Miroslav Pavić iz Kosovske Kamenice, profesor fizičkog vaspitanja i direktor škole u kosovskom obrazovnom sistemu, u tekstu za rubriku „Građani pišu“ govori o okolnostima zbog kojih je, kako navodi, počeo da trpi pritiske i optužbe zbog svog rada. Pavić iznosi svoju verziju događaja, govori o prijavama koje je podnosio nadležnim institucijama, kao i o posledicama koje su, prema njegovim tvrdnjama, pogodile i članove njegove porodice.
Piše: Miroslav Pavić, Kosovska Kamenica
Ja sam Miroslav Pavić iz Kosovske Kamenice (Kamenicë), profesor fizičkog vaspitanja i otac dvoje maloletne dece. Ako Bog da zdravlja i sreće, uskoro ću dobiti i treće dete.
Od 2018. godine radio sam kao profesor fizičkog vaspitanja u Gimnaziji u Kosovskoj Kamenici, sa 50 odsto radnog vremena, u sistemu Republike Srbije. Od 25. januara 2024. godine paralelno sam počeo da obavljam i funkciju direktora OŠ „Desanka Maksimović“ u okviru kosovskog obrazovnog sistema, na zahtev tadašnjeg rukovodstva Opštine Kosovska Kamenica. Pre mene tu funkciju obavljao je N. V.
Danas se moj rad u kosovskom sistemu koristi kao razlog da budem označen kao neko ko radi protiv interesa sopstvenog naroda. Upravo zato želim javno da ispričam kako je do toga došlo, šta sam tokom prethodne dve godine prijavljivao nadležnim institucijama i zašto smatram da se u Kosovskoj Kamenici ne primenjuju isti kriterijumi prema svima.
Kada sam preuzeo funkciju, nedostajala je dokumentacija
Nakon imenovanja primetio sam da u školskoj arhivi nedostaje određena dokumentacija. O tome sam više puta usmeno obavestio tadašnjeg direktora Odeljenja za obrazovanje, a potom sam se obratio i N. V. i zatražio da dokumentacija za koju sam smatrao da pripada školskoj arhivi bude vraćena.
Odgovor nisam dobio.
Pošto nisam želeo da jednog dana odgovaram za dokumentaciju i postupke koji su prethodili mom dolasku, slučaj sam prijavio Odeljenju za obrazovanje i policiji. Od tog trenutka, prema mom doživljaju, počeli su problemi. N. V. mi je govorio da nije dobro što idem u policijsku stanicu, što sam shvatio kao upozorenje i pokušaj da odustanem od prijave.
Ubrzo su u kontrolu došli prosvetni inspektori iz Gnjilana. Ukazali su na određene nepravilnosti koje smo zatekli i koje je trebalo da ispravimo. Ono što mi je tada posebno privuklo pažnju jeste činjenica da su, neposredno pre dolaska kod nas, inspektori bili kod N. V., u njegovoj kancelariji u OŠ „Bratstvo“ u Strezovcu.
Ne tvrdim da je sam taj sastanak dokaz bilo čega. Ali od tog trenutka počeo sam mnogo pažljivije da pratim šta se događa oko škola i ljudi koji rade paralelno u dva obrazovna sistema.
Od skidanja sa platnog spiska počinju prijave
Tokom 2025. godine došlo je do promene direktora OŠ „Desanka Maksimović“ u sistemu Republike Srbije i na to mesto došao je D. K.
U oktobru iste godine pozvali su me iz Odeljenja za obrazovanje u kosovskom sistemu i zatražili da podnesem zahtev da D. K. i M. N. budu skinuti sa kosovskog platnog spiska, uz obrazloženje da za njih više nema osnova da primaju tu platu. Postupio sam po zahtevu nadležnog odeljenja.
