Stotine studenata marširale su danas iz Studentskog centra u Prištini do Trga Skenderbeg protiveći se prvostepenoj presudi Specijalizovanih veća Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju. Nosili su transparente sa porukama „Ne u ime studenata“, „Hoćemo pravdu“, ali i „THE HAGUE CRIMINAL COURT – THE COURT OF SERBIA“ (Haški kriminalni sud, sud Srbije), a zatim pustili bele golubove – kao simbol mira.
Protestuju u znak podrške četvorici bivših čelnika OVK koje je Pretresno veće 16. septembra prvostepeno proglasilo krivim za četiri ratna zločina – protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Studentski skup samo je deo mobilizacije koja se šestog dana nakon presude nastavlja i širi: danas su protestovali i građani u Lipljanu i učenici u Srbici, za večeras je najavljen šesti uzastopni protest u Prištini, PDK je u Skupštinu predao predlog za promenu zakona o Specijalizovanim većima, dok veterani OVK traže potpuno ukidanje ovog suda.
Bele golubove pustili kao simbol mira
Marš je počeo oko 11.30 ispred Studentskog centra, odakle su studenti krenuli prema centru Prištine.
„Ne u ime studenata“, „Hoćemo pravdu“ i „Sloboda ima ime“ bile su neke od poruka koje su uzvikivali ili nosili na transparentima. Na jednom od transparenata u prvim redovima na engleskom i albanskom je pisalo: „Haški krivični sud – sud Srbije“.
Tokom protesta protiv presude četvorici bivših čelnika OVK koji su pet dana ranije prvostepeno osuđeni za ratne zločine, studenti su pustili i bele golubove, navodeći da oni simbolizuju mir.
Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni su na po 25 godina, Kadri Veselji na 18, a Redžep Seljimi na 13 godina zatvora. Sva četvorica proglašena su krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo, a oslobođeni su po svih šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti. Presuda nije pravosnažna.
„Nema suda koji će promeniti način na koji omladina vidi oslobodioce“
Jednu od centralnih poruka skupa izneo je student Donart Humoli (Humolli).
Poručio je da današnje generacije nisu iskusile rat, ali da, prema njegovim rečima, razumeju da sloboda „ne bi bila moguća bez žrtve OVK“.
Istovremeno je naglasio ulogu zapadnih saveznika, posebno SAD, uz očekivanje da će Zapad i sada stati protiv onoga što studenti smatraju nepravdom.
„Nema suda niti odluke koja će promeniti način na koji omladina Kosova vidi naše oslobodioce“, poručio je Humoli.
On je presudu opisao kao nepravednu i poručio da mladi ne prihvataju, kako je kazao, nepravedno kažnjavanje onih kojima pripisuju zasluge za slobodu Kosova.
Perparim Rama: Sada je trenutak za „nacionalno jedinstvo“
Protestu se pridružio i gradonačelnik Prištine Perparim Rama (Përparim Rama).
On je ocenio da su bivši čelnici OVK „nesrazmerno optuženi“ i da je u sudskom procesu zanemaren širi kontekst rata, uprkos naglasku u presudi.
Sud je, pak, u prvostepenoj presudi utvrdio individualnu krivičnu odgovornost četvorice optuženih za konkretna krivična dela, uz naglasak da predmet nije suđenje legitimnosti OVK ili njenom političkom cilju.
Rama je pozvao institucije i političke partije da prevaziđu stranačke razlike.
„Ako govorimo o nacionalnom jedinstvu, sada je trenutak. Ovo je nacionalno jedinstvo. Sada treba da se okupimo kao jedno“, poručio je.
Pozvao je i na obezbeđivanje fonda za žalbeni postupak i organizovanu finansijsku i pravnu podršku odbranama četvorice osuđenih.
Protesti i u Lipljanu i Srbici
Protesti danas nisu ostali ograničeni na Prištinu.
U Lipljanu su se građani okupili ispred biste Adema Jašarija. Prema izveštajima sa skupa, učestvovali su predstavnici svih političkih partija, porodice poginulih pripadnika OVK, ratni vojni invalidi i građani.
U Srbici su na trg izašli učenici.
Gradonačelnik ove opštine Sami Ljuštaku, koji je prisustvovao skupu, poručio je da mladi protestima pokazuju da „vole Kosovo“ i da „poštuju krv palih boraca i žrtvu zemlje“.
