Ustavni sud Kosova jednoglasno je danas utvrdio da je 11. saziv Skupštine konstituisan tek nakon isteka ustavnog roka od 30 dana, ali i da odluka kojom je 13. septembra izabrana četvrta Vlada Aljbina Kurtija nije u suprotnosti sa Ustavom. Poslanicima je istovremeno naloženo da „što pre“ izaberu i preostalog potpredsednika Skupštine iz redova druge najveće parlamentarne grupe – PDK-a. Sud je razrešio i jednu od ključnih dilema višemesečne institucionalne krize: rok od 60 dana za izbor novog predsednika počeo je još 8. avgusta i ističe 6. oktobra.
Odluka je doneta u spojenim predmetima KO256/26 i KO258/26, koje su sredinom septembra pokrenuli poslanici Demokratske partije Kosova, osporavajući praktično čitav niz odluka – od izbora Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine, načina glasanja o potpredsednicima i proglašenja parlamenta konstituisanim, do izbora Vlade „Kurti 4“.
Sud je oba zahteva proglasio prihvatljivim, ali nije prihvatio zahtev PDK-a za uvođenje privremene mere.
Vlada ostaje – izbor 13. septembra nije u suprotnosti sa Ustavom
Za aktuelni institucionalni poredak jedna od najvažnijih tačaka današnje odluke odnosi se upravo na Vladu.
Ustavni sud je utvrdio da odluka Skupštine broj 11-V-007 od 13. septembra, kojom je izabrana Vlada Kosova, „nije u suprotnosti sa članom 95. [Izbor Vlade] Ustava“.
Time nije prihvaćena ključna tvrdnja podnosilaca drugog zahteva – da Vlada ne može biti ustavno izabrana ukoliko ju je izglasala Skupština za koju su oni tvrdili da prethodno nije bila valjano konstituisana.
Vlada Aljbina Kurtija izabrana je 13. septembra sa 62 glasa za, nekoliko sati nakon što je Hadžiju proglasila Skupštinu konstituisanom. PDK, LDK i AAK nisu učestvovali u tom glasanju, dok su poslanici Srpske liste bili u sali i glasali protiv.
PDK je već narednog dana Ustavnom sudu predao prvi zahtev kojim je osporio proces konstituisanja parlamenta, a 15. septembra i drugi – kojim je osporena upravo odluka o izboru Vlade. Sud je potom oba predmeta spojio u jedinstveni postupak.
Skupština jeste konstituisana – ali nakon isteka ustavnog roka
Sud je istovremeno izričito utvrdio da je Skupština konstituisana „nakon isteka roka od trideset dana“ iz člana 66 Ustava.
Konačni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora od 7. juna potvrđeni su 8. jula, pa je tridesetodnevni rok za završetak konstitutivne sednice trajao od 9. jula do 7. avgusta. KoSSev je od tada u više navrata izveštavao da je parlament nastavio proces i nakon isteka ovog roka, dok pravne posledice njegovog prekoračenja nisu bile razjašnjene.
Upravo je današnjom odlukom Ustavni sud dao odgovor na deo te dileme. Prema Sudu, istekom tridesetodnevnog roka počeli su da teku i drugi ustavni rokovi – za izbor predsednika, kada je ta funkcija upražnjena, kao i za izbor Vlade.
Drugim rečima, institucije nisu mogle da zaustave ustavni sat time što Skupština nije bila konstituisana u propisanom roku.
Predsednik mora biti izabran do 6. oktobra
Najdirektnija posledica ovog tumačenja odnosi se na izbor novog predsednika Kosova.
Sud je utvrdio da je rok od 60 dana počeo 8. avgusta – prvog dana nakon isteka roka za konstituisanje Skupštine – i da se završava 6. oktobra 2026. godine.
Član 82 Ustava propisuje da se Skupština raspušta ukoliko predsednik ne bude izabran u roku od 60 dana od početka postupka njegovog izbora. U ranijoj praksi Ustavni sud je ovo opisao kao slučaj obaveznog raspuštanja parlamenta ukoliko Skupština ne ispuni svoju ustavnu obavezu da izabere predsednika.
Time političkim strankama sada ostaje manje od dve nedelje da obezbede potrebnu većinu za izbor novog šefa države.