Od tog trenutka počele su prijave Ministarstvu prosvete Republike Srbije. U njima su se, između ostalog, iznosile tvrdnje da mi, direktori koji radimo u kosovskom sistemu, ugrožavamo bezbednost dece i radimo protiv interesa Republike Srbije. O tome posedujem i dopis koji sam uputio Ministarstvu prosvete.
Za mene je upravo tu počeo problem koji traje do danas: rad u kosovskom sistemu počeo je da se predstavlja gotovo kao dokaz nečije nelojalnosti, iako su u istom sistemu godinama pre nas radili ljudi koji nas danas zbog toga prozivaju.
Sastanak direktora i sporna brava
Dana 21. novembra 2025. održan je sastanak direktora iz dva sistema. Bili su prisutni N. V., D. K., I. M. i N. Đ., kao i D. J., M. P., Z. M. i ja.
Na tom sastanku N. V. je rekao da je stigao dopis Ministarstva prosvete Srbije u kojem smo mi predstavljeni kao pretnja srpskoj deci i ljudi koji uzurpiraju srpsku imovinu. Kada je D. J. zatražio da vidi taj dopis, kako bismo bili sigurni da je zaista reč o zvaničnom dokumentu Ministarstva, N. V. nam ga je samo pokazao. Koliko smo mogli da vidimo, na njemu nije bilo pečata niti drugih jasnih oznaka na osnovu kojih bismo mogli da utvrdimo njegovo poreklo. Zbog toga sam posumnjao u njegovu autentičnost.
Na istom sastanku D. K. je rekao da će promeniti bravu na ulazu u školu i obiti kancelariju koju koriste direktori iz kosovskog sistema.
Četiri dana kasnije obavešten sam da je brava zaista počela da se menja. Upozorio sam domara da to ne čini, jer sam smatrao da sam kao direktor dužan da o tome obavestim nadležne. D. K. mi je, prema mom sećanju, odgovorio: „Ja sam ovde direktor i ima da radite ono što vam ja kažem.“
Slučaj sam ponovo prijavio Odeljenju za obrazovanje.
Bio sam svedok, nisam odlučivao ko će biti uhapšen
Nas četvoricu direktora potom je pozvao tužilac i dali smo izjave kao svedoci.
U junu ove godine policija je privela N. V. i D. K. Javno objavljene informacije govorile su o sumnjama na ilegalno posedovanje oružja. Istovremeno je Kancelarija za Kosovo i Metohiju Srbije tvrdila da su privedeni po političkoj osnovi. Dvojici direktora je potom određena mera kućnog pritvora.
Ja ne mogu da određujem zbog čega će neko biti pretresen, priveden ili procesuiran. Nisam ni tužilac ni policajac. Dao sam izjavu kao svedok i prijavio ono za šta sam smatrao da kao odgovorno lice moram da prijavim.
Međutim, nakon njihovog puštanja počele su, prema informacijama koje su stizale do mene, priče da smo upravo mi odgovorni za njihovo hapšenje.
Tada je za mene čitava stvar prestala da bude samo profesionalni spor.
„Videćeš s kim si se zakačio“
Prijatelji su mi prenosili da D. K. govori kako ću „videti“ i kako ću „dobro zapamtiti s kim sam se zakačio“. Ne mogu da tvrdim šta je izgovoreno, ako tome nisam lično prisustvovao, ali kada mi takve poruke stižu preko više ljudi, ne mogu ni da ih zanemarim. Doživljavam ih kao pretnju i zbog njih se ne osećam bezbedno.
Posebno me je uznemirilo ono što se potom dogodilo prilikom mojih odlazaka u centralnu Srbiju.
Dana 10. jula krenuo sam za Vranje. Na prelazu Bela Zemlja (Dheu i Bardhë) zaustavila me je policija Srbije. Inspektori su me ispitivali, između ostalog, o tome da li sam prijavljivao N. V. i D. K.
Rekao sam istinu: jesam, prijavio sam ono za šta sam smatrao da treba da bude prijavljeno, ali nisam imao nikakve veze sa odlukom da oni budu privedeni niti sa merama koje su im kasnije određene.
