“ o zločinima koje su počinile srpske snage i o, kako navode, kontinuiranoj potrebi da za njih bude utvrđena odgovornost.
„Ako je pozivanje na hiljade žrtava trebalo da prenese širu nadu koju utvrđivanje odgovornosti može pružiti, to značenje treba jasno navesti“, poručuju.
Navode da njihov zahtev proizlazi iz opredeljenja za „istinu, pravdu i reparacije za sve žrtve, bez obzira na etničku pripadnost ili identitet odgovornih“, te da podržavaju pravično suđenje, pravo na žalbu i javnu komunikaciju koja precizno predstavlja i sudske nalaze i istorijski kontekst.
Od Amnesty International-a očekuju i pisani odgovor o tome kako namerava da se odnese prema njihovim primedbama.
Druga inicijativa istog dana, deo aktera se preklapa
Pismo Amnest-y International objavljeno je istog dana kada je javnosti predstavljen i zahtev 24 predstavnika akademske zajednice, civilnog društva i drugih javnih aktera kosovskom Ombudsmanu Naimu Ćeljaju da razmotri upućivanje pojedinih odredaba Zakona o Specijalizovanim većima Ustavnom sudu.
Dok jedna osporava pojedine aspekte zakonskog okvira i primene mandata Specijalizovanih veća, drugom se zahteva izmena načina na koji je vodeća međunarodna organizacija za ljudska prava pored Human Rights Watch – Amnesty International javnosti predstavio značenje prvostepene presude.
Ipak, deo aktera se preklapa.
PIPS, čija je izvršna direktorka Ljeonora Krieziju među potpisnicima zahteva Ombudsmanu, sada je potpisnik i pisma Amnestyju. KDI je takođe zastupljen u obe inicijative – u prvoj kroz svog izvršnog direktora Ismeta Kriezijua, a u drugoj kao organizacija. Ramadan Iljazi iz KCSS-a potpisao je oba dokumenta.
Obe inicijative pojavljuju se u širem talasu reakcija nakon presude 16. septembra, tokom kojeg se na Kosovu istovremeno odvijaju protesti, političke i zakonodavne inicijative za promenu odnosa prema Specijalizovanim većima, kao i intenzivna javna rasprava o samom Sudu, njegovom mandatu, presudi i načinu na koji se govori o ratu i žrtvama.
Ko je potpisao pismo Amnesty International-u
Pismo potpisuju:
- Prištinski institut za političke studije (PIPS)
- Kosovski pravni institut (KLI)
- Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda (CDHRF)
- Kosovski demokratski institut / Transparency International Kosovo
- Kosovski centar za zastupanje i razvoj (KADC)
- Pokret FOL
- Centar za informisanje, kritiku i akciju (QIKA)
- Kosovska organizacija za talente i obrazovanje (TOKA)
- Schüler Helfen Leben Kosovo
- Četvrti talas
- Ramadan Ilazi – rukovodilac istraživanja u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS)
- Mreža nevladinih organizacija AVONET
- YES NGO
- Kosovo – Žene za žene
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
