Kalas u Njujorku traži pomak u dijalogu Beograda i Prištine: „Vreme je da se krene napred“

Izvor
KoSSev
-
FOTO: Aljbin Kurti / X

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas sastala se u Njujorku sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem, poručujući nakon odvojenih susreta da je potrebno ubrzati normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i sprovesti sporazume postignute u dijalogu.

Kalas je posebno istakla da su sporazumi postignuti uz posredovanje EU, uključujući Ohridski sporazum, obavezujući, dok su Kurti i Vučić u svojim objavama izneli različite teme i naglaske razgovora.

Sporazumi iz dijaloga su obavezujući, rekla je Kalas

„Danas sam se sastala sa predsednikom Vučićem i premijerom Kurtijem i ukazala na potrebu da se unapredi normalizacija odnosa između Beograda i Prištine“, navela je Kalas nakon sastanaka.

Ona je ocenila da napredak u normalizaciji odnosa i napredak na evropskom putu „moraju da idu ruku pod ruku“.

„Sporazumi postignuti kroz dijalog uz posredovanje EU, posebno Ohridski sporazum, obavezujući su“, navela je Kalas. Prema njenim rečima, njihova primena „nije usluga Briselu“, već obaveza prema građanima i regionu koji očekuje normalizaciju odnosa.

Kalas je navela da će EU nastaviti da bude „nepristrasan posrednik“, ali je istovremeno dodala da posredovanje ne može da zameni političku volju u Beogradu i Prištini.

„Vreme je da se krene napred“, poručila je visoka predstavnica EU.

Kurti Kalasovoj o Banjskoj i presudi Specijalizovanih veća

Kurti je u svojoj objavi nakon sastanka naveo da je sa Kalas razgovarao o više tema, među kojima su bili događaji u Banjskoj, presuda Specijalizovanih veća u Hagu i evropski put Prištine.

On je treću godišnjicu događaja u Banjskoj označio kao godišnjicu, kako je naveo, „agresije Srbije“, uz podsećanje da je u tom događaju stradao pripadnik Kosovske policije Afrim Bunjaku.

Kurti je naveo i da je od Kalas tražio podršku da Milan Radoičić i drugi članovi grupe budu procesuirani u Prištini. Kao jednu od tema razgovora naveo je i prvostepenu presudu Specijalizovanih veća u Hagu protiv bivših čelnika OVK.

„Izrazio sam svoju duboku zabrinutost zbog mono-etničkog karaktera pristupa suda, kao i zbog pogrešne presude i nepravednih kazni protiv bivših čelnika OVK“, naveo je Kurti. Dodao je da pravni proces nije završen i da će Priština nastaviti angažman kako bi se, kako je naveo, tražila korekcija odluka u žalbenom postupku.

Kurti je naveo i da je od EU zatražio „aktivnu podršku“ za obradu prijave Prištine za članstvo u EU, podnete 15. decembra 2022. godine, kao i za dobijanje statusa kandidata. Prema njegovim rečima, evropski put treba da bude zasnovan na „zaslugama, demokratiji, vladavini prava i jednakom tretmanu“.

„Razgovarali o položaju i bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji“, rekao je Vučić

Vučić je nakon susreta sa Kalas objavio da su razgovarali o odnosima Srbije i Evropske unije, bezbednosnim prilikama u regionu i evropskom putu Srbije.

„Razgovarali smo o koracima Srbije na putu ka članstvu u EU, sprovođenju reformi i očuvanju nacionalnih interesa“, naveo je Vučić. Kako je dodao, posebna tema bili su regionalna stabilnost, kao i „položaj i bezbednost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“.

Vučić je naveo da Srbija ostaje posvećena dijalogu sa evropskim partnerima i radu na „konkretnim rezultatima koji doprinose boljem životu naših građana“.

 

ZSO i dalje nije formirana, više od 13 godina od Briselskog sporazuma

Poruka Kaje Kalas o obavezujućem karakteru sporazuma iz dijaloga dolazi u trenutku kada jedna od ključnih obaveza iz tog procesa i dalje nije sprovedena.

Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine potpisan je 19. aprila 2013. godine u Briselu. Njime je, između ostalog, predviđeno formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Više od 13 godina kasnije, Zajednica srpskih opština nije formirana. Evropska unija je u više navrata saopštavala da je njeno uspostavljanje obaveza Prištine. I nakon što je 2015. godine postignut dogovor o principima i glavnim elementima Zajednice, proces nije završen.

Godinama kasnije, pitanje ZSO ponovo je vraćano na sto u okviru evropskog dijaloga. Evropski posrednici predstavili su i nacrt statuta Zajednice, ali do njenog uspostavljanja nije došlo. Upravo zato se poruka da su sporazumi „obavezujući“ ne odnosi samo na buduće dogovore već i na ranije preuzete obaveze.

ZSO ostala i predmet političkog otpora u Prištini

Formiranje ZSO godinama je nailazilo na snažan politički otpor u Prištini. Protivljenje njenom uspostavljanju bilo je izraženo i kroz proteste, uključujući studentske skupove u Prištini, gde su učesnici tvrdili da bi Zajednica predstavljala opasnost po funkcionisanje institucija i ustavni poredak.

I politički predstavnici koji su danas deo vlasti u Prištini ranije su se protivili njenom formiranju. Sa druge strane, Beograd ZSO smatra jednom od ključnih obaveza iz Briselskog sporazuma i insistira na njenom uspostavljanju kao jednom od osnovnih elemenata normalizacije odnosa.

Dijalog pod pritiskom različitih očekivanja

Dve objave nakon sastanaka u Njujorku pokazuju i različite prioritete Beograda i Prištine.

Kalas u prvi plan stavlja sprovođenje sporazuma postignutih u dijalogu i normalizaciju odnosa. Kurti govori o Banjskoj, odgovornosti Srbije, presudi Specijalizovanih veća i zahtevu za napredak Prištine na evropskom putu.

Vučić, s druge strane, među temama razgovora posebno navodi regionalnu stabilnost i položaj i bezbednost srpskog naroda na Kosovu. U nijednoj od javnih objava nakon sastanaka nema detalja o tome šta je konkretno dogovoreno u vezi sa ZSO.

Rezolucija 1244 i pitanje međunarodnog statusa

Širi kontekst dijaloga predstavlja i činjenica da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usvojena 1999. godine, i dalje na snazi. Kosovo nije članica Ujedinjenih nacija, a njegovu jednostrano proglašenu nezavisnost ne priznaju sve države članice Evropske unije. Pet članica EU – Španija, Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka – ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.

Statusno pitanje zato ostaje deo šireg međunarodnog konteksta u kojem se vodi dijalog Beograda i Prištine. Istovremeno, broj država koje priznaju Kosovo predmet je sporenja Beograda i Prištine, posebno zbog različitih tumačenja pojedinačnih odluka o povlačenju ili suspendovanju priznanja. Zbog toga je preciznije navoditi da Kosovo nema univerzalno međunarodno priznanje i da nije članica UN, nego koristiti jednu spornu brojku kao konačan podatak.

„Vreme je da se krene napred“

Kalas je svoj susret sa Vučićem i Kurtijem zaključila porukom da je potrebno nastaviti sa normalizacijom odnosa: „Vreme je da se krene napred“, navela je. Međutim, više od 13 godina nakon Briselskog sporazuma, jedna od njegovih najvažnijih odredbi – formiranje Zajednice srpskih opština – i dalje nije sprovedena.

Zbog toga će pitanje primene postojećih sporazuma ostati jedno od ključnih pitanja budućeg dijaloga, posebno ako EU insistira da se evropski put i proces normalizacije odvijaju paralelno.

U Njujorku je Kalas ponovila da su dogovori obavezujući. Kurti je izneo svoje zahteve u vezi sa Banjskoj, Specijalizovanim većima i evropskim putem Prištine, dok je Vučić u javnosti izdvojio položaj i bezbednost srpskog naroda.

Šta će iz tih različitih poruka proisteći u nastavku dijaloga ostaje otvoreno, ali ZSO činjenično ostaje konkretna obaveza iz ranijeg sporazuma koja ni posle više od decenije nije ostvarena.

Sorensen i Đurić o dijalogu u Briselu: EU naglašava Ohridski sporazum, Beograd ZSO


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.