Iz pitanja koja su mi postavljana stekao sam utisak da se čitav slučaj povezuje i sa mojim političkim opredeljenjem, odnosno sa pretpostavkom da nisam podržao Srpsku listu. Naglašavam da je to moj zaključak na osnovu razgovora koji sam tada vodio, a ne nešto što mi je neko zvanično saopštio.
Dana 27. jula krenuo sam sa porodicom za Beograd, jer sam vodio sedmogodišnju ćerku na pregled kod oftalmologa. Ponovo sam zadržan – najpre nekoliko sati na prelazu, a zatim i u Vranju.
Sa mnom su bila deca i trudna supruga.
Više puta sam pitao zbog čega sam zadržan. Rečeno mi je da nisam priveden, već da je u pitanju „obično druženje“.
Meni to nije bilo obično druženje.
Posledice više ne osećam samo ja
U međuvremenu su posledice počeli da osećaju i članovi moje porodice.
Moj zet je smenjen sa mesta direktora Srednje ekonomske škole u kosovskom sistemu sa sedištem u Ranilugu. On mi je preneo da mu je Tanja Antić, predsednica Opštine Ranilug, prilikom obrazlaganja odluke rekla da ima dobro mišljenje o njemu, ali da „zbog šuraka“ ne može da bude direktor. Ne mogu da potvrdim razgovor kojem nisam prisustvovao, zato ga i prenosim isključivo kao ono što mi je zet rekao.
Moja sestra, nastavnica biologije u OŠ „Desanka Maksimović“ u sistemu Srbije, prethodno je ostala bez dela časova. Krajem avgusta ove godine otišla je kod D. K. da pita kakav će joj biti fond časova u novoj školskoj godini. Prema onome što mi je ispričala, odgovorio joj je: „Zbog brata možeš dobiti samo otkaz.“
Kada je nekoliko dana kasnije ponovo otišla da traži odgovor, tvrdi da je ponovo dobila isto.
Ne mogu da prihvatim da članovi moje porodice snose posledice zbog odluka koje sam ja donosio kao odgovorno lice.
Ko ima pravo da nas naziva izdajnicima?
Ovde dolazim do pitanja koje smatram suštinskim.
Prema mojim saznanjima, N. V. je godinama obavljao funkciju direktora i u okviru kosovskog sistema. Za vreme njegovog mandata otvarane su i opremane kancelarije koje koriste direktori u tom sistemu, a učenici i zaposleni učestvovali su u aktivnostima koje su organizovale kosovske institucije.
Uz svoju priču dostavio sam, između ostalog, dokument OŠ „Desanka Maksimović“ iz marta 2023. godine, adresiran na Odeljenje za obrazovanje Opštine Kamenica, kojim se dostavlja spisak učenika za projekat „Drejt Malit“ i njihov boravak na Brezovici. Dokument je potpisan u vreme kada je direktor škole bio N. V.
Za mene taj dokument nije dokaz bilo kakve krivice. Naprotiv. On pokazuje upravo ono što tvrdim: saradnja sa kosovskim institucijama nije počela sa mnom.
Postoji i tekst objavljen još 2018. godine u kojem je rad N. V. u kosovskom sistemu bio predmet javne polemike. Ne prihvatam niti preuzimam uvredljivu terminologiju korišćenu u tom tekstu. Za mene je on relevantan samo zato što pokazuje da njegovo angažovanje u tom sistemu nije bilo tajna.
Zato postavljam jednostavno pitanje: ako je rad u kosovskim institucijama danas dovoljan da neko bude označen kao izdajnik ili kao čovek koji radi protiv Srbije, zašto taj kriterijum nije važio za sve?
Ja ne tražim da bilo ko bude kažnjen zato što je radio u kosovskom sistemu. Ako bih to tražio, osporavao bih i sopstveni rad.