Pre konstituisanja aktuelnog saziva, pitanje budućeg predsednika već je bilo jedno od ključnih mesta političke blokade. Aljbin Kurti i lider LDK Ljumir Abdidžiku tokom avgusta su upravo izbor predsednika povezivali sa dogovorom o završetku konstituisanja parlamenta, dok su PDK i AAK insistirali da najpre mora biti završen ustavni proces formiranja Skupštine.
PDK-u pripada potpredsednik – mora da bude izabran „što pre“
Ustavni sud nije ostavio otvorenim ni pitanje praznog mesta u Predsedništvu Skupštine.
Poslanici, navodi Sud, „moraju što pre“ da izaberu potpredsednika Skupštine iz redova druge najveće parlamentarne grupe, u skladu sa članom 67 Ustava. Druga najveća parlamentarna grupa je PDK, koji je na junskim izborima osvojio 22 mandata.
Upravo je ovo mesto bilo u centru spora 13. septembra.
PDK je tada privremeno povukao kandidaturu Vljore Čitaku i nije učestvovao u nastavku konstitutivne sednice. Kujtim Šalja iz LDK-a izabran je za potpredsednika sa 75 glasova, Tanja Vujović iz Srpske liste sa 62, a Emilija Redžepi sa 70 glasova.
Mesto koje pripada PDK-u ostalo je prazno, ali je Hadžiju uprkos tome proglasila Skupštinu konstituisanom, obrazlažući da jedna politička stranka ne može proces držati kao „taoca“ i da mesto ostaje rezervisano za PDK kada predloži kandidata.
PDK je tvrdio suprotno – da Skupština bez svih pet potpredsednika nije potpuno konstituisana. Slično tumačenje tada je izneo i bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani.
Današnja odluka, međutim, ne poništava konstataciju o konstituisanju Skupštine, već nalaže da se nedostajući potpredsednik iz PDK-a izabere što pre.
Od 9. septembra do Ustavnog suda
Aktuelni spor počeo je 9. septembra, kada je Aljbuljena Hadžiju izabrana za predsednicu Skupštine sa 62 glasa za, 16 protiv i 13 uzdržanih.
Dva dana kasnije nastavljen je izbor potpredsednika. Ardijan Gola iz Samoopredeljenja je izabran, dok Vljora Čitaku iz PDK-a nije dobila potrebnu većinu. PDK je tada napustio proces i najavio obraćanje Ustavnom sudu.
U nastavku 13. septembra, nakon što je PDK privremeno povukao kandidaturu Čitaku, izabrani su ostali potpredsednici, osim predstavnika PDK-a. Hadžiju je potom proglasila parlament konstituisanim, a svega nekoliko sati kasnije sazvana je vanredna sednica na kojoj je izabrana Vlada „Kurti 4“.
Upravo su te odluke poslanici PDK-a predvođeni Arianom Tahirijem odneli pred Ustavni sud.
Još jedno pitanje pred 4. oktobar
Današnja odluka donosi još jedan veoma tesan vremenski okvir.
Aljbuljena Hadžiju funkciju vršiteljke dužnosti predsednice obavlja od 4. aprila, kada joj je dužnost predala Vjosa Osmani po isteku svog mandata. Član 90 Ustava propisuje da funkcija vršioca dužnosti predsednika ne može da se obavlja duže od šest meseci.
KALLXO je upravo danas, pre objavljivanja odluke Ustavnog suda, ukazao da šest meseci od Hadžijuinog preuzimanja funkcije ističe 4. oktobra i da među pravnicima postoje različita tumačenja da li njen ponovni izbor za predsednicu novog saziva Skupštine otvara novi šestomesečni period ili se prvobitni rok nastavlja bez prekida.
Današnje obaveštenje Ustavnog suda određuje 6. oktobar kao krajnji rok za izbor novog predsednika, ali ne daje dodatno objašnjenje ove dvodnevne razlike.
Kompletan tekst presude još nije objavljen. Sud je naglasio da je današnje saopštenje Sekretarijata pripremljeno samo u informativne svrhe i da će puna presuda biti dostavljena stranama i objavljena u Službenom listu.
Presuda stupa na snagu danom kada je Ustavni sud objavi.
Konačno: Srpskoj listi 9, Rašiću jedan mandat, od sutra teče rok za skupštinu
Ustavni sud spojio dva zahteva PDK: Pred njim sada i konstituisanje Skupštine i izbor Vlade Kurti 4
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