Zabeleženi su snimci na kojima masa uzvikuje „Aljbin, Srbija!“
Sa druge strane i učesnik protesta iz Srbice u Prištini je ponovo govorio o „špijunima“ na Kosovu, o čemu veće daima govore i javne ličnosti uključujući i medijske radnike.
Večeras šesti protest „Ne u moje ime“
U Prištini se mobilizacija nastavlja i večeras.
Ćljirim Haziri (Çlirim Haziri), organizator protesta „Ne u moje ime“, pozvao je građane da se od 21 čas ponovo okupe na Trgu Skenderbeg – šestu noć zaredom.
Protesti pod ovim sloganom održavaju se od dana izricanja presude, 16. septembra. U njima su prethodnih večeri učestvovali političari, članovi porodica osuđenih, umetnici, glumci, aktivisti i druge javne ličnosti.
U petoj noći protesta, sinoć, na trgu je razvijena velika albanska zastava sa amblemom OVK, dok su demonstranti nosili poruke „Ne u moje ime“, „Nema mira bez pravde“ i „Sloboda ima ime“.
Večeras je svoje ponovno prisustvo najavio i Endrit Tači, sin Hašima Tačija.
Sa ulice u Skupštinu: PDK predao predlog zakona
Istovremeno sa protestima, pritisak se seli i u institucije.
PDK je danas u Skupštini predao predlog izmena i dopuna Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu. Predsednik ove stranke Bedri Hamza insistira da predlog ne znači trenutno ukidanje Veća, već menjanje granica njihove buduće nadležnosti.
Suština predloga je znatno konkretnija od same formulacije „izmena zakona“.
Prema objašnjenjima PDK-a, sadašnji postupak protiv Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija nastavio bi se u Hagu kroz žalbenu fazu. Međutim, ukoliko žalbeno veće ukine presudu i naloži ponovno suđenje, PDK predlaže da se predmet ne vraća na novo suđenje u Hagu, već da pređe u sudski sistem na Kosovu.
Poslanik PDK-a Eman Rahmani dodatno je danas objasnio da, ukoliko žalbeno veće potvrdi prvostepenu presudu, naredni postupak pred najvišom instancom, prema njihovom predlogu, više ne bi išao pred panel Vrhovnog suda Specijalizovanih veća u Hagu, nego pred Vrhovni sud na Kosovu. PDK predlaže i međunarodni nadzor procesa.
Hamza tvrdi da time ne traže nekažnjivost:
„Ovo nije inicijativa za nekažnjivost. Ovo je inicijativa da se odredi ko ima pravo da sudi za šta“, poručio je.
PDK svoj zahtev vezuje za Martijev izveštaj i argument da optužbe za trgovinu organima nisu završile u aktuelnom predmetu protiv četvorice bivših čelnika OVK. Međutim, upravo je istraga Specijalnog istražnog tima EU, formiranog radi provere navoda iz Martijevog izveštaja, koji je predvodio američki tužilac Klint Vilijamson, 2014. saopštila da postoje dokazi dovoljni za krivično gonjenje pojedinih visokih zvaničnika OVK za druga teška krivična dela. Nakon toga usledile su ustavne promene i uspostavljanje Specijalizovanih veća 2015. godine. Na Kosovu se VIlijamsonov izveštaj u potunosti ignoriše.
Hamza je danas poručio i da PDK svoj predlog neće povući pre nego što ga Skupština razmotri:
„PDK ne povlači ovaj zakon, to svima treba da bude jasno.“
AAK podržao PDK
Podršku PDK-ovoj inicijativi ubrzo je pružila i Alijansa za budućnost Kosova (AAK).
Ova stranka saopštila je da podržava „svaku zakonsku i demokratsku inicijativu“ koja, po njihovom stavu, treba da doprinese pravičnijem postupku prema četvorici bivših čelnika OVK.
AAK je ponovio i stav da je rat OVK bio „pravedan, čist i neizbežan“ i izrazio uverenje da će četvorica osuđenih na kraju procesa biti oslobođena. To je politički stav ove partije; prvostepena presuda trenutno ostaje na snazi i može biti predmet žalbe.
Veterani traže više – potpuno ukidanje Veća, i ostavku Gervale
Za Organizaciju ratnih veterana OVK, međutim, PDK-ov predlog ne ide dovoljno daleko.