Tražim samo iste aršine za sve.
Ostao sam bez posla u jednom sistemu, u drugom sam i dalje direktor
Na kraju, ugovor koji sam imao u sistemu Republike Srbije nije mi produžen. Odluku je doneo I. M., v. d. direktora Gimnazije.
Bez radnog odnosa ostao je i M. P., master matematičar, iako je još u maju prestao da obavlja funkciju u kosovskom sistemu. Z. M. je premešten u izdvojeno odeljenje škole u Boljevcu.
Istovremeno sam nastavio angažman u kosovskom obrazovnom sistemu. I Opština Kamenica me je ovog septembra javno navela kao direktora OŠ „Desanka Maksimović“, među direktorima škola na srpskom jeziku koji su učestvovali na stručnom seminaru.
Zbog toga je važno da se jasno razlikuju dve stvari: prestao mi je radni angažman u školi koja funkcioniše u sistemu Republike Srbije, dok sam u kosovskom sistemu nastavio da obavljam direktorsku funkciju.
Ne želim privilegiju, već iste kriterijume
Ja sam iz Kosovske Kamenice. Ovde mi žive roditelji, ovde mi je porodica i ovde želim da odrastaju moja deca. Ne želim da budem shvaćen kao lokalista i ne smatram da ljudi iz drugih sredina ne treba da rade u Kamenici. Svako treba da ima pravo na posao ako ispunjava uslove.
Ali smatram da zapošljavanje, otpuštanje i imenovanje ne smeju da zavise od političke pripadnosti, porodičnih odnosa, poslušnosti ili toga da li je neko spreman da ćuti. Ne znam da li iza svega što mi se događa postoji organizovan plan ili niz pojedinačnih obračuna. Neću da tvrdim ono što ne mogu da dokažem.
Znam, međutim, kako se ja danas osećam.
Osećam se ugroženo. Imam utisak da se ljudi odvraćaju od kontakta sa mnom, da o meni kruže priče da sam „izdajnik“ i da se svaki moj radni angažman dovodi u pitanje.
I zato ovu priču iznosim javno.
Ne tražim da bilo ko bude unapred proglašen krivim. Ne tražim ni zaštitu od odgovornosti za sebe. Ako sam prekršio zakon ili zloupotrebio funkciju, neka se to utvrdi i neka odgovaram.
Ali isto tražim i za sve druge.
Tražim da nadležne institucije ispitaju dokumentaciju, prijave, postupanje odgovornih ljudi u školama, okolnosti pod kojima su donošene kadrovske odluke i pritiske o kojima govorim.
I, pre svega, tražim odgovor na pitanje koje me prati kroz čitavu ovu priču: Zašto se ono što je nekima godinama bilo dozvoljeno danas drugima stavlja na teret kao izdaja?
Naglašavamo da autori tekstova preuzimaju isključivu odgovornost za istinitost svojih navoda, te da pisma naših čitalaca ne odražavaju nužno stav KoSSeva, niti je KoSSev autor informacija u ovoj rubrici. Da bi se informacija koju želite da podelite sa javnošću objavila na KoSSevu, u okviru rubrike „Građani pišu“, potrebno je da se potpišete punim imenom i prezimenom, uz osnovnu informaciju o sebi, a da redakciji potvrdite svoj identitet i potpišete izjavu ili potvrdite da se tekst objavljuje na osnovu vaše saglasnosti. Istovremeno skrećemo pažnju da informacije koje budete izneli moraju da budu potkrepljene argumentima, da jezik kojim budete pisali ne sme da sadrži govor mržnje, diskriminacije, omalovažavanje po bilo kojoj osnovi. Kao redakcija zadržavamo pravo da tekstove lektorišemo, da umesto punih imena, ukoliko se spominju u tekstu, možemo da objavimo inicijale istih, da tekst ne objavimo ukoliko utvrdimo da je neautentičan, propagandistički, zlonameran ili nije od javnog značaja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