Predsednik OVL-OVK Hisni Gucati najavio je podršku studentskom skupu, ali i svakom narednom „narodnom protestu“, uz insistiranje da oni budu mirni.
Kazao je da će rukovodstvo veteranskih organizacija razgovarati i o sopstvenim protestima i poručio: „Nećemo stati sa protestima dok ne postignemo uspeh.“
Za razliku od PDK-a, koji ne traži trenutno zatvaranje Specijalizovanih veća, Gucati otvoreno poziva političke partije da se ujedine oko njihovog potpunog ukidanja.
„Dobro je da se sve partije sada ujedine i zajedno ukinu Specijalni sud“, kazao je.
Hisni Gucati je i sam bio optužen i osuđen pred Specijalizovanim većima, zajedno sa Nasimom Haradinajem. Prvostepeno su 2022. dobili po četiri i po godine zatvora zbog ometanja službenih lica, zastrašivanja tokom krivičnog postupka i povrede tajnosti postupka, a žalbeno veće im je 2023. kazne smanjilo na po četiri godine i tri meseca.
Gucati je ponovio i zahtev za odlazak Donike Gervale, koju optužuje da je svojevremeno dostavljala dokumentaciju Hagu, kao i za smenu bivšeg kosovskog ministra Ljiburna Aljiua, kome zamera ranije izjave u Skupštini o zločinima pripadnika OVK. Pošto Aljiu danas vodi Luku Drač, Gucati je zahtev za njegovu smenu uputio premijeru Albanije Ediju Rami.
I Veton Suroji je danas izašao sa sopstvenim predlogom institucionalnog odgovora – „konsenzualnom platformom Kosova“ u deset tačaka. Za razliku od zahteva veterana za ukidanje Veća, Suroji predlaže da Kosovo sa EU dogovori mapu puta za „uredno okončanje“ njihovog mandata, sa političkim ciljem da se taj proces završi do kraja 2028, uz uslov da prethodno budu završeni sudski postupci i ispunjene obaveze prema žrtvama.
https://kossev.info/suroji-objavio-platformu-u-10-tacaka-rezolucija-savet-evrope-2027-cilj-da-se-mandat-specijalizovanih-veca-okonca-do-kraja-2028/
Koci spominje i referendum
U javnu kampanju protiv Specijalizovanih veća uključio se danas i advokat Arijanit Koci sa novom objavom.
On tvrdi da je problem u tome što se pred posebnim mehanizmom sudi samo bivšim pripadnicima OVK, dok za zločine srpskih snaga ne postoji paralelan sud sa istim posebnim mandatom.
„Sudi se samo jednoj strani rata“, naveo je.
Koci je ponovio i kritike zbog dužine pritvora i procesa, a svoj dalji političko-pravni predlog završio je najavom da je „sledeća faza referendum o ovom pitanju“.
„Protesti nemaju direktan efekat na one koji odlučuju u Hagu“
U gotovo jedinstvenom talasu podrške četvorici osuđenih čuju se, ipak, i pozivi da se najveći deo energije ne ulaže u proteste i pokušaje menjanja zakona, već u žalbeni postupak.
Šenolj Muharemi danas je ocenio da je žalba „glavno i najvažnije sredstvo“ za promenu presude. Po njegovoj ličnoj proceni, oko 90 odsto značaja trebalo bi vezati za žalbu, finansiranje najboljih advokata i diplomatsko delovanje, dok protestima pripisuje sedam, a zakonodavnim inicijativama svega tri odsto potencijalnog uticaja.
„Protesti su dobrodošle akcije podrške i solidarnosti, ali bez direktnog efekta na one koji odlučuju u Hagu“, naveo je Muharemi.
Presuda od 16. septembra tako je, za svega pet dana, proizvela široku mobilizaciju – od svakodnevnih protesta, učenika i studenata, javnih ličnosti i veteranskih organizacija do konkretnih pokušaja promene zakona i jurisdikcije Specijalizovanih veća.
Istovremeno, pravni status predmeta ostaje nepromenjen: presuda je prvostepena, četvorica bivših čelnika OVK proglašena su krivim za četiri ratna zločina, a naredni institucionalni korak kojim se sama presuda može osporavati jeste žalbeni postupak.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
